Evropska komisija čeka uputstva lidera EU o kandidaturi Ukrajine Tanjug

Objavljeno: 08.03.2022. 11:38 Izmenjeno: 08.03.2022. 17:39

Srbija je zatražila status kandidata za članstvo u EU u decembru 2009. godine, a status kandiata je dobila 1. marta 2012. godine.

Nakon što su se ambasadori zemljma članica EU složili da Evropskoj komisiji upute na razmatranje pristigle kandidature Ukrajine, Gruzije i Moldavije, u Briselu kažu da pre otpočinjanja procesa čekaju ”uputstva” lidera EU koji se krajem nedelje stastaju u Parizu.

”Proces je formalno pokrenut, zemlje članice su dale saglasnost, ali smernice oko toga kako bi taj proces trebalo da izgela očekujemo tek da čujemo od EU lidera koji bi između ostalog o ovoj temi trebalo da razgovaraju na sastanku u Versaju”, kaže izvor Tanjuga iz EK.

U Evropskoj komsiji za Tanjug kažu da u ovom trenutku ne mogu da procene brzinu niti tehničke detalje razmatranja kandidatura Ukrajine, Gruzije i Moldavije, uključujući i sastavaljnje Upitnika koji svaka zemlja mora da ispuni kako bi se njen zahtev za kandidatski status za članstvo u EU odobrio.

U diplomatskim izvorima ukazuju da je, sa jedne strane, EU na primeru rata u Ukrajini pokazala da može da reaguje brzo i odlučno, šsto do sada nije bio slučaj u procesima politike proširenja bar kada je Zapadni Balkan u pitanju.

Otud i očekivanje da bi lideri EU sa sastanka 10. i 11. marta u Parizu u završnoj deklaraciji mogli da donesu političku odluku i pozovu na ubrzan proces davanja kandidatskog statusa za zemlje koje su u procesima tzv. Istočnog partnerstva i do sada nisu imale datu jasnu perspektivu članstva u EU kako što je slučaj sa zapadnobalkasnkim zemljmama.

I dok sa jedne strane u Briselu navode da je sve moguće ukoliko postoji politička volja sa druge strane se ukazuje na činjenicu da su procesi u okviru politike proširenja čvrsto utemeljini i da ni za jednu zemlju ne bi trebalo da bude ”prečica” kada je u pitanju ispunjavanje kriterijuma prvo za kandidatski status, a zatim i članstvo.

Zemlje Zapadnog Balkan su zvaničnu potvrdu svoje EU perspektive dobile još 2003. godine na samitu u Solunu.

Nakon deset godina, Srbija i Crna Gora i dalje pregovaraju o članstvu, a EU ne može da se dogovori o pokretanju pristupnih pregovora sa Severnim Makedonijom i Albanijom.

Rojters:EK priprema novi paket sankcija Rusiji i Belorusiji

Evropska komisija priprema novi paket sankcija Rusiji i Belorusiji zbog napada na Ukrajinu, rekli su  Rojtersu neimenovani izvori u Briselu.

Na meti sankcija biće ruski političari i biznismeni, kao i tri beloruske banke.

O novim sankcijama će raspravljati ambasadori EU na današnjem sastanku.

Prema saznanjima britanske agencije, predviđeno je da tri beloruske banke budu isključene iz SWIFT sistema, kao i nekoliko ruskih poslanika i privrednika bude dodato na briselsku listu sankcionisanih.

Novi paket sankcija podrazumeva i zabranu izvoza pomorske tehnologije u Rusiju i daje uputstva za monitoring kriptovaluta kako bi sprečilo njihovo korišćenje za izbegavanje sankcija EU.

Samit EU o novom strateškom pozicioniranju i Ukrajini

U francuskom Versaju u četvrtak i petak okupiće se šefovi država i vlada EU kako bi razgovarali o ukrajinskoj krizi i novom strateškom pozicioniranju Unije.

Ranije je bilo planirano da u fokusu ovog sastanka bude ekonomska politika, ali je zbog krize u Ukrajini glavna tema strateško novo pozicioniranje Evropske unije.

„Dogovorli smo da okončamo našu zavisnost od ruskog gasa, nafte i uglja“, navodi se u nacrtu zaključka Samita.

Između ostalog, planirano je da se snabdevanje energentima diverzifikuije korišćenjem tečnog gasa, biogasa i vodonika.

Takođe, trebalo bi da bude podstaknuto proširenje korišćenja obnovljivih izvora energije.

Evropske strujne i gasne mreže treba snažnije da se povežu kako bi se resursi bolje iskoristili i osigurala bezbednost od ispadanja.

Nedavno je predsednik Francuske Emanuel Makron rekao da Evropa u odbrani i snabdevanju energijom ne sme više biti zavisna od drugih, već mora snažnije investirati u sopstvenu nezavisnost.

Na Samitu će biti reči i o daljim sankcijama protiv Rusije.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u ponedeljak je kazala da je sledeći korak zatvaranje svih rupa, kako bi se postiglo maksimalno dejstvo sankcija i sprečilo njihovo zaobilaženje.

Takođe, na dnevnom redu naći će se uspostavljanje zajedničkog fonda za ublažavanje posledica sankcija po EU.

Francuski „Le Mond“ navodi da bi kratkoročno mogla biti preusmerena sredstva iz fonda EU za obnovu u visini od 750 milijardi evra koji su bili planirani za savladavanje korona krize.

Inače, predsednik Saveta EU Šarl Mišel najavio je da će se narednih dana diskutovati o zahtevu za pristupanje Ukrajine Uniji.

Članice EU su se u ponedeljak dogovorile da Evropska komisija izradi procenu vezanu za moguće pristupanje Ukrajine, Moldavije i Gruzije, a za to je, obično, potrebno godinu do godinu i po dana.

Među članicama EU postoje različita mišljenja o zahtevu Ukrajine za hitnim prijemom u Uniju – dok se Austrija i Nemačka protive brzom prijemu, istočne zemlje, poput Poljske i Slovenije, zahtevaju pristupnu perspektivu za Ukrajinu.

Time će se i ova tema naći pred šefovima država i vlada EU na Samitu u Versaju.

EK predstavila plan za okončanje energetske zavisnosti

Evropska komisija predstavila je plan po kome bi EU do 2030. godine trebalo da postane nezavisna od ruskih fosilnih goriva, na prvom mestu gasa kao i da da odgovor na rastuće cene energije i popunu zaliha gasa za sledeću zimu.

Planom se predviđa da se do ukidanje zavisnosti EU od fosilnih goriva iz Rusije ”dođe pre 2030. godine i to diverzifikacijom snabdevanja gasom kroz veći uvoz tečnog prirodnog gasa od neruskih dobavljača, većom proizvodnjom i uvozom biometana i obnovljivog hidrigena.

Planom su predstavljeni i brže smanjenje upotrebe fosilnih goriva u evropskim domaćinstvima i industriji, povećanje energetske efikasnosti, obnovljivih izvora i elektrifikacije u EU.

U Evropskoj komisiji ocenjujuju da bi se na ovaj način do 2030. godine smanjila potrošnja fosilnog gasa u EU za 155 milijardi kubnih metara što je jednako evropskom uvozu iz Rusije u 2021. godini.

”Vreme je da se pozabavimo našim ranjivostima i brzo postanemo nezavisniji u našim energetskim izborima. Obnovljivi izvori energije su jeftin, čist i potencijalno beskonačan izvor energije. Umesto da finansirmo industriju fosilnih goriva negde drugde, to će stvarati nova radna mesta ovde. Putinov rat u Ukrajini pokazuje hitnost ubrzanja naše tranzicije čiste energije”, kaže poptpredsednik Komisije Frans Timermans.

Plan Evropska komisije daje državama članicama dodatne smernice za regulisanje cena energenata u izuzetnim okolnostima uključujući preraspodelu prihoda energetskog sektora, trgovinu emisijama velikih potrošača kao i upotrebu državne pomoći za kratkoročnu podršku kompanijama pogođenim visokim cenama energije.

Istovremneo, u EK kažu da će razmotriti hitnu meru privremenog ograničenja cena eleketrične enerigije kako bi se ograničio efekat skoka cene gasa na tržištu.

Plan predviđa i da se do aprila predstavi zakonski predlog koji bi zahtevao da podzemna skladište gasa širom EU budu popunjena najmanje do 90 odsto kapaciteta svakog 1. oktobra.

EU: Pola milijarde evra za hitnu humanitarnu pomoć Ukrajini

Evropska komisija predstavila je  paket pomoći Ukrajini koji obuhvata direktnu humanitarnu pomoć, hitnu pomoć u okvirima civilne zaštite, podršku na granicama i jasan pravni status za izbegle iz Ukrajine u EU.

Humanitarna podrška sastoji se od 500 miliona evra iz budžeta EU, što je namenjeno rešavanju humanitarnih posledica rata, kako unutar Ukrajine, tako i šire.

Od toga 85 miliona evra će biti izdvojeno za Ukrajinu, a 5 miliona za Moldaviju za obezbeđivanje hrane, vode, zdravstvene zaštite i smeštaja.

U Evropskoj komisiji napominju da su u okvirima do sada najvećeg aktiviranja Mehanizma civilne zaštite EU milioni medicinske opreme, vozila, šatora, ćebadi i vreća za spavanje već u Ukrajini, ali i u susednoj Moldaviji, Poljskoj i Slovačkoj kkao bi se pomoglo svima koji beže od rata.

U oblasti upravljanja granicama, Brisel je obezbedio smernice, dodatno osoblje i finansisjka sredstava kako bi se efikasno dočekale izbeglice iz Ukrajine.

Istovremeno, u Komisiji naglašavaju da se EU u rekordno brzom roku dogovorila da aktivira Direktivu o privremenoj zaštiti koja će izbeglima iz Ukrajine dati pravo na socijalnu pomoć, obrazovanje i pristup tržištu rada na teritorji cele EU 27.

Dodaje se da se radi na usvajanju „Kohezione akcije za izbeglice u Evropi” što bi trebalo da omogući dodatnu fleksibilnost za finansiranje mera koje podržavaju ljude koji beže iz Ukrajine i to kroz Evropski fonda za regionalni razvoj, Evropski socijalni fond i Fond za evropsku pomoć najugroženijim.

Ocenjuje se da se i oko 10 milijardi evra iz sredstava pomoći iz EU Fonda za oporavak za 2022. može koristiti za finansiranje akcija podrške onima koji beže iz Ukrajine.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Nedelja
Pretežno vedro

Trenutna temperatura 30°C

Pretežno vedro

Ponedeljak
Pretežno sunčano

Max: 34°C
Min: 20°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana