EU samit: Nema ubrzanog puta u EU Tanjug

Objavljeno: 10.03.2022. 11:34 Izmenjeno: 10.03.2022. 14:09

U Briselu kažu da će EU lideri izaći sa dekalracijom o podršci jačanju partnerstava sa Ukrajinom, Gruzijom i Modavijom, ali ne i očekivanim ”bržim kolosekom” ili ”momentalni prijemom”.

Lideri EU na danšnjem neformalnom sastanku u Versaju održaće i političku debatu o proširenju Unije na zemlje Istočnog partnerstva koje su u svetlu rata u Ukrajini podnele zahteve za ulazak u EU.

Dodaje se da će i Zapadni Balkan biti deo debate lidera o proširenju, uz ocenu da će se zemlje članice koje se zalažu za brže pristupanje Zapadnog Balkana ”pozvati na novonstalu situaciju u Evropi”.

”To može da donese novi zamah prijemu Zapadnog Balkana, ali zemlje članice koje insistiraju na ispunjavanju kriterijuma nastaviće da to čine bez obzira na novu geopolitičku realnost”, zaključuje se u Briselu.

Grupu zemalja koje pozivaju na ”momentalnu perspektivu pristupanja” za Ukrajinu čine Bugarska, Češka, Estonija, Litvanija, Letonija, Poljska, Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Mađarska i Rumunija.

Slovenija i Poljska su u odvojenoj inicijativi pozvale na izradu plana po kome bi Ukrajina, Grzuija i Moldavija, ali zemlje Zapadnog Balkna, do 2030. godine ušle u članstvo EU.

Diplomatski izvori u Briselu navode da se Holandija i Danaska protive ubrzanim procedurama prošrenja.

Paralelno sa održavanjem samita u Parizu, nemačka ministarka spoljnih poslova, Analena Baerbok dolazi na Zapadni Balkan ”sa puno obećanja” koje za cilj imaju samnjenje ruskog uticaja u regionu i očuvanje mira.

Domaćin samita, francuski predsednik Emanuel Makron, više puta je nagalšavao važnost konsolidacije EU pre daljeg širenja, a EU angažman na Zapadnom Balkanu trenutno vidi kroz jačanje parterstva i investiranje ekonomske integracije regiona.

”Moramo da se borimo protiv manipulacija nekoliko regionalnih sila koje kroz Balkan žele da destabilizuju Evropu. Politički i ekonomski rad na Zapadnom Balkanu je rad na suverenitetu Evrope”, ocenjuje Makron.

I dok sa jedne strane u Briselu nagalšavaju da je ”sve moguće ukoliko postoji politička volja”, sa druge strane se ukazuje na činjenicu da su procesi u okviru politike proširenja čvrsto utemeljini i da ni za jednu zemlju ne bi trebalo da bude ”prečica” kada je u pitanju ispunjavanje kriterijuma prvo za kandidatski status, a zatim i članstvo.

Zemlje Zapadnog Balkan su zvaničnu potvrdu svoje EU perspektive dobile još 2003 godine na samitu u Solunu.

Srbija je zatražila status kandidata za članstvo u EU u decembru 2009. godine, a staus kandidata je dobila 1. marta 2012. godine.

Nakon deset godina, Srbija i Crna Gora i dalje pregovaraju o članstvu, a EU ne može da se dogovori o pokretanju pristupnih pregovora sa Severnim Makedonijom i Albanijom.

Stano:EU finansira, a članice same odučuju o naoružanju

Iako je šef diplomatije EU, Žosep Borelj, najavio da će EU u okviru vojne pomoći Ukrajini poslati i borbene avione, u Briselu danas kažu da je Unija izdvojila novac, a da je na zemljama članicama da odluče ”šta će tačno” poslati ukrajinskim partnerima.

Portparol EU, Peter Stano, na pitanje medija da li je EU poslala ”obećane avione”, objašnjava da je EU odgovorila na specifične zahteve i odbrambene potrebe ukrajinskih partnera izdvajanjem novca.

”Odluka je doneta da se iskoristi pola milijarde evra iz Evropskog instrumenta za mir za nabavku ubojitog i neubojitog oružja i jačanje kapaciteta ukrajinskih vojnih snaga da se odbrane od Putinove agresije.

Zemlje članice šalju i bilateralnu pomoć, a na njima je da odluče šta će i kako da obezbede u okviru EU pomoći od pola milijarde evra”, rekao je Stano.

U Briselu nisu mogli da preciziraju šta je od naoružanja za Ukrajinu do sada finansirano novcem EU uz ocenu da se situacija sa slanjem pomoći Ukrajini menja svaki dan.

Izveštaj EP: Rusija destabilizuje Zapadni Balkan

Evropski parlament usvojio je Izveštaj o „Stranom mešanju u demokratske procese u EU“ u kome se, između ostalog, osuđuje Rusija za pokušaje destabilizacije Zapadnog Balkana i izražava zabrinutost zbog podrške pravoslavne crkve, Srbije i Mađarske Moskvi u njenim geoplitičkim ciljevima.

U tekstu izveštaja koji je sinoć usvojen osuđuju se pokušaji Rusije da iskoristi etničke tenzije na Zapadnom Balkanu u cilju rasplamsavanja sukoba i podele što bi, kako se ocenjuje, ”moglo dovesti do destabilizacije celog regiona”.

”Evropski parlament je zabrinut zbog pokušaja pravoslavne crkve u zemljama kao što su Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, posebno u Republici Srpskoj, da promoviše Rusiju kao zaštitnicu tradicionalnih porodičnih vrednosti i ojača odnose između države i crkve”, navodi se u tekstu izveštaja.

Dodaje se da je Evropski parlament ”uznemiren”, jer smatra da

„Mađarska i Srbija pomažu Kini i Rusiji u njihovim geopolitičkim ciljevima” zbog čega poziva na dijalog sa civilnim društvom Zapadnog Balkana i privatnim sektorom radi ”koordinacije napora protiv dezinformacija u regionu”.

Parlament poziva Evropsku komisiju da izgradi infrastrukturu potrebnu za pružanje odgovora zasnovanih na dokazima na kratkoročne i dugoročne pretnje dezinformacijama na Zapadnom Balkanu, a Evropsku spoljnpolitičku službu da bude proaktivnija u izgradnji kredibiliteta EU u regionu.

Izveštaj Evropskog parlamenta navodi da ”zlonamerne i autoritarne zemlje, poput Rusije i Kine, manipulišu informacijama kako bi poremetile demokratiju EU” uz ocenu da evropski građani i vlade uglavnom ”nisu svesni pretnji”.

EP poziva na sankcije za strano mešanje i kampanje dezinformisanja uključujući i oduzimanje licenci organizacijama koje distribuiraju stranu državnu propagandu.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Nedelja
Pretežno vedro

Trenutna temperatura 29°C

Pretežno vedro

Ponedeljak
Pretežno sunčano

Max: 34°C
Min: 20°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana