Evropski savet podržaće, na samitu u Briselu koji se održava danas i sutra, dogovor Beograda i Prištine postignut u Ohridu o Implementacionom aneksu sporazuma o normalizaciji odnosa i pozvaće obe strane da „brzo i u dobroj veri“ ispune obaveze, navodi se u nacrtu zaključaka samita EU u koji je Tanjug imao uvid. Nacrt zaključaka pripremio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, u bliskoj saradnji sa članom Evropskog saveta koji predstavlja državu članicu koja ima šestomesečno predsedavanje Savetom i sa predsednikom Evropske komisije. „Evropski savet pozdravlja sporazum postignut u dijalogu pod okriljem EU o Implementacionom aneksu Sporazuma na putu ka normalizaciji odnosa Kosova* i Srbije i poziva obe strane da brzo i u dobroj veri implementiraju svoje obaveze“, navodi se u nacrtu zaključaka samita EU. U dokumentu, koji ima 27 tačaka, dijalogu Beograda i Prištine posvećena je tačka 25, u delu koji se odnosi na „Ostala pitanja“, a posvećen je spoljnim odnosima EU. Prvih 12 tačaka dokumenta odnosi se n Ukrajinu i ističe da Evropski savet ponavlja svoju odlučnu osudu „ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine“, koji predstavlja kršenje Povelje UN, i podseća na nepokolebljivu podršku Evropske unije nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica i njeno inherentno pravo na samoodbrana od ruske agresije. U njima podržava se Rezolucija Generalne skupštine UN „Principi Povelje Ujedinjenih nacija koji su u osnovi sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira u Ukrajini“, koji je usvojen uz široku podršku međunarodne zajednice i navodi da će EU nastaviti da radi sa Ukrajinom na mirovnom planu od 10 tačaka. Od Rusije se traži da prekine agresiju i odmah i da potpuno i bezuslovno povuče sve svoje vojne snage i punomoćnike sa čitave teritorije Ukrajine. Takođe traži se i da odmah prekine akcije koje ugrožavaju bezbednost i sigurnost civilnih nuklearnih objekata u Ukrajini. U nacrtu zaključaka se navodi i da je EU čvrsto opredeljena da obezbedi punu odgovornost za ratne zločine i druge najteže zločine počinjene u vezi sa ruskim ratom agresije na Ukrajinu i pozdravlja sporazum o stvaranju novog Međunarodnog centra za krivično gonjenje zločina agresije protiv Ukrajine (ICPA) u Hagu. Navodi se da će EU ostati posvećena održavanju i povećanju kolektivnog pritiska na Rusiju, uključujući moguće dalje restriktivne mere, da će nastaviti da pruža snažnu političku, ekonomsku, vojnu, finansijsku i humanitarnu podršku Ukrajini, da ostaje posvećena podršci oporavku i rekonstrukciji Ukrajine. Istovremeno, EU navodi i da će nstaviti da pruža podršku Moldaviji u smislu jačanja bezbednosti i otpornosti zemlje i snabdevanja energijom u uslovima destabilizujućih aktivnosti spoljnih aktera. Osuđuje se i kontinuirana vojna podrška ruskom ratu od strane Irana i Belorusije. Navodi se i da je sukob u Ukrajini uticao na globalnu bezbednost hrane, zbog čega Evropski savet „prima na znanje“ proširenje Inicijative UN za crnomorsko žito koja bi trebalo da ojača globalnu sigurnost hrane. U delu dokumenta koji se odnosi na ekonomiju navodi se da EU gradi snažnu ekonomiju koja obezbeđuje dugoročni prosperitet, što zahteva integrisani pristup u svim oblastima politike kako bi se povećala produktivnost i rast u celoj ekonomskoj bazi našeg kontinenta. Podržava se obnovljeno fokusiranje na sprovođenje postojećih pravila jedinstvenog tržišta i na uklanjanje prepreka i ističe da je jedinstveno tržište koje dobro funkcioniše i dalje ključno za uspeh zelene i digitalne tranzicije, za budući rast i za ekonomsku, socijalnu i teritorijalne kohezije. S tim u vezi Evropski savet poziva na ambiciozne akcije kako bi se zaokružilo jedinstveno tržište, posebno za digitalno tržište i usluge, i rešile ranjivosti izložene nedavnim krizama, obezbeđujući jednake uslove za igru kako na unutrašnjem, tako i na globalnom nivou. U tom smislu, navodi se u nacrtu, potrebno je osigurati regulatorno okruženje koje podstiče rast, produbiti Uniju tržišta kapitala, odnosno ukloniti preostale barijere za prekogranično finansiranje, podrtaći smanjenje rizika od inovacija, fokusirajući se na oblasti sa visokim potencijalom rasta, podsticati korišćenje digitalnih alata u celoj privredi i povećati podršku za preduzeća i uprave u Evropskoj uniji da ostanu naprednjaci u veštačkoj inteligenciji, razviti veštine i uskladiti ih sa atraktivnim, kvalitetnim poslovima, podsticati tranziciju ka cirkularnijoj ekonomiji radi poboljšanja održivosti. U nacrtu se poziva da se nastavi rad na predlozima zakona o neto nulti industriji i evropskom Zakonu o kritičnim sirovinama i uzima u obzir privremeni krizni i tranzicioni okvir za državnu pomoć. U nacrtu dokumenta navodi se da je Evropski savet sagledao mere preduzete za rešavanje visokih cena energije, smanjenje potražnje za gasom, obezbeđenje sigurnosti snabdevanja i postepeno ukidanje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva i poziva Komisiju i države članice da obezbede spremnost i planiranje za vanredne situacije u pogledu naredne sezone punjenja skladišta gasa. U tom kontekstu, apeluje se na sve uključene zainteresovane strane da u potpunosti iskoriste mehanizam zajedničke kupovine kroz Energetsku platformu EU kako bi dodatno unapredili sigurnost snabdevanja gasom po pristupačnim cenama. Evropski savet poziva suzakonodavce da brzo postignu dogovor o svim relevantnim predlozima za ubrzanje zelene tranzicije i da bez odlaganja nastave sa radom na predloženoj reviziji unutrašnjeg dizajna tržišta električne energije u EU kako bi se obezbedilo njegovo usvajanje do kraja 2023. godine. U delu dokumenta koji se odnosi na ostala pitanja, navodi se da je došlo do napretka u primeni zaključaka od 9. februara 2023. o migracijama i poziva na brz napredak po svim dogovorenim tačkama. Pozdravlja se i ishod Donatorske konferencije za podršku ljudima u Turskoj i Siriji nakon razornog zemljotresa. Takođe najoštrije se osuđuje kažnjavanje istaknutih predstavnika beloruske demokratske opozicije na duge i neopravdane zatvorske kazne, dok se u poslednjoj tački zaključka pozdravlja sporazum o Vindzorskom okviru i poziva na brzu primenu svih dogovorenih rešenja u dobroj nameri.

U nacrtu izveštaja o Srbiji za 2022. godinu Evropska komisija je pohvalila činjenicu što je strateški cilj Srbije punopravno članstvo u Evropskoj uniji i u tom kontekstu i izbor novog ministra za evrointegracije, uspešno organizovan referendum o promeni Ustava čime je omogućena dalja reforma pravosuđa. U nacrtu dokumenta u koji je Tanjug imao uvid pohvaljuju se napori vlasti u Srbiji da “osigura nediskriminatorni tretman“ etničkih, religijskih i seksualnih manjina, kao i drugih ranjivih grupa, a ističe se i da Srbija nastoji da brzo reaguje na zločine počinjene iz mržnje, kao i slučajeve diskriminacije protiv žena, etničkih manjina, izbeglica, ljudi sa posebnim potrebama i pripadnicima LGBT zajednice. U nacrtu se pozdravlja i početak izgradnje gasovoda između Srbije i Bugarske, kao i poboljšanje na polju energetske sigurnosti i otvaranja srpskog gasnog tržišta ka diversifikaciji; pozdravlja se i nedavno potpisanmi sporazum o izgradnji trans-balkanskog strujnog koridora kroz Srbiju, koji ilustruje napore EU da se “poveća energetska stabilnost“ Zapadnog Balkana. Poslanici u dokumentu pozdravljaju činjenicu da je Srbija uskladila regulativu sa EU i uvela vize građanima trećih zemalja koji predstavljaju ilegalne migracije, kao i činjenica da Srbija poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Sa druge strane izražava se žaljenje što se Srbija nije pridružila evropskim sankcijama protiv Rusije, kao i žaljenje zbog opadanja podrške građana evrointegracijama. U nacrtu teksta se “sa žaljenjem“ ukazuje na saradnju Srbije sa “autoritarnim režimom u Iranu“ i poziva se Srbija da se udalji od “antidemokratskih režima“. Prema nacrtu, Evropska komisija potvrđuje svoju punu podršku specijalnom izaslaniku Evropske unije za dijalog između Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku i poziva Srbiju i tzv. Kosovo da dijalogu pristupe “u duhu kompomisa“, kako bi se postigao pravno obavezujući dogovor o normalizaciji odnosa, u skladu sa međunarodnim pravom, bez odlaganja. Obe strane se pozivaju na skoru i punu implementaciju svih relevantnih dogovora, uključujući tu i formiranje Asocijacije, odnosno Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom. EK “najsnažnije osuđuje“ i sve poteze koji su doveli do nestabilnosti i ugrozili pomirenje, i izražava zabrinutost u vezi sa tenzijama na severu KiM i “neprihvatljive“ pucnjave na pravoslavno Badnje veče, i na druge nasilne događaje čije su mete bili kosovski Srbi, uključujući i arbitrarno zadržavanje političarke Rade Trajković na administrativnom prelazu Merdare u decembru 2022. U tom smislu, podvlači se da eventualni neuspeh efikasne deeskalacije tenzija između Beograda i Prištine može da dovede do destabilizacije regiona, i pozdravlja se konstruktivan pristup Srbije u dijalogu Beograda i Prištine, kao i posvećenost normalizaciji odnosa. EK u nacrtu poziva srpske i prištinske vlasti da rade na promociji ličnih kontakata među lokalnim stanovništvom, kako bi se osnažio dijalog i pomirenje i na ne-valdinom nivou, pa se u ovom kontekstu pozdravljaju i kulturne i omladinske inicijative. U nacrtu se podseća na važnost poštovanja pravila i procedura u Narodnoj Skupšitni, pogotovo tokom vanredne sednice o Kosovu i Metohiji, i osuđuje se “zapaljivi govor“ protiv političkih konkurenata, medija, civilnog društva i predstavnika drugih institucija. Pohvaljuje se i “konstruktivan razgovor“ između i vlade i civilnog društva i organizacija za ljudska prava, nakon čega je povučen nacrt zakona o unutrašnjim poslovima iz decembra 2022. godini, prema kojem bi se u upotrebu stavile kamere koje imaju mogućnost biometrijskog prepoznavanja lica, a koje su kupljene u Kini. Navodi se “duboka zabrinutost“ zbog navodnih pokušaja da ruska paravojna formacija Vagner vrši regrutaciju u Srbiji, ali se i ističe da srpski krivični zakon zabranjuje građanima da učestvuju u stranim ratovima, i u tom smislu se pozivaju srpski organi da motre i odvrate svoje građane da učestvuju u ruskom “agresorskom“ ratu protiv Ukrajine. Pored toga, nacrt izveštaja Evropske komisije podvlači da je potrebno daleko više učiniti na polju ekoloških, radnih i socijalnih standarda kada je reč o investicijama i poziva se Srbija da svoj zakon o radu poravna sa onim EU. S druge strane, izražava se duboka zabrinutost zbog prisustva strateških investicija Rusije preko “malignih trećih strana“, kao i Kine i “njenih rastućih političkih, ekonomskih i ekoloških procesa u regionu“, kao i zbog broja projekata zalključenih usled međuvladinih dogovora. Navodi se da se povećava udeo investicija Kine u Srbiji, kao i uvoza i planiranog dogovora o slobodnoj trgovini sa tom zemljom. U nacrtu dokumentaa piše da su strani faktori, pre svih kineske kompanije, bile u mogućnosti da zloupotrebe niske socijalne i ekološke standarde, a izražava se i zabrinutost u vezi sa povećanom zavisnošću od vojne i odbrambene tehnologije iz Kine, kao i količine pozajmica koje Srbija mora da plati Kini. EK izražava i zabrinutost u vezi sa “trajnim“ zagađenjem vazduha, ali se pozdravlja i novi plan o prevenciji od zagađenje vazduha, te se poziva Srbija da ubrza početak implementacije plana; zabrinutost je izražena i povodom činjenice da su mnoga mesta u Srbiji često na listama najzagađenijih lokacija u svetu po kvalitetu vazduha, te se u tom smislu pozivaju vlasti da uvedu mere da se smanji karbonski otisak, pogotovo u velikim gradovina, kao i da se poveća energetska efikasnost i samostalnost.

Nacrti izveštaja Evropskog parlamenta (EP) o Srbiji i tzv. Kosovu, u koje je Tanjug imao uvid, treba da budu finalizovani sredinom maja ove godine, kada će se za njih glasati na plenarnoj sesiji EP. Ovi izveštaji imaju samo konsultativnu ulogu i nisu pravno obavezujuće ni za zemlje članice, ni za ostale evropske institucije. Preko svog izveštaja o Srbiji, EP treba da potvrdi svoju punu podršku dijalogu između Beograda i Prištine i da uputi poziv Srbiji i tzv. Kosovu da u dijalogu pristupe u duhu kompromisa, kako bi se postigao pravno obavezujući dogovor o normalizaciji odnosa, u skladu sa međunarodnim pravom i bez odlaganja. Evropski parlament priprema izveštaje o Srbiji i tzv.Kosovu, kao i o drugim zemljama Zapadnog Balkana, koji će sredinom maja da dobiju svoju finalnu formu za svaku zemlju za 2023. godinu. Autor izveštaja o Srbiji je evropski poslanik iz Slovačke Vladimir Bilčik iz političke grupe demo-hrišćana, dok je autor izveštaja o tzv. Kosovu Nemica Viola fon Kramon iz grupe zelenih. Bilčikov prvi nacrt izveštaja objavljen je početkom februara ove godine. Na taj prvi tekst druge političke grupe podnose amandmane, a rok za njihovo podnošenje istekao je 16 februara. Amandmani su stav svake političke grupe o Srbiji, a na ovaj Bilčikov izveštaj podnet je veliki broj amandmana – čak 488. Najviše amandmana na prvu verziju teksta podneli su evroposlanici Viola fon Kramon iz Nemačke, Željana Zovko iz Hrvatske, Austrijanac Lukas Mandl, Bugarin Andrej Kovačev, Hrvat Tonino Picula, Dimitris papadokis sa Kipra, Slovenci Klemen Grošelj i Matjaž Nemec. Da bi se smanjio broj amandmana, političke grupe dogovaraju kompromisne amandmane. Proces pregovora između političkih grupa u EP je dug, spor, kompleksan, a cilj je da se dođe do teksta koji neće biti predug i koji će poslati poruku o stavu celog Evropskog parlamenta za Srbiju, a ne samo jednog poslanika ili političke grupe. Kalendar za ovogodišnji izveštaj za Srbiju i tzv. Kosovo predviđa da će ovaj dokument biti stavljen na glasanje 26. i 27. aprila u Komitetu za spoljne poslove EP, a da će se tek u maju svih 705 poslanika Parlamenta izjasniti o njemu.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je da je svaki pokušaj da se dovede u pitanje dogovor Beograda i Prištine iz Ohrida uzaludan, da on mora da se sprovede i da nema mesta za biranje. On je uoči početka dvodnevnog samita EU rekao novinarima da je to celina koja mora da se sprovodi kao takva na holistički način i da će EU pomno pratiti ko ga sprovodi, a ko ne. „Ja bih im savetovao da ne pokazuju ni na koga, već da rade svoj posao“, rekao je on. On je dodao da će na samitu govoriti o Ukrajini, o Ohridskom sporazumu i o tome kako bi EU mogla bolje da se angažuje sa Globalnim Jugom.