EU ne traži sankcije Rusiji zbog Sirije Beta

Objavljeno: 17.10.2016. 14:05 Izmenjeno: 17.10.2016. 12:08

Nijedna članica Evropske unije nije zatražila da se Rusiji uvedu sankcije zbog bombardovanja Alepa u Siriji, ali sankcije EU vlastima u Damasku su već primenjene i mogu biti proširene, rekla je visoka predstavnica EU Federika Mogerini pred zasedanje šefova diplomatija Unije danas u Luksemburgu.

Federika Mogerini je naglasila da ministarsko zasedanje ima za cilj da se pripremi susret vodja EU u četvrtak i petak koji će razmotriti mere za zaustavljanje ilegalne imigracije, kao i znatno jaču i tešnju bitku protiv terorizma.

Cilj je i da obave sveobuhvatnu raspravu o celini odnosa s Rusijom i vide gde ti odnosi mogu napredovati na obostranu korist, nezavisno od sankcija zbog sukoba u Ukrajini, o čijem produžavanju vodji Unije moraju da odluče u decembru.

Federika Mogerini je istakla da će svi napori biti usredsredjeni da se ne samo pritiscima, već i svim svrsishodnim potezima za saradnju ključnih igrača u Siriji zaustave oružani sukobi i krene ka jedino mogućem političkom rešenju.

S ovim stavom se saglasio i francuski ministar inostranih poslova Žan-Mark Ero, rekavši da se mora ići na političko mirovno rešenje, ali je ocenio da je „sad situacija blokirana jer Rusija pomaže razaranje koje vrši režim Bašara el-Asada“.

„Cilj Francuske je da nastavi bitku protiv terorizma, Daeša-Islamske države Iraka i Sirije, kao i drugih terorističkih grupa, kao što su Al-kaida, Al-Nusra“, precizirao je francuski ministar.

On je time očigledno ciljao na optužbe Rusije da Zapad žmuri pred činjenicom da se u bombardovanom istočnom Alepu nalazi 8.000 boraca terorističkih islamskih formacija, uključujući Al-Nusru.

Šef francuske diplomatije je rekao da evropski ministri moraju razmotriti najjače mere pritiska na Rusiju zbog, kako je ocenio,“masakra stanovništva u Alepu“.

Ero je istakao da je od velike važnosti za slamanje terorizma ofanziva iračke armije na ključno uporište Islamske države u gradu Mosul, pokrenuta uz podršku SAD i koalicije u kojoj je i Francuska.

On je, medjutim, podvukao da se mora imati i jasan politički cilj šta će se posle dogoditi za stabilizaciju unutar Iraka i uključivanje u vlast svih grupa u Iraku.

Belgijski ministar Didije Renders je izjavio da EU mora „zauzeti veoma čvrst stav, ali i ići u dijalog za političko rešenje“ u Siriji.

Federika Mogerini je navela da je tvrdnju o EU sankcijama Rusiji zbog Alepa „čula samo u medijima, ali to niko u sastancima u EU nije spomenuo“.

Mediji u EU danas mahom ističu da će biti veoma teško da se članice EU usaglase oko sankcija Rusiji zbog Sirije, budući da su mnoge vlade evropske dvadesetosmorice za to da se vidi da li je moguće da se delom ukinu nedelotvorne i ekonomski štetne sankcije Moskvi zbog sukoba u Ukrajini.

Tako se navode i ruske optužbe da novi hladnoratovski pritisak na Rusiju predvode SAD i NATO, a da je Evropska unija potpuno zavisna od Amerike i ne može da vodi samostalnu politiku skladno svojim interesima.

EU sankcije Rusiji ističu u januaru iduće godine i, uz SAD, glavni zagovornik produžavanja ovih kaznenih mera Moskvi su Velika Britanija, Poljska, Švedska i baltičke zemlje, izričito protiv su Italija, Austrija, Mađarska, Slovačka, Kipar i Grčka.

Opšte je uverenje da neko smirivanje u odnosima Zapad-Rusija, a time i okretanju političkom rešenju u Siriji, može uslediti tek krajem godine pošto bude izabran novi američki predsednik.

Evropska dvadesetsedmorica su ponudili hitnu zamašnu humanitarnu pomoć za civile u istočnom delu Alepa, za šta je potrebna obustava vatre i jemstvo svih strana na ratnom poprištu.

Ministri EU će posvetiti veliku pažnju imigraciji pošto će to biti bitna stavka susreta na vrhu Unije, naročito kad je reč o delotvornoj i brzoj primeni svih delova sporazuma EU-Turska o zaustavljanju priliva ilegalne imigracije preko turske teritorije u Evropu.

Taj priliv nije prestao i još je povećan naročito preko tursko-bugarske i potom bugarsko-srpske granice, pa je na medje Bugarske s Turskom upućena nova evropska pogranična straža i Sofiji data hitna pomoć u opremi preko sto miliona evra u svrhu „zabravljivanja spoljne granice EU“.

Velika zabrinutost vlada i zbog naglog povećanja priliva ilegalnih izbeglica iz Afrike, ali i Bliskog istoka, preko Libije naročito u Italiji.

Zato je EU odlučila da se s afričkim zemljama odakle najviše stižu ilegalni imigranti postigne sporazum o sprečavanju dolaska takvih lica u Evropu i pruži pomoć od preko 80 milijardi evra za poboljšanje tamošnjih ekonomsko-socijalnih uslova, ali pod uslovom da vlasti tih zemalja više ne propuštaju imigrante i ne koriste ih kao „robu“ za koju od krijumčara neretko dobijaju i novac.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Sreda
Pretežno oblačno

Trenutna temperatura 15°C

Pretežno oblačno

Četvrtak
Mogući pljuskovi

Max: 20°C
Min: 12°C

Mogući pljuskovi

Vremenska prognoza za 5 dana