Elementi ranohrišćanske sahrane pronađeni u Viminacijumu Tanjug

Objavljeno: 14.09.2020. 10:36 Izmenjeno: 14.09.2020. 10:37

Poslednje u nizu značajnih otkrića na zaštitnim iskopavanjima južne viminacijumske nekropole, donelo je dodatne informacije o najranijim zajednicama hrišćana na ovim prostorima, a reč je o grobu i sahrani odraslog muškarca, o čijoj će se dobi više znati nakon fizičko-antropološke analize, kazao je Miomir Korać direktor Arheloškog instituta u Beogradu i rukovodilac projekta Viminacijum.

Korać kaže da je vreme sahrane procenjeno na prvu polovinu III veka, što je implicirano otkrićem novca od bronze položenog uz preminulog, a koji je iskovan za vreme vladavine imperatora Karakale (211-217. g. n. e.).

„Radi se o grobu slobodno ukopanog pokojnika. Nađen je na relativnoj dubini od 1,55 m. Orijentisan je u pravcu Z-I. Dužina skeleta iznosi 1,73 m, dužina desne butine je 47,5 cm. Pokojnik je sahranjen u opruženom položaju, desna ruka je savijena u laktu i položena na stomak, leva je opružena i položena pored tela. Glava je blago naslonjena na levi obraz. Kosti su dobro očuvane sa izuzetkom kosti u predelu grudnog koša gde nedostaju pojedini pršljenovi i rebra. Sobodno ukopan pokojnik je što u arheološkom žargonu znači da nije bio sahranjen unutar drvenog sanduka ili konstrukcije od opeke i kamena“ kaže Korać.

Prema njegovim rečima sam vid sahrane ni po čemu nije izdvajao ovaj grob od desetina sličnih koji se na nedeljnom nivou istraže u Viminacijumu, ali predmeti položeni uz pokojnika govore potpuno drugačiju priču.

„Pre svega se ovde misli na prsten otkriven na ruci pokojnika, koji je jedan od retkih predmeta iz pomenutog perioda, a da prikazuje nedvosmisleno ranohrišćanske simbole. U predelu pojasa otkrivena je pojasna kopča od bronze, a pored stopala šestar od bronze, kalem zlatne žice i predmet od gvožđa nepoznate namene budući da je jako korodirao“, kaže Korać.

On je dodao da je masivni prsten sa gemom je izrađen od srebra, a na glavi se nalazi ležište sa umetnutom gemom.

„Gema je dragi kamen tamnoplave boje i najverovatnije je ahat. Kamen je ukrašen urezivanjem, i na njemu je predstavljeno sidro sa po jednom ribom sa obe strane“, kaže Korać.

Iako bi danas malo kome prva asocijacija na lenger bila hrišćanstvo, u antici je on bio jedan od simbola opšteprihvaćenih u proganjanoj, ilegalnoj i zatvorenoj zajednici najranijih pratilaca nove religije nastale na prostoru Blikog Istoka.

U takvim okolnostima, kako kaže Korać, spektar korišćenih simbola bio pozajmljen iz rimske svakodnevnice i profane umetnosti, i bio je poznat samo posvećenicima rane crkve.

„Tek nakon legalizacije hrišćanstva od strane Konstantina i Licinija, u upotrebu ulaze i danas prepoznatljivi simboli, kao npr. krst. Rani hrišćani su sidro prihvatili kao simbol nade u spasenje, jer je on generalno u antici smatran za znak sigurnosti. Vernici su polagali beskrajnu nadu i veru u Isusa Hrista, a sidro je metaforično to izražavalo, što je na više mesta u Novom Zavetu i navedeno“, kaže Korać.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povezane vesti

Vremenski podaci

Sreda
Pretežno oblačno

Trenutna temperatura 7°C

Pretežno oblačno

Četvrtak
Pretežno sunčano

Max: 15°C
Min: 6°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana