EK:Svi koji žele bliže odnose sa EU da usklade spoljnu politiku Tanjug

Objavljeno: 28.02.2022. 15:57 Izmenjeno: 04.03.2022. 15:34

Kada je reč o odluci EU da zabrani rad ruskih medijskih kuća Raša tudej i Sputnjik u Evropskoj komisji ocenjuju da se zabrana odnosi samo na teritoriju zemlja članica.

Očekujemo da se sve zemlje koje žele bliže odnose sa nama usklade sa našom politikom sankcija, poručeno je  iz Evropske komisije.

U odgovoru na pitanje novinara iz BiH o mišljenju Evropske komisije o pozicijama BiH i Srbije, kao jedinih zemlja Zapadnog Balkana koje nisu podrzale EU sankcije protiv Rusije, portparolka Komisje Ana Pisonero podsetila je na jučerasnju izjavu šefa diplomatije EU Žosepa Borelja, koji je poručio da će EU „pratiti pozicije zemalja kandidata kada je reč o uslađivanju sa spoljnom politikom Unije“.

Ona je rekla da je sada „prelomni trenutak“ u kome su dovedeni u pitanje stabilnost Evrope i međunarodni poredak i mir.

”Naše jednistvo je naša snaga. EU sa svojim partnerima preduzima snažne mere kao odgovor na ruske akcije i u cilju podrške Ukrajini. Očekuje se da se kandidatske zemlje, kao što je Srbija, usklade sa pozicijama EU o spoljnoj i bezbednosnoj politici“, kazala je Pisonero.

Šef diplomatije EU Žosep Borelj je juče nakon usvajanja drugog paketa sankcija protiv Rusije pozvao EU da bude obazriva i prati mogući uticaj Rusije van Ukrajine, konkretno na Zapadnom Balkanu.

„Moramo da budemo obazrivi kada je reč o Zapadnom Balkanu i da obratimo pažnju šta se dešava za pozicijama i usagalšavanjima zemalja Zapadnog Balkna koje su kandidati za članostvo u EU sa našom spoljnom politikom“, naveo je Borelj.

Borelj o mogućem destabilizirajućem uticaju Rusije na Zapadni Balkan

Šef diplomatije EU Žosep Borelj kaže da će u svetlu mogućih veći pristisaka Rusije u narednom periodu EU mobilisati i rezervi sastav Operacije Altea u BiH.

”Do 500 ljudi će pojačati ove snage na terenu. To je mudar i proporcionalan znak naše odlučnosti da održimo stabilnost u BiH i suočimo se sa mogućim destablizirajućim uticajem Rusije na Balkanu”, kaže Borelj.

Borelj je i juče nakon usvajanja drugog paketa sankcija protiv Rusije pozvao EU da bude obazriva i da prati mogući uticaj Rusije van Ukrajine, konkretno na Zapadnom Balkanu.

”Moramo da budemo obazrivi kada je reč o Zapadnom Balkanu i da obratimo pažnju šta se dešava za pozicijama i usaglašavanjem zemalja Zapadnog Balkna koje su kandidati za članstvo u EU sa našom spoljnom politikom”, naveo je Borelj.

Borelj:Podrska Ukrajini i sankcije Rusiji imaće svoju cenu

Šef diplomatije EU, Žosep Borelj, upozorio je Evropu na činjenicu da će njena podrška Ukrajini i odbrani bezbednosti i stabilnosti Evrope „imati svoju cenu“ i pozvao građane EU da se suoče sa „odlučnošću i realnošću“.

”Sankcije imaju svoju cenu. Bolje da se to odmah objasni javnosti. Moramo da budemo spremni da platimo ovu cenu sada ili ćemo morati da platimo mnogo vise u budućosti”, poručio je Borlelj.

Borelj je nakon uvodnjenja finasijskih i ekonomskih sankcija EU protiv Moskve i usvajanja paketa za finansiranje vojne pomoći Ukrajini poručio da se u Evropi „okreće nova stranica” u kojoj odnosi sa Rusijom više neće biti definisani trgovinom.

„Verujemo da će trgovina upravo dovesti do političke transformacije režima u Moskvi“, zaključio je Borelj.

On je dodao da EU ne želi da se bori protiv ruskog naroda već da joj je cilj da „odbrani Ukrajinu i budući način života od Putinove agresije“.

Borelj: Ovo je rat, bez detalja o isporuci naoružanja Ukrajini

Šef diplomatije EU Žozep Borelj izjavio je  da će se pola milijarde evra iz Evropskog instrumenata za mir biti potrošeno kako bi se pomoglo ukrajinskoj vojsci da se odbrani od agresije Rusije, ali da se detalji o toj pomoći i njenom transportu neće iznositi u javnost.

”Ovo je rat i neću davati nikakve informacije koje bi mogle da poslože drugoj strani. Neću davati detalje o tarsnportu pomoći Ukrajini, jer verujem da bi Rusi vrlo voleli da to znaju”, kaže Borelj.

On ponavlja da je Rusija već poručila da je EU pomoć Ukrajini ““neprijateljska“ i da će ”napasti svaku osobu ili entitet koji dostavlja bilo kakvu vrstu pomoći Ukrajini”.

Pethodno je u EU receno da će Poljska biti mesto ”skaldištenja” naoružanja koje EU finansira za potrebe ukrajinske vojske.

Borelj je nakon sastanka Saveta mnistara odobrane EU naveo da će se iz Evropskog instrumenta za mir, po prvi put u istorji EU, finansirati ubojito naoružanje za drugu zemlju.

Borelj napominje da je reč o bojevoj municiji i protivtekovskim i protivvazdušnim odbrambenim sistemima.

On dodaje da zemlje članice mogu ”bilateralno da mobilišu bilo kavu vrstu pomoći” kako bi pomogle Ukrajini da se odbrani, uključujući i borbene avione kojima će upravljati ukrajinski piloti.

Zelenski potpisao zahtev za prijem Ukrajine u Evropsku uniju

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potpisao je zahtev za članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji, izjavio je zamenik šefa kabineta predsednika Ukrajine Andrij Sibiga.

„Predsednik Ukrajine V. Zelenski potpisao je istorijski dokument – aplikaciju za članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji“, napisao je Sibiga na Fejsbuku, preneo je Interfaks.

Zahtev su potpisali i predsednik Vrhovne rade Ruslan Stefančuk i premijer Denis Šmigal.

Zelenski je u video poruci jutros pozvao Evropsku uniju da odmah primi Ukrajinu u EU.

EU zvanično usvojila novi paket mera protiv Rusije

Savet EU  je i zvanično usvojio navi paket sankcija za koji se u Briselu ocenjuje da će nametnuti ”teške posledice Rusiji” zbog njenih akcija u Ukrajini.

U saopštenju Saveta EU navodi se da su usvojene i dve mere pomoći u okviru Evropskog mirovnog fonda koje će ”doprineti jačanju sposobnosti i otpornosti ukrajinskih oružanih snaga u odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje i zaštiti civilnog stanovništva od tekuće vojne agresije”.

”Mere pomoći, ukupne vrednosti pola miljarde evra finansiraće nabavku opreme i zaliha ukrajinskih oružanih snaga, uključućiujući – po prvi put – ubojitu opremu”, navodi se u tesktu saopštenja.

Savet EU je usvojio i odluku o tome da se na teritoriji EU uskrate dozvole za sletanje, poletanaje ili preletanje aviona kojim upravljaju ruski avio-prevoznici, uključujćii bilo koji registrovani avion u Rusiji ili neruski registrovani avion koji kontroliše rusko pravno ili fizičkog lice.

”Biće zabranjeno obavljanje transakcija sa Ruskom centralnom bankom ili bilo kojim pravnim licem, entitetom ili telom koje deluje u ime ili po nalogu Ruske centralne banke”, navode u Savetu EU.

Savet EU još jednom zahteva od Rusije da odmah prekine svoje vojne akcije, bezuslovno povuče sve snage i vojnu opremu sa teritorije cele Ukrajine i u potpunosti poštuje teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine.

Istovremneo, Ruisja i oružane formacije koje podržava Rusija se pozivaju da poštuju međunarodno humanitarno pravo i prekinu svoju kampanju dezinformacija i sajber napade.

”Upotrebi sile i prinudi za promenu granica nema mesta u 21. veku. Tenzije i sukobe treba rešavati isključivo dijalogom i diplomatijom”, zaključuju u Savetu EU.

Lajen:EU spremna da plati cenu sankcija,sloboda neprocenjiva

Rat se vratio u Evropu, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na vanrednoj sednici Evropskog parlamenta posvećenoj napadu Rusije na Ukrajinu i poručila da je u pitanju „trenutak istine za Evropu“, kao i da je Evropa spremna da plati cenu sankcija, jer je sloboda neprocenjiva.

Fon der Lajen je ocenila da trenutna kriza „menja EU“, a da se „Rusija nalazi na raskrsnici“ i poručila da su „EU i Ukrajina bliže nego ikada“.

Ona je rekla da se radi o „sukobu između vladavine zakona i vladavine oružja, između demokratija i autokratija, između poretka zasnovanog na pravilima i sveta gole agresije“.

Istakla je i da se rat vratio u Evropu skoro trideset godina nakon Balkanskih ratova, da su se više od pola veka nakon što su sovjetske trupe umarširale u Prag i Budimpeštu, sirene civilne odbrane ponovo oglasile u srcu evropske prestonice.

”Kako ćemo danas reagovati na ono što Rusija radi, odrediće budućnost međunarodnog sistema. Sudbina Ukrajine je u pitanju, ali je i naša sudbina u pitanju. Moramo pokazati moć koja leži u našim demokratijama, moć ljudi koji biraju svoje nezavisne puteve, slobodno i demokratski”, poručila je Lajen.

Navodeći sve mere i sankcije koje je EU, u bliskoj koordinaciji sa međunuarodnom zajednicom, poslednji dana donela u svetlu ukrajinske krize, predsednica Komisije kaže da je svesna i ”cene koje će ove sankcije imati po evropsku privredu” koja je tek počela da se oprovalja od posledica pandemije.

”Verujem da ljudi u Evropi veoma dobro razumeju da se moramo suprotstaviti ovoj okrutnoj agresiji. Zaštita naše slobode ima svoju cenu. Ovo je odlučujući trenutak i mi smo spemni da platimo tu cenu jer je sloboda neprocenjiva”, poručila je Lajen.

Fon der Lajen je poručila da su ”EU i Ukrajina bliže nego ikada”.

”Pred nama je dug put. Prvo moramo da okončamo ovaj rat, a onda da razgovaramo o sledećim koracima. Sigurna sam da niko ne može da sumnja u to da narod koji se tako hrabro zalaže za naše evropske vrednosti pripada našoj evropskoj porodici”, zaključila je Lajen.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Utorak
Delimično oblačno

Trenutna temperatura 5°C

Delimično oblačno

Sreda
Promenljivo oblačno

Max: 7°C
Min: 2°C

Promenljivo oblačno

Vremenska prognoza za 5 dana