EK preporučila otvaranje dva klastera sa Srbijom Tanjug

Objavljeno: 19.10.2021. 13:38 Izmenjeno: 20.10.2021. 10:25

Srbija ispunila merila za otvarnje klastera 3 i 4, saopštio komesar za proširenje EU Oliver Varhelji i podržao ambiciju Srbije da što pre moguće otvori i druge klastere.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre predao je premijerki Ani Brnabić godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija, koji je predstavljen u Strazburu.

Uručivanju izveštaja u Vladi Srbije prisustvovala je i ministarka za evropske integracjie Jadranka Joksimović.

Izveštaj je deo godišnjeg paketa proširenja koji je u Strazburu, pred poslanicima Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, predstavio evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji.

Varheji je rekao da je Srbija ispunila merila za otvarnje klastera 3 i 4 i podržao ambiciju Srbije da što pre moguće otvori i druge klastere.

Istakao je da vlasti u Srbiji imaju evropske reforme kao svoj prioritet i da su ispunile veliki broj preuzetih obaveza na putu ka EU članstvu.

Varheji je nagalsio da u Srbiji postoji obnovljena posvećenost reformskom procesu.

Naveo je da Srbija mora da nastavi i produbi reforme u oblasti borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala, slobode medija i u unutrašnjem procesuiranju ratnih zločina.

Komisija u Izveštaju konstatuje napredak Srbije u usklađivanju sa EU merilima posebno u oblasti politike oporezivanja i energetike.

„Evropska komisija je preporučila da su ispunjena prelazna merila za ove klastere i da bi oni trebalo da budu otvoreni“, stoji u tekstu Izveštaja o Srbiji u koji je Tanjug imao uvid.

Evropska komisija u svom izveštaju o Srbiji konstatuje ”ograničen napredak” u oblastima javne adminsitracije, pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i medija.

Pohavljeni su ekonomski potezi u zemlji, posebno u odgovoru na krizu izazvanu pandemijom, kao i aktivnosti Srbije u upravljanju migrantskim tokovima i kontroli granica.

EK primećuje da je Vlada Srbije u prvoj polovini 2021. godne ”fokus stavila na EU reforme sa prioritetom na vladavini prava”.

Dodaje se da planiranje, koordinacija i resursi u odgovarajućim institucijama moraju da ”adekvatno podrže obnovljeni politicki fokus Vlade u Beogradu kada je reč o evrointegracijima”.

Ponavlja se da srpske vlasti moraju da budu ”proaktivnije i objektivnije” kada je reč o narativu o EU kao ”najvećem političkom i ekonomskom partneru Srbije”.

Komisija i ovoga puta ponavlja da će brzina pregovora o članstvu Srbije u EU zavisiti prvenstveno od brzine reformi u oblasti vladavine prava i od normalizacije odnosa sa Prištinom.

Srbija se poziva da dalje napreduje u implementaciji svih do sada postignutih dogovora sa Prištinom i doprinese postizanju sveobuhvatnog prvnoobavezujuceg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom.

”Ovaj sporazum je hitan i ključan kako bi i Srbija i Kosovo napredovali na svom putu ka EU”, stoji u izveštaju EK.

Kada je reč o regionalnoj saradnji, naglašva se da je Srbija ”ostala posvecena bilateralnim odosima sa drugim zemljama iz procesa proširenja i susednim EU članicama”, ali i da su ”odnosi sa Crnom Gorom bili obeležneni tenzijama”.

Izveštaj EK navodi da je srpska privreda tokom krize pandemije doživela tek ”blagi pad” od jednog procenta u 2020. godini, a da je negativan uticaj krize ublažen jakim privrednoim rastom u vremenu pre pandemije kao i odgovarajućim fiskalnim i monetarnim merama podrške, kao i relativno kratkim rokom zatavaranja zemlje.

”Fiskalni prostor stvoren pre krize omogućio je Srbiji da obebedi značaju fiskalanu podršku u 2020 i 2021. godini i tako poveća kapitalnu potrošnju”, navodi se u tekstu izveštaja Komsije.

EK konstatuje da je tokom pandemije kovid-19 Srbija postala ”regionalni centar” za vakcinaciju uključujući i donacije od oko 600 hiljada vakcina zemljama u okružzenju.

Kada je reč o političkim kriterijumima, EK je pozdravila nastavak angažmana srpskog parlamenta i političkih snaga u Međupartijskom dijalogu, koji se vodi uz posredovanje Evropskog parlamenta, i pozvala sve uključesnike na konstruktivnost i primenu mera identifikovanih od strane predstavnika Evropskog i srpskog parlamenta.

Dodaje se da je Srbija počela i sa radom na preporukama izborne posmatračke Misije OEBS i poziva na njihovu pravovremenu i transparentnu implemntaciju, zasnovanu na širokom političkom konsenzusu.

Kada je reč o radu Narodne skupštine Srbije, Evropska komisija konstatuje poboljšanja u smislu značajnog smanjenja hitnih procedura i usvajanja Koda ponašanje članova parlamenta.

Istovremeno, kritikuje se ”nastavak zapaljive retorike tokom parlamentarnih debata usmerenih protiv političkih protivnika i predstavnika drugih isntitucija”.

”Svi političari moraju da se bore protiv govora mržnje i doprinesu političkom dijalogu usmerenom na EU reforme, posebno na osnove demokratije i vladavinu prava”, navodi se u izveštaju Komsijie.

Komisija ocenjuje da je Srbija ”umereno pripremljena” kada je reč o javnoj administraciji gde se, prema njihovoj proceni, moraju osigurati zaposljavanja zasnovana na kvalifikacijama i samanjiti preveliki broj vršioca rukovodećih pozicija.

U pravosuđu, Srbija je, prema mišljenju EK, poboljšala unutrašnju organizaciju i ojačala administrativne kapacitete Vrhovnog saveta sudstva.

Istovremeno, konstatuje se da trenutni zakonski okvir ”ne obezbeđuje dovoljnu zaštitu od potencijalnog političkog uticaja na sudstvo”.

EK navodi da je telo Savet Evrope za borbu protiv korupcije (Greko) zaključilo da je Srbija na ”zadovoljavajući načinin” primenila njihove preporuke u oblasti prevencije korupcije.

Dodaje se da je povećan broj podignutih optužbi zbog korupcije na visokom nivou, ali da je broj presuda u tim postupcima pao u odnosu na prethodne godine.

Srbija se poziva da radi na novoj Strategiji za borbu protiv korupcije, uspostavi koordinacioni mehanizam koji će pomoći efikasnijem suprotstavljanju korupciji.

EK navodi da je Srbija postigal ”ograničeni napredak” i u borbi protiv organizovanog kriminala i da se još čeka na ”uverljive rezultate” u oblasti efikasne istrage, procesuiranja i presuda za ozbiljne slučajeve organizvanog kriminala uključujući i oduzimanje i zamrzavanje imovine kriminalaca.

U oblasti fundamnetalnih prava, EK konstatuje da Srbija ima ”odgovarajuć zakonodani i institucionalni okvir”, ali da se njihova ”implemntacija mora osigurati u praksi”.

Za razliku od proslogodišnjeg izveštaja, poslednja ocena EK jeste da je Srbija u oblasti slobode izražavanja i medija postigla napredak, koji jeste ograničen, i da se dalje mora jačati okruženje pogodno za neometanu slobodu govora.

”Verbalni napadi na novinare od strane visoko pozicioniranih zvaničnika su nastavljeni dok slučajevi pretnji i nasilja ostaju zabrinajvajući”, stoji u izveštaju EK.

Kada je reč o ekonomskim kriterijumima, EK konstatuje da je Srbija napravila ”određeni napredak” i da je ”umereno do dobro pripremljena” u razvoju funkcinalne tržišne ekonomije.

Ocenjuje se da je očuvana stabilnost bankarskog sektora, a da je oblast kreditiranja bila snažna i podržana različitim državnim podsticajima.

Komi sija konstatuje da je Srbija umereno pripremljena da se nosi sa konkurencijom i tržisnim izazovima unutar EU uz ocenu da je ”dalje poboljšna struktura ekonomije”, a da je ”ekonomska integracija sa EU ostala visoka”.

EK navodi i da je nastavljen rast javnih investicija u Srbiji, prvenstveno u cilju prevazilaženje infrastrukturnih problema koji su, prema stavu Komisije, godinama bili zanemarivani.

Kada je reč o preuzimanju obeveza koje proističu iz čla nistu EU, Srbija je, prema mišljenju EK, napravila važan posao u usklađivanju sa EU zakonodavstvom u mnogim obalastima, a posebno u oblasti oporezivanja ( klaster 3) i energetike ( klaster 4).

”Kada je reč o politici oporezivanja, socijalnoj politici i zapošljavanju, Srbija je ispunila prelazna merila za otvaranje”, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da su ispunjena prelazna merila za otvaranje pregovora u oblasti energetike u okviru kalstera 4, a da je napredak postigut i u oblastima bezbednosti na putevima, reformi železnice, usvajanju Zakona o klimi i paketa važnih zakona iz obalsti energetike.

Kada je reč o klasteru 6 koji se odnosi na spoljnu politiku kosntatuje se da je uskalđenost Srbije sa odlukama EU porasla sa 56 na 61 procenat, ali i ocenjuje da je u mnogim potezima Srbija” išla kontra” EU.

Srbija je pohvaljenja zbog učešća u EU bezbednosnim misijama i operacijama, a posebno za svoj ”značajan doprinos” upravljanju migracionim tokovima i efikasnoj primeni stretegije zajedničkog upravljanja granicama.

Brnabić: Najbolji Izveštaj EK u poslednjih nekoliko godina

Premijerka Ana Brnabić ocenila je da je Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije daleko najbolji izveštaj o napretku poslednjih nekoliko godina i ukazala da je posebno važno što je u njemu konstatovan napredak u svim političkim kriterijumima i reformama u vladavini prava.

Brnabić je na konferenciji za medije nakon sastanka u Vladi Srbije povodom Izveštaja EK, kazala da je izveštaj kompleksan i da pokriva sve segmente našeg društvenog, političkog života, spoljne, regionalne politike.

„Meni se lično čini da je ovo daleko najbolji Izveštaj o napretku poslednjih nekoliko godina. Postoje još uvek stvari oko kojih ne razmišljamo isto. Očekivala sam još povoljnije ocene u nekim aspektima, ali smo zadovoljni što je konstatovan napredak u skoro svim oblastima“, kazala je premijerka.

Brnabić je navela da je u ovom Izveštaju EK jasno naglasila da je Vlada Srbije dala prioritet reformama na evropskom putu i posebno na vladavinu prava, a da je u uvodnim napomenama konstatovano da se vidi fokus Vlade Srbije na reforme.

Zahvalila je Delegaciji EU u Srbiji i EK što su konstatovali da su merila za otvaranje ispunjena i da je potrebno otvoriti dva klastera.

„Nikada jasnije nije bila preporuka, sada je to na državama članicama i mi radimo pojedinačno sa državama članicama da vidimo da li ima nešto što doživljavaju kao upitno, da damo sve informacije kako bismo dobili od svih članica zeleno svetlo za otvaranje makar jednog klastera, ako ne oba“, kazala je.

Premijerka ističe da je preporuka za otvaranje dva klastera snažna politička poruka i članicama EU, ali i našoj zemlji i građanima Srbije, a to je, kako kaže, da je mnogo urađeno u oblasti vladavine prava.

Brnabić dodaje da postoji još mnogo toga da se uradi.

„Postoji veliki broj stvari na kojima moramo da radimo, ali prvi put nekako je poslata jasna direktna poruka da je Vlada Srbije, država, napravila značajan iskorak, posebno u oblasti vladavine prava“, naglasila je Brnabić i dodala da je Vlada puno radila na tome zajedno sa predsednikom, njegovim timom.

„Po novoj metodologiji važno je političko liderstvo i to je ono što smo uspeli da uradimo“, podvukla je.

Kada je reč konkretno o oblasti vladavine prava, Brnabić kaže da je u vezi izbora konstatovano da su političke snage nastavile dijalog, a da je Vlada počela da implementira preporuke ODIR-a.

Kaže i da je u Izveštaju konstatovano da je u Narodnoj skupštini umanjena primena hitnih procedura, kao i da je usvojen kodeks narodnih poslanika.

Brnabić kaže da kada je reč o saradnji sa organizacijama civilnog društva, u Izveštaju je pohvaljeno što je oformljeno novo ministarstvo – Ministarstvo za ljudska i manjnska prava, ali i da je Vlada inicirala sesiju debata.

Takođe, premijerka kaže i da je potrebno i dalje raditi na dijalogu sa civilnim društvima.

Kada se radi o pravosuđu, u Izveštaju je konstatovano da je Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje na ustavne amandmane.

„U Izveštaju je prepoznato da je u oblasti pravosuđa nastavljeno sa smanjivanjem broja starih predmeta i da već petu godinu zaredom pravosuđe rešava više predmeta, nego što ih primi“, kazala je Brnabić.

I u oblastima borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala konstatovan je napredak, kazala je Brnabić i istakla da je prvi put od 2016. godine u oblasti slobode izražavanja konstatovan napredak.

„Ovo je prvi put da u ovoj oblasti spominjemo reč napredak, to je velika i važna stvar za sve nas, posebno Vladi Srbije daje motivaciju da nastavimo dalje“, kazala je premijerka i pozvala medijska udruženja da se vrate u radnu grupu i nastave zajedno da rade na poboljšanju uslova za medije.

Premijerka je ukazala i na to da je i u javnoj upravi konstatovan napredak, doduše ograničen i istakla da je u oblastima privrede i ekonomije Srbija dobila jako dobar izveštaj, pohvale za održivost i otpornost tokom pandemije virusa korona.

„Privreda je pokazala održivost i otpornost, tržište rada je zabeležilo smanjenje nezaposlenosti, struktura privrede se uprkos kovidu poboljšala, a javne investicije nastavile da se poboljšavaju. U zelenoj agendi takođe je konstatovan dobar napredak, pre svega u oblasti energetike sa posebnim fokusom na obnovljiv izvor energije“, ispričala je premijerka i najavila da će Vlada Srbije nastaviti da radi na reformama, kao i da će već u četvrtak biti održan prvi sastanak po tom pitanju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Ponedeljak
Vedro

Trenutna temperatura 22°C

Vedro

Utorak
Pretežno sunčano

Max: 34°C
Min: 20°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana