Egipatsko-srpski poslovni forum počeo je  u Kairu, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Vlade Egipta Mostafa Madbulija. Na forumu učestvuje 87 kompanija, od čega je 39 naših, a 48 egipatskih. Pozdravne govore održaće predsednik Federacije egipatskih privrednih komora Ahmed Al Vakil i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, a planirana su i obraćanja ministra za investicije i spoljnu trgovinu Arapske Republike Egipat Hasan Al Hatib, ministar unutrašnje i spoljne trgovine Republike Srbije Tomislav Momirović, predsednik Vlade Arapske Republike Egipat Mostafa Madbuli i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Srbija i Egipat su u subotu, u prisustvu predsednika Vučića i Abdela Fataha Al Sisija potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), lane je ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Egiptom iznosila 88,3 miliona dolara. Srbija je tokom 2023. godine u Egipat izvezla robu u vrednosti od 41,7 miliona dolara, što je smanjenje od blizu 17 odsto, u poređenju sa prethodnom godinom, kažu u PKS. Smanjen je i uvoz iz Egipta i to za 27,4 odsto i iznosio je 46,6 miliona a pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 78,3 odsto. U strukturi izvoza glavne stavke su bile duvan i cigarete, zatim fluoridi aluminijuma, gorivo za mlazne motore, mašine za dizanje, utovar-istovar, traktori. Kada je reč o uvozu prednjačila je urea, kalcijum fosfati i so, koji su predstavljali blizu 50 odsto ukupnog uvoza iz Egipta. U Privrednoj komori Srbije navode da je Egipat druga najjača privreda u arapskom svetu posle Saudijske Arabije, da ima sklopljen novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) koji će Egiptu obezbediti tri milijarde dolara tokom 46 meseci, nakon usvajanja reformi koje podrazumevaju prelazak na režim fleksibilnog deviznog kursa, reviziju plana privatizacije, povećanje uloge privatnog sektora, pooštravanje monetarne politike. Najveći deo egipatske ekonomije oslanja se na turizam i izvoz nafte i gasa, kao i na prihode od Sueckog kanala. Kada je reč o potencijalima za saradnju, iz PKS navode da su potencijali za povećanje razmene uočeni u nekim grupama proizvoda u kojima već postoji razmena, ali i u drugim koje Egipat uvozi, a Srbija izvozi u značajnim vrednostima. Dodaju da se saradnja može ostvariti u oblasti poljoprivrede i proizvodnje hrane, koje su među nosećim privrednim granama u obe zemlje i koje, tradicionalno, zapošljavaju veliki broj ljudi. U izvozu u Egipat, postoji problem sa visokim carinskim opterećenjima i to kod svežeg voća, jabuka, krušaka, kajsija, trešanja, višanja, breskvi, nektarina, šljiva i suvih šljiva. Carine se kreću od 30 odsto za suve šljive do 60 odsto za kajsije, a najniža carina od 10 odsto se primenjuje na uvoz trešanja i višanja. Sa uvozom od 10 do 12 miliona tona žita godišnje, što je najviše u svetu, Egipat predstavlja šansu za izvoz srpskog žita. U sektoru energetike, egipatski partneri su zainteresovani da ostvare saradnju sa našim proizvođačima materijala i opreme za naftnu i rudarsku industriju, a posebno sa proizvođačima metalnih i plastičnih cevi, delova opreme za naftnu industriju, rudarske opreme za površinske kopove i slično. Saradnja sa firmama iz Srbije obuhvatala bi isporuke i strateško partnerstvo na realizaciji projekata u Egiptu i trećim zemljama, za šta je egipatska strana posebno zainteresovana. U okviru svoje strategije “IKT 2030“, egipatska vlada preduzima niz aktivnosti u pogledu podsticanja investicionih ulaganja, izgradnje kapaciteta i programa obuke, reformi digitalnih državnih usluga i unapređenje neophodnih infrastrukturnih kapaciteta. U sektoru zdravstva, egipatska vlada je usmerena na razvoj preventivne medicine, što podrazumeva nabavku određenih medicinskih uređaja a u skladu sa naporima zemlje da unapredi ukupni zdravstveni sistem, očekuje se da će dugoročno postojati mogućnosti saradnje u oblastima medicinskih aparata i laboratorijske opreme, izgradnji, upravljanju i rekonstrukciji bolnica i seoskih zdravstvenih ustanova, programima obuke za lekare, medicinske sestre i laboratorijske tehničare te osnivanju bioloških i laboratorijskih centara. Kada je reč o pravno-regulatornom okviru između Srbije i Egipta 2005. godine je potpisano nekoliko sporazuma, koji predstavljaju osnov za unapređenje saradnje u ekonomskoj sferi, kao što su Sporazum o podsticanju i zaštiti investicija, o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, o kulturno-prosvetnoj i sportskoj saradnji te o sukcesiji bilateralnih sporazuma.

Sporazum o slobodnoj trgovini koji je u Kairu potpisan u prisustvu predsednika dveju država, Aleksandra Vučića i Abdel Fatah al-Sisija, otvara novu etapu privredne saradnje Srbije i Egipta i omogućiće srpskim privrednicima da profitabilnije i konkurentnije posluju, ne samo na egipatskom, nego i na tržištu čitave Afrike, istakao je predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež. Kako je saopštila PKS, Čadež je zahvalio političkim liderima, jer stvaraju uslove da privreda uspešnije posluje. „Velike su stvari pred nama, veliki ugovori su sada mogući, kako u oblasti poljoprivrednog, prehrambenog sektora, tako i u oblasti novih tehnologija, zajedničkih projekata i investicija u građevinarstvu, automobilskoj, hemijskoj, farmaceutskoj industriji…“, naglasio je predsednik PKS uoči Poslovnog foruma u Kairu, koji se održava u okviru dvodnevne posete državno privredne delegacije Srbije Egiptu. Ukazao je da su kompanije iz Srbije sa egipatskim partnerima počele da rade na zajedničkim projektima i pre Sporazuma o slobodnoj trgovini, koji je omogućio finalizaciiju saradnje i konkretnih poslova. „Već u septembru očekuje se otvaranje zajedničke proizvodnje domaće kompanije ‘Sigma’ i egipatskog partnera u oblasti proizvodnje dezinfekcionih sredstava. Niška ‘Neomedika’ takođe kreće do kraja godine sa fabrikom reagenasa za medicinske svrhe, a ‘Eliksir’ iz Prahova radi na velikom projektu saradnje sa egipatskim partnerima u oblasti prerade fosfatne rude za potrebe automobilske industrije“, naveo je Čadež. Podsetio je da Egipat ima sporazume o slobodnoj trgovini sa gotovo svim zemljama na afričkom kontinentu, kao i da zahvaljujući razrađenom logističkom habu za čitavu Afriku, srpskim proizvođačima neće biti skupo da sa egipatskog tržišta izvoze na čitav afrički kontinent. Predsednik PKS tokom posete Egiptu, sastao se i sa predsednikom Federacije egipatskih komora Ahmedom el Vakilom, generalnim sekretarom Federacije egipatskih, afričkih i mediteranskih privrednih komora Ala Ezom i direktorom El Sevedi grupe za Evropu, jednom od najvećih egipatskih kompanija koja posluje u različitim oblastima, Abdel Azizijem al Gamalom. „Kompanija El Sevedi koja je gradila čitav novi Kairo, zainteresovana je za velike investicije u Srbiji i saradnju sa firmama u oblasti građevinarstva i proizvodnje auto delova, što je važno da bismo pojačali kapacitete i unapredili našu industriju“, rekao je Čadež. Izvršni direktor za finansije firme Sigma Crvenka Aleksandar Kolić, ističe da su se potpisivanjem Sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije i Egipta stvorili uslovi da finalizuju zajednički projekat sa partnerom iz Egipta u oblasti proizvodnje dezinfekcionih sredstava. „Radi se o zajedničkoj kompaniji koja treba da bude joint venture poduhvat, a otvorila su nam se i vrata za potencijalni izvoz tehnologije za tretman i dezinfekciju pijaće vode“, ukazao je Kolić, navodeći da će prvi izvoz krenuti u septembru. Generalni direktor Inmold grupe Slobodan Janković ističe da ta kompanija koja se uglavnom bavi proizvodnjom opreme za proizvodnju ambalaže za hranu, posluje na tržištu Egipta od 2014. godine, kao i da već godinama uspešno rade u Tunisu, Nigeriji, južnoj Africi… Uoči Poslovnog foruma Srbija-Egipat, na kojem učestvuje oko 50 kompanija iz Srbije i oko 60 egipatskih, održan je i sastanak predstavnika PKS sa privrednicima i predstavljene mogućnosti poslovanja na egipatskom tržištu, a razmenjena su i iskustva domaćih firmi koje već imaju partnere u Africi… Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije i Egipta u 2023. godini iznosila je 88,3 miliona dolara, od čega je naš izvoz bio vredan 41,7, a uvoz 46,6 miliona dolara.