Državne penzije najbolje rešenje, penzioni sistem stabilan Tanjug

Objavljeno: 01.02.2022. 13:05 Izmenjeno: 15.02.2022. 10:24

Prema njegovim rečima, u Srbiji oko tri odsto radnika štedi u privatnim penzionim fondovima i u njih je u 2021. uplaćivalo aktivno oko 70.000 radnika.

Srbija je izbegla zamku uvođenja obaveznih privatnih penzija kao što su to neuspešno uradile skoro sve zemlje Istočne Evrope, izjavio je  Tanjugu član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov i istakao da se pokazalo da su obavezne privatne penzije manje od državnih i da ih treba koristiti samo kao dodatnu štednju za prihod u starosti.

Fiskalni savet je u nedavno objavljenoj analizi ocenio da privatni penzijski fondovi koji u Srbiji postoje 15 godina nisu ispunili reformska očekivanja.

Altiparmakov ističe da se od Južne Amerike do Istočne Evrope pokazalo da obavezne privatne penzije nisu dobro rešenje, kao i da državni sistem treba da ostane glavni izvor penzijskih prihoda.

„Što se tiče Srbije, mi nismo napravili tu najveću grešku da smo uvodili obavezne privatne penzione fondove, dakle nismo narušavali integritet državnog penzijskog sistema, što je jako dobro“, naglasio je Altiparmakov.

Na pitanje kakva je sudbina državnih penzionih sistema i kako vidi to što mladi često danas kažu da će teško dočekati penziju i da penzije kakve su danas neće ni postojati kada budu stari, Altiparmakov ističe da će državne penzije apsolutno nastaviti da postoje i u Srbiji i Evropi i Americi.

„Dobra vest za mlade je da će postojati državne penzije i u Srbiji i u Evropi i Americi, iako mladi imaju neke nesigurnosti i strepnje u vezi sa državnim penzijskim sistemima. Ono što smo videli i u Srbiji i u Istočnoj Evropi pokazalo je da su državni penzijski sistemi najmanje loše rešenje“, naveo je on.

Kako je rekao, Srbija je uspela penzionom reformom iz 2014. da u velikoj meri stabilizuje naš penzijski sistem.

„I evo danas možemo reći da imamo stabilan penzijski sistem i stabilan budžet, jer su penzijski sistemi bili ti koji su pravili probleme budžetima, od Grčke, Italije, Španije do Srbije. Uspeli smo da penzijski sistem stabilizujemo, kao što je i budžet stabilizovan“, naveo je stručnjak Fiskalnog saveta.

Kaže za Tanjug da se očekuje da na osnovu švajcarske formule, zbog ubrzanja inflacije, u januaru 2023. povećanje penzija po toj formuli bude blizu 10 odsto.

„Dakle da se nadokanadi ovo povećanje inflacije koje trenutno imamo“, dodao je on.

Altiparmakov kaže da se može pričati o daljim izmenama i unapređenjima državnog penzionog sistema, ali da će svakako ostati takav kakav je sad i u Srbiji i u Evropi.

Govoreći o glavnim razlozima zašto privatni penzionim sistemi nisu ispunili očekivanja u Srbiji, navodi da su postojala neka nerealna očekivanja u čitavoj Istočnoj Evopoi pre oko 20 godina, suprotno Zapadnoj Evropi gde je prepoznato da su državni penzijski sistemi stub prihoda u starosti i da ne mogu da se zamene već samo dopunjuju.

Sa druge strane, u Istočnoj Evropi su postojala nerealna očekivanja da privatne penzije mogu da zamene državne penzijske sisteme, što s pokazalo jako loše u zemljama u regionu, poput Mađarske, Hrvatske, Poljske, Bugarske i skoro svim ističnoevropskim zemljama, sa izuzetkom Srbije i Slovenije.

Na kraju se ispostavilo, dodaje, da penzioneri koji su u njima učestvovali imaju manje penzije nego iz državnog sistema, pa je većina zemalja ukinula ili smanjila obavezne privatne penzijske fondove.

Altiparmakov navodi da jedan od problem kada je reč o privatnim penzijskim fondovima čine prevelike naknade koje naplaćuju naši fondovi.

Kako je rekao, bile su prevelike naknade u prvom zakonu iz 2005, a onda iz 2011. kada je pokušano da se smanje i kada je to učinjeno delimično, ali nedovoljno i sa velikim kašnjenjem.

„Kada pogledamo međunarodnu praksu, vidimo da su naknade koje naši privatni penzijski fondovi naplaćuju neprimereno visoke. I to je naša prva preporuka – da se smanje nakande i povećaju prinosi za štediše“, poručio je Altiparmakov.

On je naveo da je drugi problem što zbog nekih podzakonskih akata naši privatni penzijski fondovi ne mogu da investiraju u inostranstvo više od 10 odsto imovine, što nije racionalno, s obzirom da je ideja fondova da upravo investiraju u međunarodne berze širom sveta, kako bi imali što veće prinose.

Altiparmakov naglašava da je, na primer, američka berza imala prošle godine prinos od skoro 30 odsto, dok su naši privatni penzioni fondovi imali negativne realne prinose poslednje dve godine.

Treći problem, dodaje Altiparmakov, jeste to što naši privatni penzijski fondovi ne pružaju nikakvu sigurnost štedišama u smislu garantovanih prinosa, za razliku od Slovenije, Češke i Slovačke, koje daju garancije da se ne mogu izgubiti ta investirana sredstva.

Takođe, naši privatni penzioni fondovi dominantno, skoro isključivo, investiraju u državne obveznice i za koje država grantuje.

„Treba proširiti još malo tu regulativu kako bi oni fondovi koji hoće da nastave da investiraju u državne obaveznice, a ne u međuanrodne berze, onda pružale građanima garancije na stopu prinosa koju će ostvariti, kao što to rade banke“.

Altiparmakov napominje da neke od tih glavnih stvari mogu da se unaprede i bez izmene zakona, na primer, izmenom podzakonskih akata – u vezi sa investiranjem u inostranstvo i potencijalnim garancijama za prinose za investiranje u državne obveznice.

Izmena zakone je, kaže, potrebna u segmentu visine naknada.

Altiparmakov ističe za Tanjug da obavezne privatne penzije nije uvela nijedna razvijena zemlja i da su ih odbacile i SAD, Kanada i sve zapadnoevrposke zemlje i da je taj neuspešan „eksperimentalni pristup“ primenjen samo u zemljama Južne Amerike i Istočne Evrope.

Kaže da kada su krenuli pristisci da se penzioneri vraćaju iz obaveznih privatnih penzionih sistema u državnih bilo i tužbi, na primer, u Severnoj Makedoniji, Poljskoj, Litvaniji, Letoniji i drugim.

„Zato su neke zemlje omogućile štedišama da se vrate u državni sistem, a neke potput Mađarske ili Poljske su kompletno ukinule te obavezne privatne penzije. Tako da možemo da budemo srećni što smo mi u Srbji bili dovoljnjo mudri da izbegnemo tu veliku grešku obveznih privatnih penzionih fondova koji su napravili veliki haos u Istočnoij Evropi“, zaključio je Altiparmakov.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Četvrtak
Slaba kiša

Trenutna temperatura 5°C

Slaba kiša

Petak
Oblačno

Max: 6°C
Min: 3°C

Oblačno

Vremenska prognoza za 5 dana