Aleksandra Ajdanić, DATA MEDIA MARKET
U isčekivanju ovog 91. izdanja glamurozne parade, da kažemo i da prvi put nakon 30 godina neće biti domaćina – voditelja programa, već će se u toj ulozi, takođe prvi put u istoriji, smenjivati brojne poznate ličnosti iz sveta sporta, politike, kulinarstva, mode, i filma…a sve pod geslom „Filmovi nas sve povezuju“. U cilju skraćivavanja programa nominovane pesme neće biti izvođene u celosti, a nekoliko dodela u direktnom prenosu „poješće“ reklame sponozora.
Gledanost holivudske ceremonije iz godine u godinu opada, pre svega u SAD, a Akademija pokušava da je povrati potezima koji nailaze na sve glasnije kritike ljudi iz sveta filma. Pritom, niko se nije pozabavio pravim razlogom pada TV prenosa – promenom navika ljudi koji, zahvaljujući blagodetima tehnologije, sada radije streamuju željeni sadržaj umesto da sede prikovani za TV-ekran satima.
Kako kome odgovara, ali biće gledana i ova dodela oskara. Vole ljudi sav taj glamur i taj beg od stvarnosti. Taj začarani krug u kome opklade i spekulacije dobijaju razmere najvatrenijeg sportskog navijanja, nestvarni vajb najčuvenijeg crvenog tepiha, svađe i optužbe oko holivudskih nepravdi, a konačno i užarene kritike na račun članova Akademije zbog predrasuda i okoštale holivudske politike. U Los Anđelesu, dakle, ništa novo. Show must go on.
NAJBOLJI FILM
Film „Roma“ meksičkog reditelja Alfonsa Kuarona ove godine je apsolutni favorit u većini kategorija za koje je nominovan. A nominovan je, između ostalog, i za najbolji film, i za najbolji film na stranom jeziku. Britanci su mu dodelili svoje BAFTA nagrade u obe nagrade. Može li to Holivud?
„Roma“ je tek deveti strani film u istoriji Oskara koji je nominovan za najbolji film. Ni jedan ga do sada nije dobio (ne računa se francuski „The Artist“, s obzirom da je nemi film, a pojašnjenja radi, strani film nije film na stranom jeziku, mada može delimično biti, već prvenstveno film van-američke produkcije. Da li će „Roma“, Netfliksov prvenac u trci za Oskara, na španskom jeziku, smešten u meksičke sedamdesete prošlog veka ali i bezvremenu podsvest svih nas, pomeriti te granice? Realno, film ga apsolutno zaslužuje, jer ima univerzalnu priču sjajno odrađen sav porteban filmski materijal.
Britansko ostvarenje „Miljenica“, iako po broju nominacija izjednačen sa meksičkim konkurentom, više je teatarski prikaz engleskog dvora s početka 18.veka koji Holivudu nikada nije bio previše interesantan. Tim pre što ima domaće adute – „BlackkKlansman“, istinitu priču o crnom policajcu koji se infiltrirao svojevremeno u Kju Kluks Klan; „Potpredsednik“, o Diku Čejniju, nekadašnjoj desnoj ruci Buša mlađeg; „Crni panter“, o superheroju iz Marvelovog opusa, neki kažu čak i najboljem u serijalu. Tu su i oni kojima kladionice i mediji ne daju šanse u ovoj kategoriji – „Zvezda je rođena“, više puta oživljena muzička priča, u ovoj verziji sa Lejdi Gagom; „Zelena knjiga“, šarmantna i uz tvist ispričana priča o stalnoj holivudskoj boljki, rasizmu; i konačno, „Boemska rapsodija“, o legendarnom Frediju Merkuriju, kojem je Holivudsko udruženje stranih novinara dodelilo Zlatni globus za najbolji film.
NAJBOLJA REŽIJA
O holivudskim nepravdama prilikom dodele Oskara odavno se priča, i njihova lista iz godine u godinu raste. I mada Kuaron ubedljiivo vodi i u ovoj kategoriji, nije malo onih koji veruju da je „BlackkKlansman“, inače dobitnik Gran prija na Kanskom festivalu, savršena prilika Akademiji da ispravi greške prema legendarnom Spajku Liju.
Uzgred, Spajku Liju ovo tek prva nominacija za režiju. Da podsetimo samo da je Li, između ostalih, režirao „Učini pravu stvar“ (1989) i „Malkom X“ (1992), kultne filmove za koje Holivud nije imao sluha. Pokušali su da mu dodelom počasnog Oskara pre tri godine nadomeste propušteno, ali te počasne nagrade često više uvrede nego što nagrade.
I da, Li je tek šesti crni reditelj, ili Afro-Amerikanac, nominovan za režiju. Ni jedan nije dobio Oskara.
U kategoriju za najboljeg režisera, ove godine umešao se i Poljak Pavel čijeg filma nema među nominovanima za najbolji film, ali je na spisku za Oskara za film na stranom jeziku – Poljak Pavel Pavlikovski, sa „Hladnim ratom“, odličnim filmom koji je suptilno isprepleo ljubavnu i političku priču.
NAJBOLJA GLUMICA U GLAVNOJ ULOZI
Kad smo kod holivudskih nepravdi, evo nas kod još jedne. Slučaj Glen Klouz. Na kladionicama je naglo iskočila kao aspolutni favorit od kada je dobila Zlatni globus za ulogu u tzv. malom filmu „Supruga“, maestralno otelotvorivši staru maksimu da iza svakog uspešnog muškarca uvek stoji uspešna (i nepriznata) žena. Najveće šanse njoj daju i svetski mediji koji se bave oskarovskim prognozama. Da li će ga i dobiti? Jak favorit je bila i u prethodnim pokušajima, sa ulogama u filmovima poput „Albert Nobs“, „Opasne veze“, “Fatalna privlačnost“,…
Kapa dole i ostalim damama, naročito sjajnoj Oliviji Kolman u ulozi kraljice Ane u „Miljenici“, i Melisi Mekarti, koja igra ulogu spisateljice koja pokušava da oživi karijeru lažirajući pisma slavnih ličnosti. Šanse Lejdi Gage za glumačkog Oskara su se prilično istopile u odnosu na pre par meseci, dok novopečena glumica iz „Rome“, Jalica Aparisio, po holivudskim standardima, tek treba da se dokaže.
NAJBOLJI GLUMAC U GLAVNOJ ULOZI
Kod glumaca u kategoriji najbolje uloge, situacija je malo drugačija. Koplja se lome između Ramija Maleka, za ulogu legendarnog vođe sastava „Queen“, i Kristijana Bejla, majstora transformacije i poslednjih godina jednog od najtraženijih glumaca, koji briljira u liku Dika Čejnija. Neki veruju da bi se Akademija, nošena talasom sve glasnijih prozivki filmskih poslenika zbog seksualnog zlostavljanja – a među njima je i režiser „Boemske rapsodije“ Brajan Singer, otpušten par nedelja pre kraja snimanja – mogla odlučiti da dodelom Oskara Ramiju Maleku posredno pokaže svoj stav na datu temu.
Doduše, Bejl koji ima već jednog Oskara (za sporednu ulogu, „Bokser“, 2011), tumači lik mnogo bliži Amerikancima, pa ostaje otvoreno pitanje kom će se carstvu prikloniti Holivud. Bredli Kuper i Vigo Mortensen ostvarili su, pa recimo šarmantne uloge, ali ne dovoljno jake da zasene Maleka i Bejla, dok je Vilem Dafo u potpunoj senci vojih rivala.
Zanimljvo je da se izveštaji sa kladionica, s obe strane Okeana, i predviđanja medija koji koja se ozbiljinije bave prognozama, poklapaju.
SPOREDNE ULOGE
Mnogo je neizvesnije u trci za oskare za sporedne uloge.
Svih pet nominovanih glumica mogu da ponesu Oskara u ovoj kategoriji i da niko nikome ništa ne zameri. E sad, problem je što Ema Stoun i oskarovka Rejčel Vajs konkurišu jedna drugoj za film „Miljenica“, i što de Tavira može biti žrtva velikog broja nominacija i viđenih oskara u drugim kategorijama za film „Roma“. Ostaju dakle Ejmi Adams (uloga uticajne Čejnijeve supruge), još jedna glumica sa neslavnom oskarovskom statistikom – šest nominacija bez rezultata, i Redžina King, izuzetna u adaptaciji priče Džejmsa Boldvina koji „crnu ljubav“ suprotstavlja nakaznom rasističkom sudskom sistemu.
U žrebu kod glumaca, najsigurnije je tipovati na Maheršalu Alija. Iz višestrukih holivudskih razloga, ali i utiska da će se film „Zelena knjiga“ pamtiti najviše po njegovoj ulozi. Odlični su i Adam Drajver, u zanimljivoj ulozi smušenog policajca jevrejskog porekla usred KKK priče, Sem Eliot, kao brat muzičara – alkoholičara (Bredli) koji traži svoj put, Ričard Grant kao diler droge i partner u zločinu krivotvorenja pisama glavnoj junjakinji (Melisa Mekarti) i konačno Sem Rokvel, koji igra Čejnijevog „gazdu“, Džordža Buša juniora.
Na kraju, dodajmo i da su za najbolji film na stranom jeziku, osim već pomenutih „Rome“ i „Hladnog rata“, nominovani i „Capernaum“ (Liban), Never Look Away (Nemačka) i dobitnik Zlatne plame iz Kana Shoplifters (Japan).