Inkluzivno obrazovanje je jedan od najpravednijih, najkonkretnijih načina podrške svakom senzitivnom detetu jer su i život i studije pokazale da deca koja imaju izvesne poteškoće, koja potiču iz različitih senzitivnih grupa, a uključene su u redovne procese školovanja i druže se sa svojim vršnjacima koji se redovno obrazuju, neuporedivo brže napreduju, poručila je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović. Đukić Dejanović je, na konferenciji održanoj povodom 15 godina inkluzivnog obrazovanja u Srbiji „Zajedno za svako dete“, kazala da je pre 15 godina sam pojam inkluzivnog obrazovanja bio nepoznat i nismo ga najbolje razumeli. Prema njenim rečima, put koji je trajao 15 godina, opravdao je entuzijazam onih koji su tada, a to su bili pre svega uposleni u obrazovanju, EU, Unicef, Odbor za prava deteta Skupštine Srbije i oni ljudi koji su uvek u progresu. Istakla je da Vlada Srbije investira u obrazovanje sa idejom da svako dete mora imati šansu da se kod njega razvije maksimum. „To znači da posebni programi obrazovanja treba da postoje za onu decu koja imaju bilo kakve smetnje ili potiču iz bilo koje senzitivne sredine“, naglasila je. Đukić Dejanović, ukazujući da smo regija u koju dolaze i oni koji izgube svoj dom i pobegnu na neko vreme iz drugih zemalja – kroz koju se prolazi – navodi da su sva ta deca, ne samo ona koja imaju određene poteškoće u učenju, u savladavanju gradiva i eventualne invalidnosti, posebna briga. Zahvalila je posebno svim nastavnicima, pedagozima, psiholozima koji su, kako kaže, uložili svoje znanje i ljubav da bismo imali rezultate koje danas imamo. Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva kazala je da je jedan od glavnih rezultata uspešnog projekta „Učimo svi zajedno“ osnivanje resursnih centara za asistivne tehnologije koje pružaju podršku deci koja imaju posebne potrebe u obrazovanju. Zahvalila je lokalnim partnerima, školama, lokalnim vlastima i istakla da EU nastavlja da pruža podršku obrazovnom procesu u Srbiji. „Nadam se da ćemo i ovaj projekat moći da koristimo u budućnosti u korist svakog deteta“, poručila je. Direktorka Unicefa u Srbiji Dejana Kostadinova istakla je da je projekat „Učimo svi zajedno“ za inkluzivno obrazovanje izuzetno važan jer svako dete ima pravo na obrazovanje, a Srbija se obavezala da će podržati to pravo. Kako kaže, posebno je važno jer se Srbija suočava sa demografskim izazovima. „Neohopdno je izgraditi snažni ljudski kapital, a kroz unapređenje veština svakom detetu može da se obezbedi pristojan život, pristojan posao, kako bi moglo da doprinese svom društvu“, kazala je Kostadinova. Navodi da je Srbija ostvarila važne korake u realizaciji inkluzivnog obrazovanja u poslednjih 15 godina, došlo je do povećanja upisa dece sa posebnim potrebama u redovne škole. „Međutim, još postoje izazovi, samo 11 odsto dece iz najsiromašnijih sredina ima pristup predškolskom obrazovanju, 90 odsto osetljive dece u školama koje su stručne je funkcionalno nepismeno. Kada se radi o obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju u redovnim školama je još negativan“, kazala je Kostadinova. Na konferenciji učestvuju donosioci odluka sa nacionalnog i lokalnog nivoa, obrazovni stručnjaci, nastavnici, roditelji i predstavnici nevladinih i međunarodnih organizacija, s ciljem da razmene iskustva i primere dobre prakse u inkluzivnom obrazovanju. Projekat „Učimo svi zajedno“ realizovali su Ministarstvo prosvete Srbije, Unicef i Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je da prisustvo stranih univerziteta u Srbiji nije diskriminacija domaćih univerziteta već zdrava konkurencija pojašnjavajući da strani fakulteti ne ulaze u domaći sistem prosvete, već je samo locirana u Srbiji. Đukić Dejanović je, odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše otvoreno pismo rektora Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladana Đokića u kojem je naveo da je akademska zajednica protiv predloga o stranim univerzitetima i da je to diskriminacija domaćih fakulteta, kazala da je to dobro za kompetetivni razvoj u visokom obrazovanju te da nema apsolutno razloga da se bilo ko, ko kvalitetno radi, plaši dolaska stranih univerziteta. „Sa takvim univerzitetima je neuporedivo lakše ostvariti saradnju i kada su u pitanju naši univerziteti, a naša deca koja odu na master, doktorske ili osnovne studije, često ostaju tamo gde su. Ovo je jedna i od demografskih mera jer država omogućava da strani univerziteti budu locirani na teritoriji Srbije i da po svim svojim pravilima funkcionišu“, kazala je ona. Pojašnjava da te strane visokoškolske ustanove ne ulaze u prosvetni sistem Srbije. „One su samo locirane u Beogradu. Naši studenti odlaze u Milano, Rim, Minhen i druge gradove u inostranstvu, često ostanu tamo kada završe. Izuzev toga što oni imaju lokaciju u Srbiji, ne ulaze u naš sistem, ne dajemo im ništa više, dajemo mogućnost našim mladim ljudima da dotorske, master ili osnovne studije završavaju kod njih u svojoj zemlji“, navela je ona. Kako je dodala, na taj način se pruža i finansijska podrška tim mladim ljudima koji bi morali da u tim gradovima plate i stan, hranu, boravak, a ne samo školarinu. „Ovo je podrška mladim ljudima, pa čak i natalitetna mera, jer tamo gde se studira tu se zasnivaju i porodice. Lakše je napraviti saradnju sa institucijom koja je locirana u Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu, nego sa nekom koja je dalje“, poručila je Đukić Dejanović.