foto tanjug

Povodom obeležavanja Dana rodne ravnopravnosti, koji se obeležava 11. juna, pokrajinski zaštitnik građana je u saradnji sa mrežom „Život bez nasilja“ predložio da u ovogodišnjoj temi budu žene u fokusu, sa primerima pozitivne prakse koje su svojim delovanjem dale doprinos društvu.

Kao jedan od primera pozitivnog delovanja na afirmaciji žena je priznanje „Dama godine 2022“, koje je pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević dobila u martu za svoje delovanje na promociji kulture, umetnosti i pravih životnih vrednosti.

Još jedan primer pozitivna afirmacije žena je Pokrajinsko priznanje u oblasti umetnosti – nagrada „Pavle Jovanović“, koju je ove godine dobila glumica Srpskog narodnog pozorišta Gordana Ðurđević Dimić, za poseban doprinos umetničkom stvaralaštvu, navodi se u saopštenju Pokrajinske vlade.

Vlada Srbije je u oktobru prošle godine usvojila odluku o uspostavljanju Dana rodne ravnopravnosti, a izabran je 11. jun, dan kada je 1842. godine odobreno školovanje žena u Srbiji.

Svečanosti je prisustvovala potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović koja je ukazala da se posle 182 godine žene u Srbiji u mnogo većem procentu obrazuju, završavaju fakultete i doktoriraju, ali da danas nisu iskorenjeni diskriminacija i stereotipi prema ženama.

Mihajlovoić je navela da je prethodnih godina bilo mnogo poteškoća i borbe oko usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji, kako je istakla, čuva sve koji su neravnopravni, i muškarci i žene.

Istakla je da je Srbija jedna od retkih zemalja koja ima rodno budžetiranje i koja se, kako kaže, meri sa zemljama EU u stepenu rodne ravnopravnosti, iako nije članica Unije.

““Želimo da se merimo sa najboljima i hoćemo da što brže dostignemo jednake i bolje uslove za muškarce i žene. Borba koja još uvek traje, a nadam se da ćemo pobediti u tome, da platimo neplaćeni rad ženama kod kuće, posle posla““, rekla je Mihajlović na svečanosti u Konaku kneginje Ljubice.

Ukazala je i na potrebu da se svi u društvu više angažuju u borbi protiv nasilja nad ženama navodeći da je 401 žena izgubila život u prethodnih 14 godina.

““Ovo je važan datum za našu zemlju. Ne samo da ćemo nastaviti da se dodatno obrazujemo, već ćemo učiniti sve da obrazujemo one koji misle da mogu da nas zaustave, tuku i sklanjaju samo zato što smo žene““, poručila je Mihajlović.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić kazala je da je važno što imenovan Dan rodne ravnopravnosti jer, kako je rekla, stvari koje nemaju ime kao da ne postoje.

Dodala je da o rodnoj ravnopravnosti treba učiti svakog dana i to da da žene postoje, te da je 11.jun koji je imenovan kad Dan rodne ravnopravnosti ““odličan datum da svi uče da žene postoje i da neće prestati da postoje““.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kazala je da Srbija deli sudbinu Evrope i da su u svim evropskim državama žene diskriminisane na tržištu rada, posebno kada je reč o nejednakim zaradama.

Istakla je da je pred Srbijom još mnogo posla, ali da kao kredibilna članica UN, Saveta Evrope i drugih organizacija, radi na unapređenu ravnopravnosti i uklanjanju problema.

““Pozivam i muškarce da nam se pridruže u ovoj borbi, ovo je prilika za stvaranje boljeg i ravnopravijeg društvo koje je onda istinski zdravo““, rekla je Janković.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre istakao je da je načelo rodne ravnopravnosti jedno od ključnih evropskih vrednosti i imperativ za privredni rast, društvenu koheziju i demokratsko društvo, kao i da EU sprovodi trogodišnji projekat ““Program rodne ravnopravnosti““ čiji je cilj, kako je rekao, jačanje administativnih kapaciteta i postizanje značajnog napretka kroz uvođenje principa rodne ravnopravnosti.

““Cilj EU je potpuna realizacija principa rodne ravnopravnosti u zemljama kandidatima za članstvo. Zadatak svih nas je da podignemo svest o rodnoj ravnopravnosti, jer to nije samo žensko već ljudsko pitanje““, rekao je Žiofre.

Direktorka Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) Milana Rikanović istakla je da Srbija jedna od sedam zemalja koja prati ulaganja u rodnu ravnopravnost i da sve budžetske institucije u Srbiji imaju rodnu ravnopravnost u svojim planiranjima projekata i strategija, kao i da je među retkim zemljama koja obraća pažnju na rodni aspekt u svim sektorima – energetici, životnoj sredini, poljoprivredi, obrazovanju, socijalnoj zaštiti.

Na svečanosti je uručeno priznanje za doprinos unapređenju javnih politika i praksi i uticaj na društvo profesorki Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u penziji Marijani Pavjančić koja je istakla da je ključno da se ““na rodnu ravnopravnost gleda kao na činilac razvoja društva““.

Priznanje za javno zagovaranje za unapređenje rodne ravnopravnosti dodeljeno je glumcu Milanu Mariću koji je kazao da na nagradu gleda kao na ““nadu i dokaz““ da će naše drustvo praviti konkretne korake ka uspostavljanju boljeg, otvorenijeg, sigurnijeg, ravnopravnijeg i srećnijeg društva.

““Na ovu nagradu ću gledati kao na obećanje da ćemo istrajati u toj borbi. Želim i da pružim podrsku studentkinjama Arhitektonskog fakulteta da istraju u svojoj borbi““, rekao je Marić.

Priznanje za doprinos unapređenju rodne ravnopravnosti u akademiji i nauci dodeljeno je profesorki i bivšoj rektorki Univerziteta u Beogradu Ivanki Popović koja je, takođe, izrazila solidarnost sa studentkinjama Arhitektonskog fakulteta navodeći da je posvećenost suzbijanju seksualnog zlostavljanja i nedoličnog ponašanja u obrazovnim prostorima prioritet i podsetila da je Senat Beogradskog univerziteta prošle godine doneo pravilnik da se suzbiju takve pojave.

““Ali mora da postoji i dobra volja da svih članova akademske zajednice učestvuju u odbrani svih onih koji su žrtve nedoličnog ponašanja““, rekla je Popović.

Nagrada za doprinos unapređenu položaja mladih iz perspektive rodne ravnopravnosti dodeljeno je Miljani Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije, dok je kompanija Avon nagrađena za doprinos radnih prava žena i muškaraca i usklađivanje privatnog i profesionalnog života.