Čir na želucu je vrlo rasprostranjeno oboljenje.

Ovo oboljenje se može držati pod kontrolom pridržavanjem odredjenog režima ishrane i života.

Čir na želucu nije izlečiv, ali se može kvalitetno živeti.

Čir ako nije tretiran kako treba – lekovima i načinom život , može i da pukne i onda su komplikacije ozbiljne.

Ako se čir ne otkrije na vreme može se stvoriti tumor na želucu, koji može biti fatalan po život.
ZABLUDA ili PREDRASUDA

Greška je jesti hleb da bi on pokupio želudačnu kiselinu.

Pogrešno je piti i soda bikarbonu. Na duge staze to nije dobro.

Alkohol ne dezinfikuje kiselinu u želucu – to je velika zabluda.

Piti lekove na prazan želudac je pogubno.

Zašto je čir na želucu tako često oboljenje?

Ova  bolest je rasprostranjena najviše zbog načina života i uslova u kojima živimo.

Najčešći uzrok je stres, dinamika života koju ne podnosi svaki čovek na isti način. Alkohol, teška, masna, nesvarljiva hrana koju jedemo,  pušenje. . sve su to faktori rizika za nastanak čira. Ovu bolest može i da podstakne bakteija heliko bacter pilory, koju svi mi imamo u organizmu ali su neke osobe predisponirane za njenu aktivaciju.

Lekovi, takodje, mogu da budu uzročnik nastanka čira,  a to pre svega anti reumatski lekovi i lekovi za smanjenje telesne temperature, koji gradjani uzimaju na svoju ruku.

Začinjena hrana, koja je karakteristična za nase područje, je velika opasnost za stvaranje čira.

2.     Kako se dijagnostikuje?

50 odsto dijagnoze je razgovor sa pacijentom. Mora se uzeti dobra anamneza, dosta podataka koji su vezani za kliničku sliku.

Sada se radi gastroskopija – gutanje creva kroz usta, kroz jednjak da bi se tačno videlo o čemu se radi. Tada se vidi sluznica želuca i jednjaka.

Obavezno se radi biopsija, tj. uzima se deo želuca i šalje se na histopatološki nalaz, da se vidi kako i gde je oštećen želudac.

Često se radi i duodenoskopija – gleda se i dvanaestopalačno crevo, zbog anatomske blizine i da bi se uradila diferencijalna dijagnostika.

Ovo su neprikosnovene metode dijagnostike, ali postoje i drugi testovi, posebno kada je helico bakterija u pitanju, na osnovu kojih se može postaviti dijagnoza – npr.uraza izdisajni test, pregled stolice, itd.  Ali o tome, zajedno sa pacijentom, odlučuje lekar.

3.     Kakva je tarapija za ovo oboljenje?

Uglavnom se započinje sa antibioticima, posebno ako je u pitanju helico bakterija.

To je trostruka terapija – dva antibiotika i još jedna grupa lekova , tzv. h2 antagonisti. Terapija traje 4 nedelje i onda sledi kontrola.

Ako je čir potenciran drugim uzročnicima mora se prestati sa pušenjem, prekid unosa alkohola je imperativ, kafa je zabranjena. . .Ovo, naravno, ne oslobadja pacijenta od medikamentozne terapije, ali ona ne može mnogo da pomogne ako se ne prdržavamo drugih pravila.

Začinjena i masna, teško svarljiva hrana mora se apsolutno izbegavati.. To je dijetetsko-higijenski režim.

Ako se čir ne otkrije i ne tretira terapijski na vreme, može se stvoriti tumor želuca, koji može biti opasan po život pacijenta.

4.     Da li postoji genetska predispozicija za ovu bolest?

Postoji, ali ukoliko je genetika pozitivna a pacijent ne vodi računa o načinu života i ishrani, onda je to još veći doprinos nastanku čira. Ne mora pozitivna genetska anamneza da znači oboljevanje, već su potrebni i drugi faktori.