Premijerka Srbije Ana Brnabić ocenila je da će se kroz Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ poboljšati kvalitet života građana i to unapređenjem kvaliteta vazduha, vode i zemljišta u Srbiji.

Na prezentaciji tog projekta, Brnabić je zahvalila EU, Švedskoj i UNDP-u na partnerstvu i finansijskoj podršci sa, kako je rekla, inicijalnih osam miliona evra za sprovođenje projekta, koji će trajati od 2022. do 2024. godine, a koji je usmeren na unapređenje životne sredine i zelenu tranziciju.

Vlada Srbije ima praktično dva ključna prioriteta, a to su vladavina prava i zelena agenda, odnosno zaštita i unapređenje zaštite životne sredine, objasnila je Brnabić ističući da je Evropska unija Srbiji ključni i osnovni partner u ostvarenje oba prioriteta.

Kad je reč o zaštiti životne sredine, premijerka kaže da su tri osnovne teme – zaštita kvaliteta vazduha, rešavanje čvrstog otpada i zaštita vodotokova, odnosno izgradnja kanalizacionih mreža i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

„Mnogo smo uradili u sve tri oblasti. Mnogo smo uradili i na unapređenju pravnog okvira“, kazala je Brnabić i podsetila na usvajanje zakona o klimatskim promenama, usvajanja izmena zakona o zaštiti prirode, kao i na usvajanja izmena zakona o elektronskoj energetici.

Istakla je da prvi put imamo i Zakon o obnovljivim izvorima energije i dodala da je završen nacrt programa zaštite vazduha od 2022. do 2030. godine, kao i javna rasprava, a trenutno je u fazi usvajanja.

„Imamo istovetne ciljeve sa EU u ovoj oblasti i očekujem da projekat bude efikasno implementiran i da zajedno radimo na boljem kvalitetu života građana i to unapređujući kvalitet vazduha, vode i zemljišta u Srbiji“, zaključila je premijerka.

Početak Projekta „EU za zelenu agendu u Srbiji“, za čije sprovođenje Evropska unija pomaže sa osam miliona evra, predstavljen je  kao i ciljevi projekta kao što su pokretanje „zelene“ transformacije, ublažavanje efekata klimatskih promena i izgradnja privrede i društva otpornih na izmenjene klimatske uslove.

Na predstavljanju Projekta, stalna predstavnica Programa UN za razvoj (UNDP) u Srbiji Fransin Pikap koja je navela da je taj projekat „dragulj u kruni“ aktivnosti UNDP-a koje već sprovode decenijama u našoj zemlji sa ciljem podrške klimatskim pitanjima u Srbiji.

Navodeći da od 2010. godine pomažu u promeni zakonodavstva u našoj zemlji, Pikap kaže da se efekti te podrške vide, između ostalog, u proizvodnji više obnovljive energije i više ulaganja u zelenu tranziciju.

„Mobilisali smo više od 14 miliona dolara privatnog kapitala i kredita, radili smo na podršci poljoprivrednicima, radili smo i sa institutom Mihajlo Pupin i koristili smo alge da smanjimo zagađenje vazduha“, navela je Pikap nekoliko primera u kojima su učestvovali.

Kako kaže, kroz globalni plan i na nacionalnom planu, UNDP je na mestu da pomogne zelenu agendu u Srbiji koja je, dodaje, ključna za stabilizaciju životne sredine i sprečavanje rasta prosečne temperature.

Ističe da se na taj način pomaže privredama i društvima.

Pikap je istakla da u Srbiji u odnosu na region za jedan stepen brže raste prosečna temperatura, kao i da je dekarbonizacijada neophodna da bi se nastavio ekonomski rast.

Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David naglasila je da je Švedska dugoročno posvećena pružanju podrške Srbiji na putu ka EU i da predstavljaju vodećeg donatora u oblasti životne sredine u našoj zemlji.

Kako kaže, razvojna saradnja Srbije i Švedske usredsređena je na podršku poglavlju 22 u kojem je i životna sredina i u tom smislu ističe da je važno što je otvoren Klaster 4.

Ističući da je kvalitet vazduha od ključne važnosti, David je ukazala da će Švedska ostati posvećena realizaciji projekta koji će omogućiti bolji kvalitet vazduha i dodaje da će to doprineti inkluzivnosti.

Projekat je, kako je navela, osmišljen da uključi i Vladu i lokalnu samoupravu, ali i civilni i privatni sektor.

U tom smislu, David ističe da je kroz dijalog i saradnju neophodno da svi u društvu budu uključeni i da sarađuju po ovim pitanjima.

„Možemo da doprinesemo boljem kvalitetu životne sredine, radićemo i na razvoju politika i na konkretnim rešenjima. Ovaj projekat će delovati na lokalnom nivou, a Švedska, kao država članica EU i kao vodeći donator u Srbiji u ovoj oblasti, kroz podršku Klasteru 4 doprineće da se u Srbiju donesu i stručna znanja iz Evrope za postizanje visokih standarda, investicija i rezultata“, kazala je David.

Alesandro Bragonzi, predstavnik Evropske investicione banke, kaže da je EIB ponosan što će Srbija da krene napred sa zelnom agendom i održivim razvojem i to tako što će da podstakne mala i srednja preduzeća koja su ključni pokretači razvoja i transformacija.

„Zelena agenda može da poploča put srpskom inkluzivnom rastu“, rekao je Bragonzi.

Zelena agenda prilika za nove investicije i privredni rast

Zelena agenda u energetici i rudarstvu omogućava rast, investicije i nova radna mesta, kaže ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Ona je  na konferenciji „EU za zelenu agendu u Srbiji“ rekla da je zelena agenda u toj oblasti još jedna potvrda da nema nikakvog rada, sprovođenja odluka ni sprovođnja politika ukoliko se ne vodi računa o zaštiti životne sredine.

„Zelena agenda jeste mogućnost za novi model rasta, investicije i nova radna mesta, a ono što ona nije, kako se čulo prethodnih dana, ona nije pretnja nikome u nasoj zemlji. Nije pretnja energetskoj stabilnosti, građanima ili zaposlenima u javnim preduzećima. Ona svakako ne znači da će stvari da se preokrenu preko noći, ali znači drugačije razmisljanje i potrebu da svi zajedno radimo na tome da pokušamo da u godinama koje su pred nama započnemo proces energetske transformacije“, rekla je Mihajlovićeva.

Dodala je da je Zelena agenda mogućnost za sve u našoj zemlji da se stvore dodatni uslovi za investiranje i višu stopu privrednog rasta, mada je reč o skupom procesu koji iziskuje ogromen investicije.

„Ali ne treba da čekamo da dođe neko drugo vreme da bismo se bavili Zelenom agendom. Ministarstvo će zajedno sa ministarkom Jadrankom Joksimović raditi na definisanju projekata koji će biti sprovođeni unutar Zelene agende, a pre svega u oblasti energetske efikanosti i obnovljivih izvoria energije“, naglasila je ministarka Mihajlović.

Odgovarajući na pitanje novinara u vezi s Rio Tintom, ona je rekla da ta kompanija ne može da radi po ranijim zakonima koji su dozvoljavali da onaj ko dobije istražno pravo ima ekskluzivno pravo na ekploataciju rude.

„U zakon iz 2021. godine dodat je član vezan za investicioni ugovor, a to znači da ne dozvoljavamo više da ko god radi na teritorije Srbije tu rudu samo izvozi, kako je to bio slučaj u prethodnim godinama i decenijama, pa da Srbija dobije samo rudnu rentu. Mi smo u novi zakon stavili investicioni ugovor, po kome moraju da od rude koju iskopaju nešto naprave ovde“, rekla je ministarka.

Ocenila je da je velika šteta što građani ne žele da se bar uredi studija procene uticaja na životnu sredinu u Jadru.

„Danas je ovde jako moderno biti protiv litijuma, jer ovo nije priča o Rio Tintu, nego protiv eksploatacije litijuma. Ja mislim da mi treba da znamo taj uticaj sa novim tehnologijama, ali kako god bilo mi smo Vlada, građani su rekli šta su rekli, mi ćemo postupiti tako“, zaključila je ministarka.

Srbiji za Zelenu agendu pomoć EU 8 miliona evra

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre najavio je da će za realizaciju programa „Zelena agenda u Srbiji“ biti izdvojeno osam miliona evra u okviru IPA 2020 i to u tri faze.

„U prvoj šest miliona evra, što sprovodimo sa UNDP-om, zatim 800.000 evra sa EIB-om u narednim nedeljama i poslednja faza koju ćemo početi krajem ove godine“, rekao je Žiofre na konferenciji „EU za zelenu agendu u Srbiji“ održanoj u Vladi Srbije.

On je precizirao da agenda obuhvata oblasti zeleni dogovor EU, dekarbonizacija, smanjenje zagađenja, unapređenje pljoprivredne proizvodnje, što će, kako je rekao, biti obuhvaćeno i programom koji se danas pokreće.

Žiofre je istakao da aktivnosti iz programa „Zelena agenda u Srbiji“ dolaze nakon sjajne vesti o otvaranju Klastera 4 koji tretira saobraćaj, energetiku, životnu sredinu i klimu što znači da se u praksi ulazi u fazu velikih pregovora da se srpsko zakonodavstvo uskladi sa evropskim u ovoj oblasti.

On je rekao i da će Srbija više sarađivati sa Briselom da se zatvori ovo poglavlje što je ocenio kao ključni elemenat u procesu pristupanja EU.

„Želimo da integrišemo Srbiju u EU tako što ćemo integrisati srpsko zakonodavstvo u evropsko u oblastima zaštite životne sredine, klimatskih promena i biodiverzitetu. To je dobro zato što je reč o najboljim standardima i svakako će imati pozitivan uticaj na građane Srbije“, rekao je Žiofre.

Objasnio je da je Zelena agenda za zapadni Balkan deo evropskog investiciong plana za taj region, a da je Srbija usvojila ovu agendu na Sofijskom samitu 2020. godine i zatim Akcioni plan u oktobru prošle godine.

Odgovarajući na pitanje kako se u EU tretira pitanje eksploatacije litijuma i zašto to ne rade Nemačka ili Poljska koje ga imaju više nego Srbija, Žiofre je naglasio da je na nacionalnim vladama da donesu odluke o tome koje projekte žele na nacionalnom nivou.

„EU očekuje da će se zemlje oslanjati na važeću regulativu i u pogledu učešća javnosti i odlaganja otpada. Mi mislimo da bi projekat Jadar mogao da ponudi dobre uslove za lokalni ekonomski razvoj pod uslovom da se poštuju svi standardi zaštite životne sredine“, rekao je Žiofre.

Šef Delegacije EU u Srbiji dodao je da podržava srpsku Vladu da radi s partnerima u lancima snabdevanja sirovinama u svim oblastima, uz poštovanje ekoloških standarda.

„Činjenica da je otvoren Kalster 4 govori o tome da su usgalšeni propisi u oblasti zaštite životne sredine, što cće dodatno povećati nivo ekološke bezbednosti, jer imamo vrlo visoke standarde u EU u toj oblasti“, naveo je Žiofre.

Brnabic:Rio Tinto nije dobio resenje o eksploatacionom polju

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da je Vlada Srbije blizu odluke da ukine sve dozvole koje su izdate Rio Tintu dodajući da je ta kompanija jutros izdala saopštenje u kojem navodi da menjaju dinamiku jer nisu dobili rešenje o eksploatacionom polju.

Brnabić je, odgovarajući na pitanja novinara na konferenciji povodom obeležavanja početka Projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, kazala da će i prostorni plan o prostoru posebne namene biti ukinut, a da im rešenje o ekspoatacionom polju neće biti ni izdato.

„Niti ćemo izdavati rešenje, niti ćemo raditi išta više ne samo što se tiče Rio Tinta, već litijuma, bez dogovora sa lokalnom zajednicom i meštanima“, istakla je Brnabić.

Pojasnila je da rešenje o eksploatacionom polju ne znači eksploataciju, već je ono potrebno da bi se uradila studija o proceni uticaja na životnu sredinu.

„Svi oni koji kritikuju potencijalna rešenja, prostorne planove, time pokazuju da njih ne zanima procena uticaja na životnu sredinu, već da politički koriste ovo za napade na predsednika i Vladu, jer da ih zanima oni bi zahtevali da se uradi studija, ali oni je sprečavaju jer studije ne može biti bez prostornog plana i tog rešenja“, kazala je Brnabić.

Premijerka navodi i da je Rio Tinto izdao saopštenje jer je istekao zakonski rok u kojem je Vlada Srbije trebalo da im izda rešenje i ističe da nisu želeli da im izdaju to rešenje, te podseća da je to bio i dogovor predsednika Aleksandra Vučića sa meštanima Donjih Nedeljica i drugih sela u okolini Jadra.

„Nisam primetila da su nastavili rad, oni su jutros rekli da ne nastavljaju rad, pa se shodno tome menja dinamika, a u njihova očekivanja ja ne ulazim. U ovom trenutku, za mene je taj projekat gotov – sa kim treba da razgovaram, razgovaraću, nemam nijedan problem“, istakla je premijerka.

Ponavlja da je Vlada blizu odluke da ukine sve one dozvole koje su izdate, da ukine i taj prostorni plan o prostoru posebne namene koji pritom, kaže, „ne znači ništa, ne daje Rio Tintu baš ništa“.

Podsetila je da je 2006. godine promenjen Zakon o rudarstvu i ukazala da je osnovna promena bilo uvođenje načela ili principa kontinuiteta koji govori o tome da neko ko ima istražna prava, ukoliko se nešto nađe, dobije ekskluzivna eksploataciona prava.

Govoreći o memorandumu iz 2017. godine, Brnabić kaže da on nije obavezujući, a da se odnosio na prostorni plan.

„Taj memorandum je potpuno neobavezujući. Čuli smo kada su svim građanima Srbije uskraćivali slobodu kretanja da je to ključni dokument i da taj dokument pokazuje da smo se obavezali da Rio Tintu damo sve dozvole, kada smo objavili taj memorandum koji je neobavezujući nikada više nismo čuli nijednu reč o njemu, što pokazuje koliko su kredibilni oni koji pričaju o tome, blokiraju saobraćaj, međunarodne putne pravce. Nismo čak čuli ni izvinite“, ukazala je premijerka.

Ističući da je taj plan važan zbog studije o uticaju na životnu sredinu, Brnabić naglašava da kao predsednica Vlade niti je Rio Tinto dovodila u Srbiju, niti im je davala istražna prava, niti je menjala zakone o rudarstvu koji su menjani 2006. kako bi oni dobili ekskluzivno pravo na eksploataciju.

„Niti sam davala dozvole za bušotine velikog prečnika, niti smo bili umešani u bilo šta. Nasledili smo taj projekat, kao i Zakon iz 2006. koji je dao ekskluzivna prava na eksploataciju i trudili se da učinimo najviše i najbolje moguće za narod Srbije, pre svega meštane u okolini Jadra“, kazala je Brnabić.