foto tanjug

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da su sporazumi koje su lideri zapadnobalkanske šestorke danas potpisali na Samitu Berlinskog procesa, važni pre svega za mlade u regionu, i da je time Srbija još jednom pokazala da je apsolutno za regionalnu saradnju, ističući da ti dokumenti ni na koji način ne derogiraju ono što je dogovoreno ili se dogovora u dijalogu Beogradu i Prištine.

U Berlinu su danas potpisani sporazumi o mobilnosti kojima se omogućava putovanje uz ličnu kartu u regionu, međusobno priznavanje fakultetskih diploma i stručne spreme.

„To su važni sporazumi, pre svega za mlade u regionu, o priznavanju akademskih kvalifikacija i o priznavanju profesionalnih kvalifikacija, koji se sada odnosi na tri profesije – lekara, stomatologa i arhtekti, kao i o priznanju ličnih karata“, rekla je Brnabić.

Poručila je da je za Beograd bilo važno da pokaže da je uvek za regionalnu saradnju, da je u interesu Srbije i građana da region bude bolje povezan, da bude bezbedniji, stabilniji, da imamo garantovan mir i stabilnost, da možemo da napredujemo.

Ukazala je da ovakvi sporazumi za Srbiju nije nešto preterano novo, zato što je već urađeno i u to većem obimu u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“, sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Brnabić je poručila da je posebno važno da ovi sporazumi ne derogiraju ono što smo dogovorili ili dogoravamo u okviru dijaloga Beograda i Prištine.

„To je bilo dosta teško ispregovarati, ali uspeli smo. To nema nikakv uticaj na ono što smo dogovorili o ličnim kartama, što zadržava državnost Srbije na KiM i olakšava život Srbima na KIM. To je važno“, rekla je Brnabić .

Fon der Lajen pozdravila potpisivanje 3 sporazuma u Berlinu

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozdravila je potpisivanje tri sporazuma o mobilnosti između zemalja Zapadnog Balkana.

Ona je u objavi na svom Tviter nalogu napomenula da ostaje još posla kako bi se završilo formiranje zajedničkog regionalnog tržišta.

„To je dobro za ekonomije i ojačaće lične veze u regionu. Ista priča je i u srcu našeg evropskog projekta“, navela je Fon der Lajen.

Lideri zapadnobalkanske šestorke danas su na Samitu Berlinskog procesa potpisali tri sporazuma o mobilnosti kojima se omogućava putovanje uz ličnu kartu u regionu, međusobno priznavanje fakultetskih diploma i stručne spreme.

Sporazume su potpisali premijerka Srbije Ana Brnabić, premijeri Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, Crne Gore Dritan Abazović, Albanije Edi Rama, predsednik Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.

Sporazumi su potpisani u prisustvu nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, kao i generalne sekretarke Saveta za regionalnu saradnju Majlinde Bregu.

Borelj i Lajčak za neutralne tablice,ali kažu, ništa ne mogu

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da nije optimistična posle razgovora na samitu u Berlinu, iako su potpisana tri sporazuma o mobilnosti u regionu Zapadnog Balkana, zato što, kako je rekla, EU dozvoljava da se ne poštuju raniji sporazumi između Beograda i Prištine na koji je i EU stavila svoj potpis i još nas teraju da poštujemo i sklapamo neke nove sporazume.

Kazala je da je pričala u Berlinu i sa Žozepom Boreljom i Miroslavom Lajčakom o pitanju preregistraciji tablica na KiM i istakla da je KurtiA prekršio sve sporazume, iz 2011, 2016. i 2021. godine, kao i da je jednostrano ukinuo statusno neustralne KS tablice.

Oni se slažu da je to tako i da treba da postoje statusno neutrlane tablice, ali da ne mogu ništa da urade, dodala je premijerka.

Meni je to poražavajuće, navela je Brnabićeva.

Lideri zapadnobalkanske šestorke danas su na Samitu Berlinskog procesa potpisali tri sporazuma o mobilnosti kojima se omogućava putovanje uz ličnu kartu u regionu ZB, međusobno priznavanje fakultetskih diploma i stručne spreme.

Brnabićeva je odgovarajući na pitanja novinara rekla da ne može da pronađe snage da bude optimistična kada je prošlo skoro 10 godina od potpisivanja Briselskog sporauzma i da još nije formirana Zajednica srpskih opština.

„Još uvek ZSO ne postoji. Kurti je govorio da neće da implementira Briselski sporazum, a sa druge strane nas pritiskaju da idemo na druge ili finalne sporazume, kako god ga nazivali. Kako ćete onda, to sam pitala, kada 10 godina nije implementiran prvi sporauzm… Tu se radi i o kredibilitetu EU, jer je tu, pored potpisa Beograda i Prištine, i potpis EU“, naglasila je Brnabićeva.

Zapitala je kako druge sporazume da poštujemo kada EU ne može da garantuje implementiranje ranije potpisanih sporazuma.

Podsetila je da je Kurti od početka sukoba u Ukrajini govorio kako će Srbija da iskoristi tu situaciju, ali da se pokazalo sve suprotno, pošto upravo Priština čini sve da destabilizuje region, kao i da je ukinula osnovna ljudska prava Srbima na severu KiM.

Brnabićeva je napomenula da sa druge strane, moramo da budemo konstruktivni.

„Svakako su svi ovde rauzmeli, počev od Šolca do drugih, da je Srbija ovde bila konstruktivna i da smo u pregovorima o ova tri sporauzma pokazali fleksibilnost i želimo da damo sve od sebe da ovo bude drgačiji region“, naglasila je premijerka.

Otvoreni Balkan nije u suprotnosti sa Berlinskim procesom

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da incijativa „Otvoreni Balkan“ nije ni u kakvoj suprotnosti sa Berlinskim procesom, već su dva procesa koja mogu zajedno da se razvijaju, te dodala je i tokom boravka u glavnom gradu Nemačke pozvala na veću podršku „Otvorenom Balkanu“.

Na pitanje novinara stoji li teza da je bolja saradnja u okviru „Otvorenog Balkana“, nego u okviru Berlinskog procesa, Brnabić je odgovorila da nisu baš svi u Berlinu za „Otvoreni Balkan“, odnosno da ima partnera koji tu inicijativu podržavaju, i onih koji to baš i ne čine.

„Ne vidim da je “Otvoreni Balkan“ u bilo kakvoj suprotnosti sa Berlinskim procesom. To su dva procesa koja se zajedno razvijaju, apsolutno mogu zajedno da napreduju, u velikoj meri se podudaraju, mnogo je sličnih stvari koje radimo“, rekla je Brnabić.

Razlika je, ukazala je, u tome što u okviru Berlinskog procesa i nekih drugih regionalnih inicijativa, poput Cefte, uvek mora da postoji saglasnost svih da bi se nešto uradilo, što odugovlači proces, a i nije sigurno da će ga onda svi implementirati.

„U okviru “Otvorenog Balkana“, mi smo tu zato što u to verujemo i vidimo naše nacionalne interese da smo u tome. I, ako imamo inicijative, neko može, neko ne mora da potpiše, ali to ide. Dve zemlje mogu nešto da urade bez treće, ili tri bez, nadam se sutra pet. Tu je sve potpuno pragmatično, ne moramo da čekamo saglasnost svih da bi se nešto implementiralo među zemljama učesnicama“, pojasnila je ona.

Brnabić je istakla da je i u Berlinu pozvala na malo veću podršku „Otvorenom Balkanu“.

„I ovo što smo danas potpisali, mi imamo u okviru “Otvorenog Balkana“ i to u mnogo šireg opsega“, naglasila je premijerka.

Dodala je da je sa premijerom Severne Makedonije Dmitrom Kovačevskim razgovarala o skoroj ratifikaciji odluke o ličnim kartama u Sobranju.

„Nakon toga, idemo sa ID karticama, nekom vrstom ličnih karata za “Otvoreni Balkan“, to je velika stvar, tako se ostvaruju četiri osnovne slobode – protoka ljudi, roba, usluga i kapitala“, rekla je Brnabić.

Takve ID kartice, kaže, biće neka vrsta lične karte za „Otvoreni Balkan“, za državljane svih zemalja u toj inicijativi, koje će obezbeđivati da se prelazi granica, da se bez dodatne radne dozvole radi i studira.

Odgovorićemo na NEM- FR predlog non pejperom

Premijerka Ana Brnabić prenela je novinarima da u Berlinu na samitu Berlinskog procesa nije imala komunikaciju za Aljbinom Kurtijem, da sa Olafom Šolcom i Miroslavom Lajčakom nije razgovala o francusko-nemačkom predlogu za KiM, i poručila da će Srbija, kako je rekla, dati svoj odgovor i uručiti non pejper.

Na pitanje da prokomentariše to što se u prištinskim medijima pojavila informacija da će Kurti razgovrati sa Šolcom u vezi sa francusko-nemačkim predlogom i da li je o tome razgovarala sa Šolcom i da li je uopšte imala komunikaciju sa Kurtijem, Brnabićeva je rekla:

„Nije bilo komunikacije sa Kurtijem. Sa Šolcom sam razgovarala o mnogim stvarima, nismo o predlogu. Mislim da on nije hteo danas na tom nivou da se bavi tim predlogom. Ali, svakako ćemo mi završiti sa našim odgovorom i uručiti non pejper. Razgovarala sam malo sa Lajčakom i oko toga nemam šta tu da kažem, to nije bilo tema, osim da treba da se nađe rešenje i da je rešenje dobro za stabilnost reigona, da se ne bi kriza iz Ukrajine i rat i nestabilnost prelivali na Balkan“, navela je premijerka Srbije.

Kako je rekla, ništa više od toga, osim što opet sve mnogo lepo zvuči…

„Dala sam konkretan predlog – implementirajte prvi sporazum o normalizaciji i biće sve mnogo jasnije i bolje i onda možemo da idemo dalje“, istakla je Brnabićeva.

Kaže da je na marginama samita razgovarala i sa ministrom spoljnih poslova Velike Britanije.

Sumirajući razgovore sa Šolcom i Lajčakom kazala je da je vodila razgovor na temu preregistracije, oduzimanju Srbima na KiM osnovnih prava i prava na glas, kao i načinu kako je to tretirano u izveštaju o napretku.

„To je to, sve u svemu divan dan“, dodala je ironično ona.

Istakla je da su danas u Berlinu potpisala još tri sporazuma, ali da se ne zna, kao i do sada, da li će biti poštovani.

„I šta ćemo sad, hoćemo li ih implementirati? A ko će da kaže da li ćemo ih implementirati? Potpisali smo mnogo važnijie sporazume, 2013. Briselski sporazum i da li je Priština implementirala i da li je neko nešto rekao osim deklarativne osude i da moraju da primene? Svaki sporazum se svodi na to da neko želi da implementira a neko ne želi. I neko ga potpiše samo da bi prošao samo još jedan dan i da bi dobio neke poene kod kuće i svi su srećni. Kako mislite da će Kurti da se ponaša prema tim sporazumima – onako kako želi, nijedan sporazum do sada nije primenio i niko mu ništa nije rekao. I sada smo potpisali još tri i ako hoće da ih primeni – hoće, ako ne – neće. I ja valjda sad moram da tapšem“, rekla je Brnabićeva.