Brnabić: Novi Sad je centar kreativnosti i kulture Tanjug

Objavljeno: 13.01.2022. 21:02 Izmenjeno: 14.01.2022. 12:44

Prema njenim rečima, jedan od preduslova za ovu transformaciju je i veliki trud uložen da se Novi Sad kandiduje za „prestižnu titilu Evrpske prestonice kulture, a onda i da postane jedna od najuspešnijih prestonica kulture sa najvećim budžetom uloženim u kulturu“.

foto Tanjug

 

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je  na proglašenju Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture da „ne postoji grad koji je više zaslužio i nosi veći potencijal od Novog Sada da bude da visoko digne evropsku zastavicu omladine i kulture“.

„Novi Sad je centar kreativosti i kulture, izvrsnosti i inovacija. Novi Sad je grad u kome danas cvetaju velike strane tehnološke kompanije, istraživački i razvojni centri, ali i grad izvanrednih domaćih pametnih kompanija, naših ljudi koji su svetskli lideri u inovativnosti“, istakla je Brnabić

Brnabić je naglasila da „iza tog uspeha stoji veliki i posvećeni timski rad Fondacije Novi Sad Evropska prestonica kulture i grada Novog Sada uz podršku pokrajinske i republičke vlade“.

„Ovom prilikom želim da vam se zahvalim i čestitam na izuzetnom radu i da čestitam svim Novosađanima i građanima Srbije, jer vi ste ovo uradili za Novi Sad ali i čitavu našu zemlju“, istakla je premijerka.

Brnabić je rekla da je „prepoznavanje i podrške inovacijama i kreativnostima bila neophodna u svim oblastima našeg društva“.

Ona je pomenula privlačenje istraživačkih i razvojinih centara poput „Kontinentala“ u Novom Sadu, izgradnju mreže naučnih parkova u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku, osnivanje fonda za nauku, instituta za istraživanje veštačke inteligancije, kao i rekonstrukciju i revitalizaciju novosadske Kineske četvrti „koja je jedan do vodećih i najprepoznatljivijih projekata same Evropske prestonice kulture“.

Brnabić je podsetila da su posle više od decenije zatvorenih vrata u Beogradu obnovljen Narodni muzej i Muzej savremene umentosti, Narodno pozorište u Vranju, da je pokrenuta „izgradnja nove koncertne dvorane u Beogradu koja će postati jedno od obeležja prestonice“, a pokrenuti su i važni infrastrukturni projekte izgradnje i renoviranja Fakultete muzičke, likovnih i primenjenih umetnosti.

Ona je napomenula da je po ugledu na Kinesku četvrt u Novom Sadu pokrenut projekat revitalizacije i preuređenja Stare ložionice u Beogradu u multifunkciononalni kreativno-inovativni centar.

„Ponosna sam izuzetno važnu činjenicu koja najviše govori o tome koliko nam je ulaganje u kulturu značajno – prethodna vlada koju sam vodila prva je u istoriji Srbije koja je od jedne banke, Razvojne banke Saveta Evrope uzela kredit za ulaganje u kulturu“, istakla je Brnaboć.

Ona je podsetila da je uvećan budžet za film i filmske produkcije sa 239.000 evra 2012. na 21,9 miliona evra u 2021. godini, i da danas svedočimo eksploziju filmske i audio vizuelne produkcije u Srbiji, u kojoj se snima više od 20 domaćih i stranih filmova i serija istovremeno.

U svom govoru Brnabić je navela da su uvedeni podsticaji za razvoj inovativne i kreativne delatosti kako bi se motivisali naši ljudi da ostanu ili da se vraćaju u Srbiju.

Prema njenim rečima, u poslednjih šest godina kreativne delatnosti su zabeležile rast „od neverovatnih 60 posto i čine čak 7,4 posto našeg BDP-a“.

Između 2014. i 2020. godine izvoz kreatvinih industrija je porastao 51 posto, a vise od polovine zaposlenih su mladi, dok je više od milijardu evra investicija u poslednjih pet godina bilo u kreativne industrije, najviše u razvoju softvera, video igara i kinematografije – „i tu se ponovo posebno ističe Novi Sad“, naglasila je Brnabić.

„Krenuli smo ozbiljnim zamajcem u rešavanje problema kojima se decenijama unazad niko nije bavio. Na tom putu titula Evropske prestonice kulture i pripadajući projekti, poput razvoja održivog kreativnog distrikta Kineska četvrt, sa kulturnim stanicama, jesu strateški korak i pokazatelj pravca ukome treba da ide razvoj kulture i kreativne industrije u Srbiji“, navela je Brnabić.

Ona je podsetila da je pre malo više od godine dana u Novom Sadu najavila projekat Nacionalne prestonice kulture, koji su nacionalna platforma Srbija stvara i Fonadcija 2020/21 osmislili po principu Evropske prestonice kulture, i da smo nedavno dobili prvu nacionalnu prestonicu kulture – Čačak.

„Ideja je da danas i ubuduće u Srbiji naši pisci, muzičari, slikari, dizajneri, arhitekte, vajari, reditelji, dramaturzi, igrači, glumci, naučnici i inovatori mogu dostojanstveno da žive od svog rada, da imaju snažnu platformu svoje države za izlazak na evropske i svetske scene i tržišta“, naglasila je Brnabić.

Prema njenim rečima, „zato je važna ova titula koju je ponosno poneo Novi Sad – da dodatno podržimo rad, talenat i znanje naših kreativaca“.

„Još jednom vam čestitam titulu i hvala vama iz dubine srca što ste ne samo doveli Evropu i Evropsku uniju u Novi Sad i Srbiju, već zato što ste Novi Sad i Srbiju stavili na čelo Evrope i Evropske unije na najlepši mogući način – kulturom“, zaključila je Brnabić.

Novi Sad je proglašen Evropskom prestonicom kulture na svečanoj ceremoniji u Srpskom narodnom pozorištu, kojem je prisustvovala predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, veliki broj zvanica iz cele Evrope.

U multimedijalnom programu prikazana je tradicija Novog Sada i Vojvodine u svetlu evropskih vrednosti koje prožimaju celokupan program Novog Sada kao Evropske prestonice kulture kroz ukupno osam, tematski orijentisanih programskih lukova, celina.

Šef delegacije Evropske Unije u Srbiji Emanuele Žiofre uručio je gradonačelniku Milošu Vučeviću plaketu čime je Novi Sad zvanično poneo prestižnu titulu.

„Tokom 2022. godine pokazaćemo celoj Evropi kakvo blago imamo. Pokazaćemo bogatstvo i isprepletanost različitih kultura koje su snažna veza među ljudima i narodima koji ovde žive. Isti taj Novi Sad koji je od nastanka bio višenacionalan grad, koji su naši preci zajedno gradili bojama svoje duhovnosti, tradicije i identiteta. Isti taj Novi Sad koji je nazvan Srpskom Atinom, jer je u 19. veku bio kulturni, politički i društveni centar srpskog naroda, „najveće srpsko opščestvo na svijetu“, kako je govorio Vuk Karadžić, a Jovan Skerlić beležio da se u Novom Sadu tada pisalo i mislilo za ceo srpski narod. Isti taj Novi Sad koji danas zablista kada uglas zazvone zvona sa šest raznih crkava. Grad u kojem se razlike priznaju, uvažavaju i poštuju, sada nas predstavlja na najvećoj evropskoj kulturnoj sceni. Hvala mojim Novosađanima! Zbog njih je sve ovo“ naglasio je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

U okviru svečane ceremonije obratili su se direktor Fondacije ““Novi Sad 2022 “ EPK““ Nemanja Milenković, ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, putem video poruke komesarka EU za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade Marija Gabrijel, kao i predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić.

„Ne postoji grad koji je više zaslužio da visoko uzdigne evropsku zastavicu omladine i kulture. Novi Sad je jedna od najboljih evropskih prestonica sa najvećim budžetom uloženim u kulturu. Srbija je zemlja pobednik koja investirajući u nauku, inovativne, kreativne i talentovane ljude i prostore postaje moderna, otvorena zemlja, zemlja partner na globalnom nivou. U kreativne industrije, u poslednjih pet godina, investirano je milijardu evra. Po ugledu na Evropsku prestonicu kulture, ustanovili smo i Nacionalnu prestonicu kulture, a tu titulu nedavno je poneo grad Čačak“ istakla je predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić.

Direktor Fondacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture, Nemanja Milenković, na svečanosti otvaranja poželeo je gostima dobrodošlicu u Novi Sad uz reči da je to grad u kojem je bilo teško premostiti različite obale.

„U starom veku između dve konfesije, a u novom između različitosti i prosvetiteljske i orijentalne doktrine. Sada uspevamo da spojimo one koji su članice Evropske unije i one koje to nisu“, rekao je Milenković.

Milenkovioć je u govoru naglasio da je to možda i zbog toga što je ovo mesto zajedničkog suživota već 7530 godina, kako je to potvrdila i čuvena litvanska naučnica Marija Gimbutas, svrstavajući ga u svoju konstrukciju Stare Evrope.

„Za Novi Sad ova titula nije samo čast već i ogromna odgovornost jer smo prvi grad iz Srbije koji je poneo tu titulu ispred zemlje kandidata za Evropsku uniju. Zato je naš grad poželeo da gradi nove mostove, kako i glasi krilatica našeg projekta, i kroz osam programskih lukova gradimo viziju i stubove tih mostova. Kroz prostore i programe uključili smo sve građane: radnike u kulturi, kao i donosioce odluka u ovaj projekat i zahvaljujući svima njima i pre godine titule smo poneli tri evropske nagrade, završio je Milenković.

U muzičko-plesnom spektaklu u SNP-u učestvovali su eminentni predstavnici novosadske i vojvođanske kulturne scene, među kojima su Balet i Opera Srpskog narodnog pozorišta, Aradačke meškarke, perkusionistički ansambl „dRumble“, Tamburaški orkestar „Velos“, Aleksandar Bahun na klaviru, Todor Ursu na cimbalu i brojni drugi.

Režiju događaja potpisuje Aleksandar Nikolić, autor muzike je novosadski instrumentalista i muzičar Boris Kovač, a program su vodili glumci Srpskog narodnog pozorišta Jovana Balašević i Vasa Stajkić.

Centralni događaj svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture je proslava „Zeniteum :: 2022“ reditelja Dragana Živadinova na jednom od glavnih gradskih bulevara, ispred Banovine, koja kroz umetnost slavi velika imena srpske nauke – Milevu Marić Ajnštajn i Milutina Milankovića. Deo programa Svečanog otvaranja je i velika nesvakidašnja izložba „Vreme i vaseljena“ u holu Studija M.

Novi Sad je u 2022. godini poneo prestižnu titulu, zajedno sa Kaunasom (Litvanija) i Ešom (Luksemburg), a Srpska Atina je ujedno prvi od tri grada u kojem je održano Svečano otvaranje godine titule koje predstavlja jedinstvenu umetničku proslavu u Evropi, Doček, na više od 40 lokacija.

Scenskim spektaklom „Zeniteum :: 2022“ u režiji slovenačkog avangardnog umetnika Dragana Živadinova na glavnom gradskom bulevaru, kod Banovine, Novi Sad je ušao godinu titule Evropska prestonica kulture.

Predstava se bavi povezanošću umetnosti i nauke, uz više od 60 umetnika prisutnih na sceni, a naslov “Zeniteum :: 2022” potiče od transnacionalnog umetničkog pokreta zenitizam, umetnika i urednika časopisa „Zenit“ Ljubomira Micića, koji je u svom međunarodnom časopisu oblikovao modernističku umetnost između dva svetska rata u Beogradu, Zagrebu, Parizu, Berlinu, Milanu i Moskvi.

Predstava je simbolično počela u 20.22 sata, kod zgrade Banovine, Bulevar Mihajla Pupina 16, nimalo slučajno jer ju je projektovao čuveni arhitekta Dragiša Brašovan, a upravo njenom izgradnjom je, u arhitektonskom smislu, počela modernizacija Novog Sada.

Zgrada Banovine je svojevremeno uvrštena među najinovativnije i najznačajnije građevine 20. veka prema prestižnom izdavaču u oblasti arhitekture i umetnosti Fejdonu.

Iz snage raznolikosti, bljesnuo je Voltin luk, kreativna munja, koja je osvetlila čitavu 2022. godinu i sve programe Evropske prestonice kulture koji će se dešavati pod geslom “Za nove mostove”.

„Slaveći dualni karakter našeg grada, koji dvostruko računa vreme, koji slavi dve Nove godine, obeležava dva kalendara, i julijanski i gregorijanski, koristi dva pisma, i ćirilicu i latinicu, kretali smo se prema Zenitu. Iz tih razloga je i ova predstava svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture, osmišljena i uobličena na tragu čovekovih fascinacija mnogostrukošću vremena i beskonačnošću prostora, posvećena čovekovim načinima definisanja i promišljanja ovih elemenata, kao i simboličkim značenjima koja čovek vremenu i prostoru pripisuje. Upravo zato u ovoj predstavi kao protagonisti figuriraju istraživač vasione, ali i stvaralac novojulijanskog kalendara, Milutin Milanković, matematičarka koja je doprinela definisanju teorije relativiteta, Mileva Marić Ajnštajn, začetnik naše moderne arhitekture i tvorac urbanog jezgra Novog Sada, Dragiša Brašovan, i najzad, skriven, ali ne manje značajan, osnivač zenitizma i umetnik koji je težio nemogućem, LJubomir Micić”, ovako kreativni tim predstave spektakl kojim je Novi Sad zakoračio u godinu titule Evropske prestonice kulture.

Autor predstave “Zeniteum :: 2022”, jedna je od najvažnijih figura slovenačke i regionalne umetničke scene, renomirani evropski reditelj Dragan Živadinov.

Jedan je od retkih pozorišnih umetnika na svetu koji živi i stvara avangardnu umetnost, inspirisan ruskom avangardom sa početka prošlog veka, delom Kazimira Maljeviča i suprematizmom.

Za svoju protagonistkinju optimalne projekcije Živadinov je izabrao matematičarku Milevu Marić Ajnštajn, koja je rođena u Titelu, a srednju školu je pohađala u Novom Sadu.

Drugi protagonista predstave je matematičar Milutin Milanković, otac klimatske astronomije, rođen u Dalju duž Dunava kod Novog Sada.

Prvo izdanje njegove knjige „Kroz vasionu i vekove“ štampano je u Novom Sadu, u Matici srpskoj.

U glavnim ulogama bili su Anita Mančić, koja je oživela lik Mileve Marić Ajnštajn, dok je Boris Isaković bio u ulozi Milutina Milankovića.

Domaćin predstave je Lazar Jovanov, a dramaturg Svetislav Jovanov.

Muziku za ovu priliku potpisala je kompozitorka Dragana Jovanović, dok je Dunja Zupančič zadužena za scenografiju i kostime.

Brojni koncerti očekuju Novosađane i njihove goste večeras…

Jedan od najpopularnijih britanskih elektronskih sastava „Morćeeba“, nastupiće u Pozorištu mladih, u Gradskoj koncertnoj dvorani francuski bend Nouvelle Vague, kao i klarinetista Andreas Ottensamer, dok će kraljica fada Carminho nastupati u Srpskom narodnom pozorištu.

U Novosadskom pozorištu će nastupiti finski džez muzičar Jimi Tenor, a u Crkvi imena Marijinog američka pevačica Chrysta Bell.

Prostor SKCNS Fabrika ugostiće britanski broj jedan d“n“b zvuka, Rudimental…

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povezane vesti

Vremenski podaci

Utorak
Vedro

Trenutna temperatura -9°C

Vedro

Sreda
Pretežno sunčano

Max: 0°C
Min: -8°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana