Bogate zemlje rezervisale su većinu raspoloživih vakcina za svoje potrebe, borba na tržištu je nemilosrdna, pa najsiromašnije zemlje na vakcinu neće moći da računaju iduće godine. Srbija je negde između, novac za vakcinu imamo, a i naš međunarodni ugled pomoći će nam da lakše i brže dođemo do što većeg broja doza, od  dobavljača sa svih strana, kaže premijerka.

Brnabićeva je na skupu povodom Međunarodnog dana ljudskih prava ukazala da je nabavka vakcina samo jedan od primera koji ilustruju koliki je jaz između bogatih i siromašnih zemalja. Srbija, dodala je, danas ima veći međunarodni ugled i u malo je drukčijoj situaciji. Nabavka vakcina je skup proces. Za sve vakcine, bilateralno ili kroz međunardone mehanizme, kao što je Kovaks, avansno morate da platite, da stanete u taj red, da izdvojite iz budžeta koji je već iscrpljen. Ako ne možete, vi ne stajete u red, što znači da nećete imati vakcinu tokom 2021. godine, ukazala je premijerka.

Građani devet od 10 siromašnih zemalja verovatno neće moći da prime vakcinu u 2021. godini, jer su zapadne zemlje, kaže Brnabićeva, već kupile 53 odsto proizvodnje predviđene za sledeću godinu, putem avansnih naloga. To će pokriti tek 14 odsto svetske populacije.

Srbija se trudi da obezbedi vakcinu što pre, kako bi se sačuvali životi i započeo oporavak privrede.  96 posto Fajzerove vakcine u 2021-oj godini otići će u bogatije zemlje. Na tom primeru vidi se razlika između bogatih i siromašnih. Taj jaz će, kaže premijerka Brnabić, posle korone, verovatno, postati nepremostiv.