Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina izrazio je očekivanje da će Skupština Srbije tokom jesenjeg zasedanja raspravljati o kandidatima za izbor za članove Saveta REM-a i istakao da je važno da to regulatorno telo počne da radi. Bratina je rekao da je racionalno očekivati da se u prvoj polovini novembra glasa o izboru članova Saveta REM-a i naveo da to telo ne funkcioniše već godinu dana, a da je prethodni konkurs obustavljen. “Ako već imamo nezavisno telo za elektronske medije, onda bi dobro bilo da to telo ima priliku i da funkcioniše, da pokaže šta može i šta ume. Naš interes je da članovi što pre bude izabrani. Koliko shvatam, izabrano je dva puta po devet kandidata, ali vidim da i dalje ima nekakvih primedbi, tako da je to neizvesno, ali voleo bih da se to jednom reši“, rekao je Bratina za K1 televiziju. Na pitanje o kritikama da je uključivanjem u glasački proces za izbor kandidata za članove Saveta REM-a, uz bošnjačko, albansko i mađarsko nacionalno veće, uključeno još devet veća nacionalnih manjina prekršen Zakon o elektronskim medijima i narušen kredibilitet izbora članova, Bratina je rekao te kritike nisu na mestu i postavio pitanje da li, ako su izdvojene tri manjine jer su brojnije, da li to znači da druge nacionalne manjine manje vrede. “Da li to znači da Slovaci ili Bunjevci, kojih je mnogo u Srbiji, ne treba da glasaju? Zašto nacionalne manjine razvlastiti ili im ne dati nekakvu mogućnost? One imaju svoje interese i u celokupnoj srpskoj državi, pa treba da imaju nekakav uticaj i u jednom takvom telu. Možda je trebalo povećati broj članova Saveta REM-a tako da svaka nacionalna manjina ima po jednog predstavnika. Mislim da je tu neka vrsta združenih snaga, sinergije, raznih interesa koje se uklapaju ili na stranu države ili protiv države“, rekao je Bratina. Govoreći o kanidatima za članove REM-a, Bratina je rekao da su oni poznati, ali da se ne zna kako će se glasati za predsednika Saveta navodeći da o tome takođe postoje dileme. Naveo je da među kanidatima ima novinara i medijskih radnika, ali da ne razume zašto su među njima filmski radnici i dodao da je za njega neprihvatljivo da nevladine organizacije učestvuju u bilo kakvim izborima za članove Saveta REM-a, jer, kako je rekao, ne vidi gde je tu njihov legitimitet. Bratina je rekao da postoje razna nezavisna tela poput REM-a koja su, kako kaže, mnogo podložnija uticajima sa strane i da “jedu“ ogroman državni novac za posao koji je gotovo minoran. “Oni imaju navodno odgovornost, a u praksi se sve svede na to da imate uticaj, a zapravo se ne radi ništa. Nema javnih kritika, nema osuda, imamo televizije koje ne pripadaju našem medijskom prostoru na koje ni REM nema uticaja“, rekao je ministar. Naveo je da u Srbiji postoji sloboda medija, ali da je sve veća polarizacija medija, a da je na ministarstvu zadatak da omogući da predstavnici medija međusobno razgovaraju kako bi se ta polarizacija smanjila. Govoreći o medijskim zakonima, Bratina je rekao da su u velikoj meri usklađeni sa stavovima EU i da su prihvaćene brojne primedbe i predlozi. Komentarišući izjavu predsednice Evropske komisije Ursula fon der Lajen u Beogradu da će doći za mesec dana da vidi šta je urađeno, Bratina je rekao da je to nekorektno i da je mešanje u unutrašnje stvari Srbije. “Gde je tu obostrani interes, gde je tu saradnja. To je jedno držanje koje pokazuje imperijalni stav prema vama, ja ću sad doći pa da vidim kako vi radite. To nije dobar stav i neće to nikome pomoći. Mi imamo dobru volju da to funkcioniše na način na koji je predviđen“, rekao je Bratina. Na pitanje da li može ponovo doći do blokada RTS, ako ne bude izabran Savet REM-a, Bratina je rekao da to zavisi od mogućnosti da blokaderi to organizuju. “Tehnički je to moguće i to je dalje ometanje. Tada smo videli nešto što je za mene potpuno skandalozno, da su ti tzv. blokaderi zapravo stavljali na bandere slike novinara koji su radili u RTS-u, šta to znači? Kultura linča je prosto nešto što ne pripada našem narodu. Kod nas to nije poznato“, rekao je Bratina.