Detaljan program aktivnosti Srpske akademije nauka i umetnosti, za period od maja do septembra ove godine, je predstavljen u Svečanoj sali SANU u Beogradu.
Konferenciju je vodio potpredsednik SANU Ljubomir Maksimović (84), srpski istoričar vizantolog, profesor emeritus predmeta Istorija Vizantije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, raniji direktor Vizantološkog instituta.
Maksimović je istakao da SANU uvek ima svoje uobičajene aktivnosti iz oblasti nauke i kulture u svojim programima, koji će se snažnijim tempom odvijati u naredna dva meseca u maju i junu, a onda tokom leta je manji intenzitet dešavanja, kao uvek.
On je izdvojio trodnevni Svečani skup Pristupne besede novoizabranih redovnih članova SANU” – za predstavnike nauke, od 17. do 19. maja od 11 časova u Svečanoj sali SANU, a na istom mestu je istako i važnost Redovne skupštine SANU, koja će biti održana 26. maja.
Maksimović je posebno istakao u junu izložbu „Digitalizacija Miroslavljevog jevanđelja“ koju organizuje Audio vizuelni centar za digitalizaciju SANU.
„Kao što je veoma poznato, velike su polemike bile nedavno oko Miroslavljevog jevanđelja, jer su se otkrile neke stvari tokom 1998. godine prilikom saniranja ovog izuzetno značajnog pisanog spomenika naše kulture, a te stvari nisu smele da se dogode“, objasnio je Maksimović.
Na programu je i predavanje „Zašto sam dobio nagradu za životno delo“ akademika Ivana Gutmana u sektoru „Hemija i matematika“ 17. maja na sceni Svečane sale Univerziteta u Kragujevcu.
Potpredsednik SANU i jedan je od najistaknutijih srpskih vizantologa, predložio je da se prisustvuje i predavanju iz medicine – „Akutni Kovid 19 i post akutne sekvele Kovid 19 bolesti: imunološki aspekti i buduće smernice istraživanja“ prof. dr Janka Nikolić-Žugića, 25. maja u beogradskom SANU.
Predstavljanje publikacije „Tihomir Vujičić – Muzičke tradicije južnih Slovena u Mađarskoj“ biće realizovano 27. maja, a koncert na tu temu dan ranije u Galeriji SANU, što je Maksimović takođe izdvojio kao veoma važan događaj, a po njemu publika bi trebalo da poseti i 24. maja otvaranje izložbe „Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta“ čiji su autori Marta Vukotić Lazar i Bojan Kovačević, i trajaće sve do 14. avgusta.
Do 8. maja još traje postavka „Velikani srpskog graditeljstva – od Indžinirske škole do danas“ autorke Jasmine Njegovan-Popović u Galeriji SANU, a 4. maja je otvorena kamerna izložba „Vasko Popa“ u Biblioteci SANU, povodom 100 godina od rođenja i trajaće do 20. maja.
U vezi sa tim, Maksimović je otkrio da će 14. juna biti realizovan Dan Biblioteke SANU kada će biti puno govora i novih istraživanja o delu Vaska Pope (1922-1991), upravo povodom čitavog veka od njegovog rođenja.
Osim navedenih programa, važna je i gostujuća izložba „U velikom formatu – Slike akademika (20. vek)“, Pokloni Umetničkoj zbirci SANU, od 14. maja do 2. juna u Gradskoj galeriji „Mostovi Balkana“ u Kragujevcu.
Autori izložbe su Jelena Mežinski Milovanović i Nenad Ristović.
Već 24. juna će biti upriličena Pristupna beseda inostranog člana SANU od 2021. godine, Gintera Princinga (79), nemačkog vizantologa, istoričara i akademika.
„Danas u Nemačkoj, gospodin Princing je najveći poznavalac srpske srednjevekovne istorije i odnosa Vizantije i Srbije u Srednjem veku“, istakao je Maksimović.
Ginter Princing je završio Univerzitetima u Hamburgu (1963), Beču (1963-1964), Lionu (1964-1965) i osnovne studije vizantologije, slavistike i istorije Istočne i Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Minhenu (1965-1969).
Doktorirao je na Univerzitetu „Ludvig Maksimilijan“ u Minhenu 1971. i habilitaciju na Vestfalskom univerzitetu „Vilhelm“ u Minsteru (1980).
Kamerna izložba „Sima Lozanić“ na planu i programu je od 25. maja do 17. juna, povodom 175 godina od rođenja oca moderne hemije u Srbiji. Biće održan i naučni skup u junu o Simeonu Simi Lozaniću (1847-1935), koji je bio i rektor Univerziteta, predsednik SANU u dva mandata, i prema rečima Maksimovića, “biće ovo izuzetan događaj”.
Osim o Lozaniću, biće priređen i naučni skup o Milanu Grolu (1876-1952), poznatom književniku, istoričaru, političaru, upravniku Narodnog pozorišta u Beogradu, za srpsku i jugoslovensku kulturu izuzetno značajna ličnost.
Taj skup u ciklusu “Društvena i politička misao u Srbiji 19. i 20. veka” ima veliki značaj i trebalo bi da donese dosta novih saznanja o liku i delu Grola, prema rečima potpredsednika SANU.
Sećanje na akademika Miroslava Gašića (1932-2022) biće upriličeno 25. maja od 11 sati u Svečanoj sali SANU. Gašić je bio srpski hemičar i redovni član SANU na Odeljenju hemijskih i bioloških nauka.
Osim predavanja iz medicine o Parkinsonovoj bolesti, Maksimović je naveo da će se na kraju leta, od 29. avgusta do početka septembra odvijati 11. kongres Balkanske unije fizičara, te je pohvalio da istraživanja i kretanja SANU u vidu naučnih i umetničkih aktivnosti vredno rade i u ograncima – Novi Sad, Niš i Kragujevac.
„Sva tri entiteta imaju veoma razrađen program, posebno Novi Sad sa velikom, značajnom i dugom tradicijom. Kragujevac je u planu da se otvara, mada i tamo već postoji SANU ogranak, ali potrebno je da se i dalje razvija u punom kapacitetu. Na žalost, što se tiče ogranka SANU u Nišu, oni su pretrpeli velike gubitke: dva predsednika su jedan za drugim preminula od posledice virusa Kovid 19. Nakon tog udara, u Nišu nemaju dovoljno ljudskog kapaciteta koliko bismo mi želeli i koliko je realno potrebno“, otkrio je Ljubomir Maksimović, takođe počasni doktor nauka Univerziteta u Atini i dopisni član Atinske Akademije, nekada dekan Filozofskog fakulteta (1994-1996) i predsednik Udruženja istoričara Srbije (1978-1980).
Program koncerata u Galeriji SANU uvek od 18 sati tokom maja donosi nastupe Une Miljuš na klaviru (9. maj), Lane Zorijan na violini (12.05.), pijaniste Sergeja Čavića (16.05.), umetnike na violini – Kate Strrojanović i klaviru – Ukija Ovaskainena (19.05.), pijanistkinje Magdalene Nešković (23.05.), koncert tradicionalne muzike Srba i drugih Južnih Slovena u Mađarskoj (26.05.) i Veronike Bogić na violini (30.05.), a ulaz je slobodan.
