„Uveren sam da zloupotreba neće biti. Naši ljudi su dobri i vredni, i samo žele da znaju da svako ko ispuni kriterijume za neki od 33 predviđena programa može da bude na listi i da mu se odobri podrška, a ne da se o tome odlučuje politički ili drugačije“, rekao je Sertić u izjavi Tanjugu.

On je istakao da će se na taj način manifestovati poverenje između privrede i države i dodao da će podaci o tome koja kompanija je u okviru nekog od programa dobila novac države, koliki iznos, za koju namenu i svrhu, kao i koji su rokovi realizacije biti javni i svima dostupni.

Sertić je objasnio da će sve biti objavljeno na portalu godina preduzetnistva.rs/.

Ministar je naveo da je uvedena i novina, jer sada postoji i otvoreni program koji se nalazi na platformi, koji podrazumeva da preduzetnici predlože sami šta misle da država može da uradi u smislu kreiranja finansijskih politika podrške.

„I tu smo deo novca odvojili za bespovratnu pomoć, a deo za kredit. Dobili smo već stotine predloga. U prvih šest meseci ćemo skupljati informacije, ono što sa stručnjacima budemo izdvojili kao najzanimljivije i što bi moglo da da najbolji efekat, to ćemo da implemetiramo i da objavimo preko leta kako bi se realizovalo“, rekao je on.

Ukazujući koliko je država ozbiljna u nameri da Godina preduzetništva bude uspešna, Sertić je rekao da je vlada planirala da menja čak 40 zakona kako bi popravila poslovno okruženje.

„Preduzetništvo nije mala radnja, kako se to obično podrazumeva, nego su velike ideje, odgovornost i prema sebi i prema radnicima, društvenoj zajednici. To je najsvetlija stvar u životu“, poručuo je on.

Sertić je objasnio da se Godina preduzetništva zasniva na tri stuba – unapređenje poslovnog okruženja, direktna podrška preduzetnicima i razvoj preduzetničkog duha.

Govoreći detaljnije o prvom delu, Sertić je rekao da je u planu da se skrate administrativne procedure, da se uvedu elektronski obrasci, a zatim i borba protiv sive ekonomije koja je, kako je rekao, jedan od ključnih stubova.

Prema njegovim rečima, u planu je i unapređenje infrastrukture, da opštine obezbede put, gas, vodu i sve kako bi ljudi koji hoće da unaprede poslovanje mogli da računaju na to.

Drugi segment je, navodi ministar, direktna podrška koja ima dva elementa – finansijski i nefinansijski.

„Imamo program namenjen početnicima koji nemaju firmu već samo dobru ideju, a tu su i oni koji rade do dve godine, takozvani startapovi, kojima je nekad i važnije da imaju savetnika, nekog da im kaže kako od dobre ideje da naprave i dobar biznis“, rekao je on.

Ministar je dodao da će država pomoći, ali da će se uključiti i regionalne razvojne agencije, Privredna komora Srbije, kako bi preduzetnici svuda u zemlji imali podršku.

Paralelno, kazao je, pripremljen je i ozbiljan set finansijske podrške, a u fokusu su pogotovo žene i mladi, koji bi mogi da računaju na grantove do 50 odsto iznosa, za opremu, ulaganje i sredstva za posao.

Program postoji i za kompanije koje već rade, a takođe je reč o finansijskoj i nefinansijskoj podršci.

One mogu da računaju na 25 odsto bespovratne pomoći od države, a za ostalo će biti moguće da dobiju povoljan kredit, za koji će garantovati mašinom koju su kupili, uz samostalno učešće od pet odsto.

Sertić je naveo da je u planu program za podršku firmi u sektoru informaciono komunikacionih tehnologija, zatim u turizmu, a planirana je i pomoć u vidu organizovanog izlaska na međunarodne sajmove.

„Država može da plati prostor, a firme putni trošak, opremanje štandova… Važno nam je da održimo konferencije u inostranstvu, da investitori i potencijalni partneri tamo vide da ovde imaju s kim da rade. Lakše je da idemo tamo na dan-dva nego da ih teramo da dođu kod nas“, rekao je Sertić.

On je ukazao i na važnost klastera, koji već postoje ali, primetio je, nisu dovoljno razvijeni.

Kada je reč o razvoju preduzetničkog duha, kazao je da je pre svega akcenat na edukaciji. Sertić je ponovio da su ljudi u Srbiji vredni i radni, ali da imaju problem lošeg nasleđa.

Kod nas je tek 90-ih dobijena mogućnost da ljudi otvaraju firme, ali čak ni zakonski nisu oslobođeni svih problema.

„Posebna je priča što ni društvo nije prihvatilo potpuno preduzetništvo, jer su ranije pod preduzetnicima smatrali one koji su se na brz i spekulativan način obogatili. To se prikazivalo kao preduzetništvo, ali to nije to“, objasnio je dodajući da u Srbiji ni građani ni država nisu podržavali taj vid rada na pravi način.

„Zato je ovo važan projekat, a mi kao država smo pokrenuli inicijativu i pozvali sve da učestvuju – i nevladine organizacije, komore, strane asocijacije, direktno smo razgovarali sa ambasadama i sa onima koji su nam do sada pomagali, poput Švajcarske, Japana, Nemačke, Austrije“, objasnio je on.

Sertić je rekao da ovaj projekat podržavaju i EU, Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, Evropska banka za obnovu i razvoj…