Beograd je jedan od retkih evropskih gradova, rekla je u razgovoru za Tanjug kustos Narodnog muzeja u Beogradu Ivana Minić, koji se može pohvaliti ovako retkim kulturnim dobrom kao što je staroegipatska mumija.
U Starom Egiptu je bio običaj da se mumificiraju važne ličnosti u društvu, da bi se tako sačuvala njihova duša, a duša, kako se tada verovalo, ne može da preživi bez tela.
Tako je i beogradska mumija u prethodnom životu, onom stvarnom, od 350 do 300 godine p.n. e, bila u stvari sveštenik po imenu Nestim, a životni je vek proveo služeći u Hramu boga Mina, staroegipatskog boga plodnosti.
Njegova duša je, prema tamošnjim verovanjima, živela u Egiptu sve do 1888. godine, kada je, kaže Minić, jedan advokat iz Mokrina, Pavle Riđički, pošao na put oko sveta pa tako stigao i u čuveni egipatski muzej Luksor i tamo kupio mumiju.
Bilo je to vreme velikog siromaštva u Egiptu, navodi Minić, pa su Egipćani ilegalno prodavali svoja kulturna dobra, a Riđički je to iskoristio da bi svom narodu poklonio ovaj nesvakidašnji poklon da, kako je tada rekao „gledi i tako se podučava“.
Beograđani, ali i svi drugi, beogradsku mumiju mogu da vide još danas od četiri sata popodne, kada će u Narodnom muzeju biti i stručni vodič, a u oktobru su za takav obilazak, uz napomene stručnjaka, predviđena još dva dana.
