Kopenhagen je poznat po najbolje uređenim javnim prostorima zbog čega je u nekoliko navrata proglašavan za grad sa najvećim kvalitetom života.

Delegaciju je predvodio gradski urbanista Milutin Folić, a sa njim su u radnoj poseti Kopenhagenu bili i predstavnici Sekretarijata za saobraćaj sa sekretarom Dušanom Rafailovićem na čelu, zatim projektanti „Beograd-puta” i „Zelenila – Beograd”. Dragoceno iskustvo će preneti na projekte koji se rade na javnim gradskim površinama u Beogradu. Delegacija Beograda imala je i priliku da biciklima obiđe grad koji je i na temperaturi oko nule bio preplavljen ovim dvotočkašima.

Delegacija Beograda imala je susret sa gradskim arhitektom Kopenhagena Tinom Sabi, koja je ovom prilikom održala i predavanje i objasnila kako se Kopenhagen transformisao iz grada automobila u grad pešaka i biciklista. Ona je istakla da su ulaganje u uređenje javnih površina, pristupačnost zelenih površina i posebna pažnja usmerena na pešake dobar način da grad postane „grad za ljude”.

Milutin Folić je naglasio da je poseta organizovana u cilju edukacije upravo ovih ljudi koji na terenu sprovode strategiju Grada Beograda.

– Reč je o strategiji da se uređenjem javnih površina ulica, trgova, urbanih džepova, parkova i priobalja i izgradnjom biciklističke infrastrukture potpuno okrene hijerarhija u saobraćaju. Cilj je da se pešacima i biciklistima da prioritet u odnosu na automobilski saobraćaj – naveo je Folić.
Neki od najvećih izazova modernih gradova su ekologija i zdravlje građana, što je dovelo do toga da sve razvijene svetske metropole imaju isti pravac u kojem se kreću – to je upravo ono u čemu je Kopenhagen broj jedan. Ovaj koncept uspešno se danas sprovodi ne samo u Kopenhagenu nego i u gotovo svim odgovornim metropolama sa ciljem da se podigne kvalitet života građana.

Beograd je ovaj posao započeo realizacijom projekta IME – skraćeno od Identitet, Mobilnost, Ekologija, čime je grad kao prioritet u uređenju i razvoju stavio upravo ove vrednosti. Nakon mnogo godina uveden je red u pešačkoj zoni Knez Mihailove ulice u kojoj će dogodine biti uniformisane sve bašte, a ulaz će biti kontrolisan i to samo u određenom periodu za dostavna vozila, naglasio je Folić.

Pešačka zona će do februara biti gotovo duplirana. Protekle godine je popločana Ulica Vuka Karadžica i Plato kod Crvenog petla. U okviru istog projekta popločan je i predat pešacima plato kao deo Zmaj Jovine ulice, između Čika Ljubine i Vasine. U toku su radovi na popločavanju Obilićevog i Topličinog venca do Carice Milice, Delijske, Ulice cara Lazara, Gračaničke i dela Kralja Petra, kao i na rekonstrukciji kaldrme Kosančićevog venca, koji će nakon rekonstrukcije biti deo pešačke zone.

Ovih dana će početi radovi na uređenju Ulice maršala Birjuzova, a u toku je projektovanje za Sremsku ulicu do spoja sa Knez Mihailovom, gde će se proširiti pešački koridor kao glavni ulaz u pešačku zonu.

Izgradnjom novih terminusa u Novom Beogradu stvoreni su preduslovi za zatvaranje za saobraćaj Trga republike s Vasinom i Studentskim trgom i u toku je izrada projektne dokumentacije za popločavanje tog dela grada, kao i za uređenje Parka vojvode Vuka sa Topličinim vencem do Pop Lukine. U toku je i izbor izvođača za popločavanje Nušićeve ulice, a izabrani su projektanti za uređenje Terazijskog platoa, Bezistana i podzemnih prolaza na Terazijama.

Takođe, u 2016. uređen je velik broj urbanih džepova kao što je pjaceta u Novopazarskoj, park kod Stare Hercegovine i kao posebno značajno stepenište sa javnom česmom i klupom u Pasterovoj ulici, na mestu gde je posle 30 godina uklonjen divlji objekat apoteke koji je zauzimao javni prostor namenjen svim sugrađanima.

Započeta je i rekonstrukcija Trga Slavija, a za sledeću godinu planirana je i rekonstrukcija Ruzveltove ulice, Trga republike, Terazijskog platoa, Karađorđeve ulice od Brankovog mosta do Beton hale, izgradnja pešačke pasarele od Kalemegdana do Beton hale i mnogi drugi projekti.
– Postavili smo visoke ciljeve i po pitanju razvoja mreže biciklističkih staza. Nakon obeležavanja biciklističke staze u Bulevaru oslobođenja urađena je i biciklistička staza koja povezuje Banjicu i Topčider i spoj Brankovog mosta i Pop Lukine kao nastavak izgradnje primarne mreže biciklističkih staza. Napravljen je plan obeležavanja 120 kilometara staza. Postavljen je velik broj parkinga za bicikle, koji će se sledeće godine naći na još 120 lokacija – kazao je Folić.

Uporedo s tim pripremljeno je 160 lokacija i konkurs za izbor operatora za sistem javnih bicikala u Beogradu, koji će Sekretarijat za saobraćaj objaviti početkom 2017. godine, dodao je Folić i izrazio očekivanje da će Beograd na leto imati sistem javnih bicikala u funkciji.

Folić je precizirao da je Kopenhagen tek nedavno dobio prvu liniju metroa, a da je udeo biciklističkog saobraćaja gotovo 50 odsto u dnevnom saobraćaju, dok je u Beču to 17 procenata, Ljubljani 13, brdovitom Bernu 14, a u Beogradu zanemarljivih 0,7 odsto. Zato, zaključio je gradski urbanista, to predstavlja ogroman potencijal. Planiranim razvojem infrastrukture, bicikl će se koristiti kao prevozno sredstvo a ne samo kao sredstvo za rekreaciju, što je danas slučaj.