Beograd se spomenicima odužuje ljudima koji su ga zadužili Beoinfo

Objavljeno: 29.05.2020. 16:31 Izmenjeno: 29.05.2020. 16:31

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je, obrazlažući predloge o imenovanju parka Diane Budisavljević i Savskog parka, da su spomenici važan deo kulture sećanja i da bi značajni ljudi za naše društvo trebalo da dobiju zahvalnost.

Vesić je podneo inicijativu za podizanje spomenika Aleksandru Deroku i Petru Nikolajeviću Moleru.

Istakao je da je posebno zadovoljan inicijativom da se podigne spomenik Aleksandru Deroku, za koga su svi Beograđani čuli, kao i da je njegov značaj toliko veliki da je sramota da do sada spomenik nije podignut.

– Za podizanje spomenika Deroku bilo je neophodno srediti pešačku zonu na Kosančićevom i Topličinom vencu, jer je on živeo u ulici koja se nalazi malo ispod hotela „Palas”. Nadam se da ćemo po uvajanju ove odluke podići spomenik koji će oslikavati sve ono čime je Deroko doprineo razvoju na polju umetnosti i Beogradu, te da ćemo dobiti delo kojem će se građani diviti i koje neće biti samo bronzana figura – rekao je on.

Takođe, zamenik gradonačelnika je objasnio i inicijativu da se izgradi spomenik Petru Nikolajeviću Moleru u Molerovoj ulici, koji bi predstavljao podsednik na to da negujemo i taj deo naše istorije i sećamo se umetnika koji je bio prvi predsednik srpske vlade u doba Karađorđa.

– Posebno sam srećan zbog Diane Budisavljević jer je veličina njenog dela potpuno nesporna. Ako negde treba da postoji njen spomenik, on treba da postoji u Srbiji jer, iako nije živela ovde, njeno delo najviše se ticalo srpskog naroda. Narednih nedelja objavićemo konkurs, nadam se da će se javiti dosta umetnika i da ćemo dobiti dobro rešenje, a njeno ime poneće i park od Beton hale do Brankovog mosta, dok će se park kod „Beograda na vodi” nazvati Savski park – rekao je Vesić.

On je istakao da Beograd mora još više da radi na kulturi sećanja.

– Upravo radimo na projektu kojim ćemo postaviti 150 tabli kojima ćemo obeležavati kuće u kojima su se dešavali značajni istorijski događaji. Imamo istoriju i značajne ljude kojih treba da se sećamo – istakao je Vesić i izrazio uverenje da će s tim biti nastavljeno jer je u pitanju dobra stvar, koja govori o tome da smo kao društvo spremni da se sećamo važnih ljudi – dodao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je naglasio da je još mnogo ljudi zaslužilo spomenike i rekao da bi u tom poslu trebalo svi da učestvujemo.

– Nikada se nije dogodilo da se javnost apsolutno složi oko nekog spomenika koji se postavlja u Beogradu, ali je tako verovatno svugde u svetu. Važno je da u odborima za ovakve inicijative sede kredibilni ljudi i da konkursi budu javni. Imamo šest, a uskoro ćemo imati sedam zaštićenih kulturno-istorijskih celina na teritoriji grada Beograda, među kojima su Dositejev licej, Ulica kneza Mihaila, prostor oko Hrama Svetog Save i drugi. U okviru kulturno-istorijskih celina postoje zgrade koje su pod zaštitom i za njih postoji jasna procedura, ali postoje i zgrade koje nemaju taj status. Zbog toga je naša ideja da u okviru Plana generalne regulacije u prostoru kulturno-istorijskih celina odredimo obavezu investitorima da za izgled fasade moraju da dobiju saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, kako bi se očuvao „duh” tog prostora. Na taj način neće biti moguće da u nekoj kulturno-istorijskoj celini nikne zgrada sa „staklenom” fasadom. Zgrade moraju da izgledaju u skladu sa kulturno-istorijskom celinom čiji su deo – istakao je Vesić.

Prema njegovim rečima, sve to znači da će fasade u okviru kulturno-istorijskih celina morati da predstavljaju umetničko delo.

– Biće formirana posebna komisija u okviru Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koja će ocenjivati vrednosti tih umetničkih dela. Ako uspemo u ovim nastojanjima, pomoćićemo razvoj naše umetnosti, vajari će imati daleko više posla, a Beograd će svakako prosperirati. Tako danas na pasareli koja spaja Kalemegdan i savsko priobalje imamo skulpturu koju su radili naš vajar Mrđen Bajić i Britanac Ričard Dikon. Samo zahvaljujući činjenici da je Dikon radio na toj skulpturi, bilo je nekoliko napisa o ovom projektu u britanskim medijima. Tako ćemo pokazati da Beograd nije samo najveći grad na Balkanu, već i kulturna prestonica. Sve to je deo šireg koncepta i mislim da ne bi trebalo da bude mnogo neslaganja kada su ove stvari u pitanju – zaključio je Vesić.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Utorak
Grmljavina sa kišom

Trenutna temperatura 22°C

Grmljavina sa kišom

Sreda
Pljusak i grmljavina

Max: 27°C
Min: 20°C

Pljusak i grmljavina

Vremenska prognoza za 5 dana