„Beograd na vodi” neće biti Dubai u Evropi Beoinfo

Objavljeno: 05.01.2018. 11:55 Izmenjeno: 05.01.2018. 11:55

Kada je 2014. godine Milutin Folić  imenovan za glavnog gradskog urbanistu, za činovnike uprave u početku je bio onaj koji je zadužen za lepotu u gradu, a tri i po godine kasnije Folić je dobio nagradu „Najevropljanin” za metropolitenski urbanizam, navodi se u listu Politika.

Šta vas je preporučilo za to priznanje?

Ljudi koji dodeljuju nagradu prepoznali su projekat IME (Identitet – mobilnost – ekologija) koji je urađen po modelu kako se decenijama uređuju Beč, Kopenhagen, Ljubljana i Budimpeišta. Zapala im je za oko nova hijerarhija u saobraćaju gde prioritet ima pešak, biciklista, gradski prevoz, automobil je na poslednjem mestu. Dopalo im se i 20.000 kvadrata novih pešačkih zona, trg na Slaviji i Cvetni trg, sređeni park Ušće i Pionirski park, više od 100 urbanih džepova, kilometar Savske promenade sa drvoredima, biciklističkim stazama, dečjim igralištima i silascima na reku.

Ima li smisla praviti pešačke zone, a da grad sa oko dva miliona stanovnika još nema metro?

Pešačke zone i metro nisu usko povezani. Kada završimo obilaznicu, rasteretićemo deo auto-puta koji prolazi kroz grad. Izgradnjom Topčiderskog i tunela koji će povezati Savski i Dunavski amfiteatar, i podizanjem novog Savskog mosta sa većim kapacitetom i drumskog preko Ade Huje drastično ćemo smanjiti saobraćajne gužve u centru i zagađenje. Uz saobraćajne trake već ubacujemo biciklističke staze, drvorede i humanizujemo Beograd. Pravimo grad za ljude.

Kako komentarišete to što prva linija metroa povezuje dve livade, Makiško polje i Adu Huju?

Metro će da prođe kroz grad i povezaće delove koji su danas gusto naseljeni s tim da će krajnja odredišta biti dva najveća potencijala posle „Beograda na vodi”: industrijska zona uz Dunav, Ada Huja i Makiško polje. To je model po kojem se danas projektuje metro svugde u svetu.
Hoćete da kažete da se gradi tako što se na praznoj lokaciji najpre postavi infrastruktura i metro pa grade kuće za ljude.

Apsolutno.

To nije sporno, ali najveći kolaps je u centru grada.

Prave ga automobili, a saobraćajne analize pokazale su da je najopterećeniji Bulevar vojvode Mišića. Logično je da se transformiše Savski amfiteatar u kompaktan grad i da metro pokupi putnike i smanji broj automobila i da u njegovom produžetku damo šansu da se razviju Ada Huja i Makiško polje. Reč je o vrednim lokacijama i, kada ih prodamo, možemo da započnemo da gradimo metro. Na stanicama, uz javno-privatno partnerstvo, u svetu se podižu tržni centri, lokali, sadržaji od kojih se zarađuje. Tako se obezbeđuju ogromna sredstva za održavanje metroa. On se gotovo nigde u svetu ne izdržava samo od prodaje karata.

Javnost prigovara da metro pokriva Makiško polje samo zato da bi se budući Karićev „Tesla grad” povezao sa prestonicom?

Tu lokaciju ne bih vezivao samo za jednog čoveka, mnogi su zainteresovani. Beograd je postao atraktivna destinacija za ulaganje. Sada se gradi milion kvadrata, i to ne samo u „Beogradu na vodi”. On je bio motor koji je pokrenuo pomamu za našom prestonicom.

Razvoj Savskog amfiteatra jeste budućnost Beograda, ali ima li za vas nešto pogrešno u načinu na koji se on transformiše?

Osnovni pravac razvoja Beograda je izmeštanje industrijskih zona iz centra, što rade i Beč i Kopenhagen. Na tim lokacijama zidamo kompaktan grad – gusto naseljene četvrti koje koriste postojeću infrastrukturu. Takav grad omogućava pešačenje, bicikliranje, korišćenje javnog prevoza. Beskonačno širenje grada izvan prirodnih granica, kao što je bilo devedesetih godina, dovodi do apsurda da u centru imate   zapuštene površine, a ljudi žive sat vremena kolima od centra bez mogućnosti da im ikada dovedete svu infrastrukturu.

Šta vam govori to što su vaši profesori maltene redom protiv takvog uređenja desne savske obale?

„Beograd na vodi” je u skladu sa svetskim konceptom razvoja metropole, to je 21. vek na delu. Master plan za taj deo grada radio je najiskusniji tim na svetu američki RTKL u saradnji sa holandskim „Arkadisom” (zaštita od voda), danskim „Kovijem” (saobraćajno rešenje), kompanijom SWA iz Los Anđelesa (uređenje javnih površina) i biroom „Hapold” (instalacije u skladu sa ekološkim principima). Sarađivali su sa Urbanističkim zavodom Beograda, najvećom kućom za planiranje u Srbiji, tako da negativni komentari nekih domaćih arhitekata nisu na mestu.

Ne mislite da je taj projekat u sukobu sa dušom grada, identitetom, istorijom?

Nije u sukobu. Nije srušio Kosančićev venac ni vredan deo Savamale. Zdanja Beogradske zadruge i „Bristola” nekada su bile supermoderne zgrade poput kule od 168 metara u „Beogradu na vodi”. Uostalom, samo se osvrnite na to šta je urađeno prethodnih 30,40 godina, kada su nastajala divlja naselja bez osnovne infrastrukture.

Recimo Novi Beograd.

On je podignut pre 70 godina. I devastiran je prethodnih 30 godina umetanjem objekata na zelene površine.

Novi Beograd nije biser srpske arhitekture?

Jeste biser, ali prošlog veka. Treba da se zaštiti. Građen je u eri takozvanog automobilskog urbanizma, a danas je saobraćajna hijerarhija drugačija, pešaci i biciklisti su na prvom mestu.

Ali tamo je najviše biciklističkih staza.

Tamo ih je bilo lakše uvesti zbog većih prostornih mogućnosti, ali bez izgradnje primarne biciklističke mreže i u centru bicikl neće moći da se koristi kao prevozno sredstvo.

Znači, „Beograd na vodi” neće biti Dubai u Evropi?

Apsolutno neće. Imate niz takvih projekata u Evropi. Da nije bilo „Beograda na vodi”, nikada Beograd ne bi dobio kompaniju SOM koja projektuje najviše zgrade na svetu. Kada raspišemo konkurs, ne javi se niko od tih svetskih imena.

Mali su im nagradni fondovi?

I to. Možda im nije interesantno da ovde rade. Ali, kada ih angažuje jedna od najvećih svetskih kuća za razvoj nekretnina – „Igl hils”, to je garancija da će biti izvedeno. Bez stranog investitora ne bismo mogli da dovedemo vrhunske kompanije, uz sve poštovanje prema domaćim arhitektama i urbanistima.

Smeta vam njihova kritika?

Da je nema, svi bismo mislili da smo genijalni. Ona nas vraća na zemlju.

Plan je bio da do 2018. bude 120 kilometara staza za bicikliste. Sada ih je samo 20.

Cilj je da bicikl postane prevozno sredstvo i da sa 0,7 procenata, koliko ga ljudi danas koriste, dođemo do pet, odnosno 10 odsto kada građani shvate da je jeftinije, zdravije i brže prevozno sredstvo. Trenutno to nije lako jer je ogroman otpor onih koji voze automobil i ne žele da im se ukidaju parking mesga. To je onda i političko pitanje za koga gradimo, za onih 0,7 odsto biciklista ili za 25 odsto automobilista. Želimo da ljudi koji danas voze automobil pređu na bicikl.

Zašto biciklistička staza nije predviđena u obnovi ulica od Ruzveltove do Tadeuša Košćuška koju najavljujete za ovu godinu?

Ti projekgi su u izradi, ali nekada se prioriteti odrede na osnovu zahteva većeg broja ljudi. U anketi o tome šta nedostaje Starom gradu žitelji su se žalili na nedostatak parkinga i, uprkos mojoj želji da imamo biciklističku stazu, pragmatična politika će možda odrediti drugačije.

Imate li utisak da je urbanizam pre politika, a ne briga o javnom interesu?

Urbanizam jeste briga o javnom interesu. Želite da oporavite građevinsku industriju, ali morate da štitite javni interes i ne dozvolite da investitori unište grad. Generalnim urbanističkim planom između ostalog zabranili smo da seu krugu „dvojke” zidaju visoki objekti.

Ali dozvolili ste kulu od 168 metara u „Beogradu na vodi”?

Ne na Kosančićevom vencu, u Knez Mihailovoj ulici, gornjem i donjem Dorćolu. Tu su vredni objekti. Savski amfiteatar bio je devastiran i železničku infrastrukturu zameniće savremen kompaktan grad, gust i visok koji prestonicu spušta na reku.

Na koju prestonicu biste voleli da liči Beograd?

Na Beč. Kad god se Beograd ugledao na njega, razvijao se pravilno. Kada je skretao sa tog puta, gubio je kvalitet. Kao što je Knez Mihailo po uzoru na Beč napravio Beograd koji danas smatramo centrom grada, ne vidim nijedan razlog da se ne ugledamo na austrijsku prestonicu. Ona je godinama grad sa najvećim kvalitetom života. Beograd je postao atraktivna destinacija za ulaganje, gradi se milion kvadrata, i to ne samo u „Beogradu na vodi”. On je pokrenuo pomamu za našom prestonicom.

Ako posle beogradskih izbora dobijete još jedan mandat, hoćete li ga prihvatiti?

Ima mnogo započetih i projekata koje treba završiti. Oni će podići nivo kvaliteta života u Beogradu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Subota
Vedro

Trenutna temperatura 24°C

Vedro

Nedelja
Pretežno sunčano

Max: 35°C
Min: 22°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana