Beograd ima svetlu budućnost

Beograd 04. 04. 2016. 18:19:31

Beograd ima svetlu budućnost, ali to najviše zavisi od građana, rekao je u intervjuu za „Beogradske novine“ glavni urbanista Grada Beograda Milutin Folić govoreći o projektima koji se trenutno sprovode, kao i o planovima za uređenje grada u budućnosti.

U okviru svoje glavne strategije koja nosi skraćenicu IME, on planira da potpuno izmeni hijerarhiju u saobraćaju, koja će na kraju dovesti do lepšeg i zdravijeg okruženja za sve građane.

Šta obuhvata posao glavnog urbaniste?

Posao urbaniste ima neka osnovna četiri delovanja. Prva stvar je usvajanje urbanističkih planova. To je osnov za sve drugo što se radi u ovom gradu i sve mora da bude u skladu sa tim planovima.

Gradski urbanista je takođe i predsednik Komisije za planove koju smo sada sa jedanaest članova sveli na sedam i sastajemo se makar dva puta nedeljno, a nekada i češće kada pravimo generalne planove. Drugi posao urbaniste se odnosi na pomoć stranim investitorima, jer bez stranih investitora, ulaganja i novih investicija u gradu mi nemamo novac za preostale dve stvari kojima se urbanista bavi, a to su veliki infrastrukturni projekti i uređenje grada.

Napravili ste strategiju odnosno projekat pod nazivom IME, šta ta skraćenica tačno predstavlja?

Projekat IME je skraćenica od reči – identitet, mobilnost i ekologija. Taj projekat ima za cilj da upravo te tri vrednosti promoviše i da potprojektima u okviru njega podignemo identitet grada i poboljšamo mobilnost i ekologiju. Ono na šta ćemo se prvenstveno fokusirati je promena hijerarhije u saobraćaju u kojoj će na prvom mestu biti pešaci, potom biciklisti, nakon toga javni prevoz i tek na kraju dolaze privatni automobili. Samo na taj način ove tri vrednosti mogu da se dovedu na zadovoljavajući nivo.

Šta će konkretno biti učinjeno po pitanju toga da pešaci dobiju prvenstvo u saobraćajnoj hijerarhiji?

U okviru projekta IME planirano je širenje pešačke zone Knez Mihailove ulice i ta zona će imati četiri osnovne celine. Na prvom mestu će ostati Knez Mihailova ulica kao dominantno trgovačka ulica, dalje Vasina ulica sa Studentskim trgom kao ulica kulture, a izmeštanje saobraćaja iz nje će se raditi u skladu sa saobraćajnim studijama. Pešačka zona će obuhvatati i deo od Obilićevog do Topličinog venca i on će predstavljati ugostiteljski rejon pešačke zone. Na kraju, pešačka zona će ići do Kosančićevog venca i taj deo predstavlja rejon u kojem je dominantan umetničko-istorijski momenat.

Na koji način se planira oživljavanje bicikla kao prevoznog sredstva u Beogradu?

Pripremljen je čitav niz akcija u vezi sa promovisanjem biciklizma. Radimo na tome da se promeni Zakon o bezbednosti u saobraćaju, gde će se dati veća prava biciklistima i omogućiti da se biciklističke staze provuku kroz veći broj ulica u gradu. Uskoro imamo i usvajanje Odluke o sistemu javnih bicikala gde će biti napravljen takav sistem da se bicikli iznajmljuju na jednom mestu i vraćaju na drugo, dok bi prvih pola sata iznajmljivanja bilo besplatno i faktički će ljudi na taj način moći umesto gradskim prevozom, besplatno biciklom da se prebace do određene lokacije.

Na čemu insistirate u izgradnji „Beograda na vodi“?

„Beograd na vodi“ je značajan projekat zato što osim svežeg kapitala koji on obezbeđuje, donosi i uređenje javnih površina, što je izuzetno važno. Insistirali smo da sve što se radi u tom delu grada, uz reku, da se radi od prirodnih materijala i da se maksimalno koristi kamen, da se uvede što više zelenila, biciklističkih staza, dečjih igrališta, klupa, prostora za starije i drugih javnih sadržaja u kojima će građani moći da uživaju.

Na koji su način povezana ta četiri delovanja?

Povezano je na taj način što dobrim urbanizmom, koji nije korumpiran i u kome nema zastoja, privlačimo velike strane investicije koje donose novac i od tog novca gradimo infrastrukturu i uređujemo grad. Na kraju, grad koji je uredan i lep privlači nove investitore.

Da li postoje i neki infrastrukturni projekti koji su započeti od tog novca?

Naravno. Od tog novca mi danas imamo nekoliko projekata, a jedan od njih će omogućiti izmeštanje železničkih sadržaja iz centra grada, uključujući i izmeštanje teretnog terminala železnice. Imamo, takođe, radove na prstenastim saobraćajnicama oko grada, a radi se i na projetku za proširenje tramvajskog mosta preko Save. Ono što će takođe olakšati život građanima je i kratka tunelska veza od Ekonomskog fakulteta do Bulevara despota Stefana koja će omogućiti vozilima koja su samo u tranzitu kroz Beograd da nastave svoj put ne prolazeći kroz centar grada. Objekti u okviru Savamale, koji su pod zaštitom, biće rekonstruisani, ulice popločane kamenom. Faktički svi radovi koji se trenutno tu obavljaju vezani su za uređenje javnih prostora i na tome ćemo uvek da insistiramo. Smatramo da, ukoliko se to radi uz poštovanje istorijskog nasleđa, na taj način dižemo vrednost celog grada pa i samog dela gde se gradi Beograd na vodi.

Postoje li neki planovi za izgradnju beogradskog metroa?

Pitanje metroa je sigurno najvažnije pitanje za grad Beograd i projekat za metro je postojao još sedamdesetih godina, a od tada do danas napravljeno je još nekoliko različitih varijanti. Do sada ne postoji konsenzus među stručnjacima koji su nadležni za to koji koncept u vezi sa metroom treba da bude napravljen, da li bi to bio klasičan metro koji je kompletno pod zemljom, što je svakako najbolje, ali i najskuplje, ili je to neka kombinacija metroa koji je pod zemljom i lakog šinskog sistema nad zemljom. Trenutno su u izradi studije koje treba da nam daju neke smernice u pogledu toga na koji način treba taj projekat da se razvija. Nažalost, izgradnja metroa je nešto što je jako skupo i što grad Beograd u ovom momentu sebi mora da priušti, a biće mu izuzetno opterećenje.

Kakav potencijal ima ugostiteljstvo u Beogradu?

Beograd svakako bar u jednoj stvari jeste lider u regionu, a možda i u Evropi, a to je provod. Baš zbog toga, prvenstveno, Beograd posećuju mladi i ljudi srednjih godina. Smatram da je dobro biti lider makar u nečemu ako već ne možemo da se pohvalimo najuređenijim ulicama ili gradskim prevozom, možemo, eto, da se pohvalimo da smo u nekoliko navrata bili proglašavani za prestonicu dobrog provoda u Evropi i svetu. To je nešto što ja mislim da treba uvek da se podrži, a da paralelno sa time radimo na tome da se i druge stvari dovedu u red i da onda imamo sve, kompletan grad koji ima šta da ponudi i turistima i investitorima.

Kakvu budućnost, po vašem mišljenju, ima Beograd?

Budućnost Beograda najviše zavisi od nas građana. Ukoliko mi sami uvidimo da ne treba da bacamo otpad bilo gde, da ne treba da šaramo grafite po fasadama, da ne treba da gradimo nelegalne objekte, parkiramo po zelenim površinama, vozimo se besplatno gradskim prevozom i tako dalje, onda će Beograd moći da iskoristi svoje potencijale i krene da se razvija u pravcu u kome treba. Grad će nastaviti sa daljim ulaganjima u podizanje kvaliteta života u gradu čime postaje i atraktivna turistička destinacija, kao i mesto za ulaganja od čega će svi građani imati koristi i zajedno ćemo raditi na svetloj budućnosti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povezane vesti

Vremenski podaci

Subota
Oblačno

Trenutna temperatura 6°C

Oblačno

Nedelja
Pretežno sunčano

Max: 15°C
Min: 5°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana