Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Jelena Begović, učestvovala je na panelu pod nazivom „Uloga nauke i inovacija u zelenoj agendi s posebnim osvrtom na građevinsku industriju“. Begović je ukazala na alarmantne trendove u oblasti klimatskih promena, naglašavajući da očekivani ciljevi za kontrolu porasta temperature neće biti postignuti, već će se, nažalost, premašiti pre očekivanog vremenskog okvira. Ministarka je, govoreći o posledicama ovog trenda, istakla porast nivoa okeana i nedostatak električne energije za 700 miliona ljudi, kao i smanjenje javnog finansiranja obnovljivih izvora energije na globalnom nivou. Begović je rekla da vreme definitivno nije luksuz koji možemo da priuštimo, a takođe, stalno se vrtimo u tom krugu da se nešto desi, pa onda reagujemo i to definitivno nije dobra formula, saopštilo je Ministarstarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Ono čega treba da budemo svesni je da može da se napravi pomak, može da se napravi razlika, ali ceo proces je vrlo osetljiv, istakla je ona i dodala da su za taj proces ključni obrazovanje, znanje i nauka. Ministarka je navela da nauka mora da bude otvorenija, mora da bude usmerenija ka ciljevima održivog razvoja, odnosno ka lokalnim i globalnim izazovima sa kojima se svi suočavamo. Begović je ukazala na značaj Fonda za nauku i Fonda za inovacionu delatnost kada govorimo o usmerenju nauke i inovacija ka postizanju ciljeva održivog razvoja, ali i podsetila da je ove godine na inicijativu Republike Srbije, usvojen predlog za proglašenje Međunarodne dekade nauke za održivi razvoj u Ujedinjenim nacijama. Ministarka je rekla da se ove godine Srbija pridružila među 33 zemlje koje su identifikovale ključne oblasti za održivi razvoj u našem kontekstu, a to se čini s ciljem približavanja privatnom sektoru, kako bi se pokazalo koliko je isplativo i primamljivo ulaganje u određene oblasti koje su povezane sa ciljevima održivog razvoja. U skladu s tim, identifikovano je pet ključnih sektora za Srbiju: ishrana, poljoprivreda, obnovljivi i alternativni izvori energije, tehnologija komunikacija, infrastruktura i zdravstvo, naglasila je Begović. Ona je dodala da u okviru ovih oblasti, izdvojeno je 13 područja za investicije, kao što su decentralizovana proizvodnja solarne energije, vetroelektrane, tehnologije pametne poljoprivrede, usluge upravljanja otpadom, energetski efikasna stambena infrastruktura, razvoj biotehnologije i mnoge druge. Ključna poruka jeste ulaganje u nauku, znanje i obrazovanje, a sa druge strane i mnogo jače uključivanje privatnog sektora od kog se očekuje mnogo više istraživanja, mnogo više razvoja i ulaganja u ove jako bitne oblasti koje smo definisali jer one direktno određuju naš opstanak, poručila je Begović. Panel je okupio eminentne stručnjake iz različitih oblasti, a među njima su bili izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije Dragana Korica, docent doktor sa Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Nenad Fric, regionalni direktor CRH Zapadni Balkan Rade Bučevac, Nikola Malbaša direktor Jadrana doo, v.d. direktora JP Pošta Srbije Zoran Đorđević i predstavnik kompanije CRBC Aleksandar Vojvodić.
„Jako nam je bitna rezolucija u Ujedinjenim nacijama koju je Srbija pokrenula i koja je usvojena ove godine, a to je da se nauka na globalnom nivou uključi u rešavanje izazova kao što su klimatske promene, održivo korišćenje resursa, održiva proizvodnja, održivo upravljanje otpadom i sve one muke koje mučimo kao čovečanstvo zbog nekog brzog razvoja, zbog povećanja populacije i naših zahteva i očekivanja“, rekla je Begović. Kako je navela, ideja jeste da se nauka uključi kako bi se olakšao i ubrzao dolazak do rešenja. „Nauka i obrazovanje su neophodni, kao i uključivanje države, civilnog i privatnog sektora da više ulažu u sve oblasti koje su vezane za zelenu agendu i cirkularnu ekonomiju“, kazala je ministarka. Ona dodaje da jedan od ciljeva jeste da građani brže i jasnije vide konkretne rezultate kada je u pitanju transfer tehnologije. Istakla je da država radi na proširenju sva četiri naučno-tehnološka parka, kao i da se gradi novi naučno-tehnološki park u Kruševcu. „Država zaista snažno ulaže u naučno-tehnološke parkove. Sada proširujemo postojeće, znači sva četiri naučno-tehnološka parka. Gradimo novi naučno-tehnološki park u Kruševcu i razvili smo jednu mrežu regionalnih manjih centara gde želimo da dođemo do inovatora, do pametnih i hrabrih ljudi koji svoje ideje treba da pretoče i da materijalizuju neki proizvod ili neku uslugu“, rekla je Begovićeva. Kako je navela, naučno-tehnološki parkovi predstavljaju infrastrukturu za startap ekosistem. „Mala kompanija koja je nastala na nekoj izuzetnoj hrabroj ideji i koja ima šansu da se jako brzo razvija je u početnim fazama svog razvoja vrlo osetljiva i traži podršku države, mentorstvo i finansije, kako bi nakon tri do pet godina zaista mogla da izađe na neko lokalno i globalno tržište. I tome služe naučno-tehnološki parkovi“, kazala je ministarka. Dodala je da su to mesta gde se susreću nauka i industrija, čija saradnja je neophodna ako želimo da se uhvatimo u koštac s globalnim izazovima.