Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da je Srbija obezbedila praktičcno sve neophodne količine gasa za predstojeću grejnu sezonu i da se dve trećine toga nabavlja po povoljnoj ceni po sporazumu s Rusijom, a ostatak na tržištu.

„Dosad je uskladišteno u Mađarskoj 350 miliona kubnih metara, a i dalje skladištimo tamo po dogovoru koji je postignut, u srpskom delu skladišta u Banatskom Dvoru imamo 270-280 miliona kubnih metara, Rusi će svojih 280 miliona kubika uskladištiti do kraja septembra, tako da raspolažemo značajnim zalihama“, objasnio je Bajatović za TV Prva.

On je rekao da po zalihama i onome što smo do sada obezbedili, Srbija već ima količine na nivou onih potrošenih prošle godine, pa se ne očekuju problemi u snabdevanju gasom.

Bajatović je rekao da Srbija nikada nije plaćala količine gasa koje nabavlja na tržištu iznad cene od 900 dolara za 1.000 kubnih metara.

On je naglasio da ni Srbijagas ni EPS gas i struju ne bi mogli da nabavljaju bez pomoći vlade Srbije i podsetio kako se cena koja se plaća na tržištu ne prenosi na krajnje potrošače.

Direktor Srbijagasa je rekao da postoje problemi sa nabavkom uglja za EPS, ali da će u slučaju potrebe biti uključene elektrane koje rade na gas kako bi se obezbedile dodatne količine struje.

Podsetio je da je od 1. avgusta gas skuplji devet odsto za domaćinstva i 12 odsto za industriju i naglasio da su te cene i dalje ispod nabavne cene gasa.

„Reći ću vam da je 353 dolara za 1.000 metara kubnih cena po kojoj Srbijagas prodaje, a 368 je cena po naftnoj foruli po kojoj kupuje gas, a razliku u ceni nadoknađuje država. Naše mogućnosti budžetske su takve da možemo da pomognemo i to ide u korist industrije, privrede, građana i njihovog budžeta“, rekao je Bajatović.

On je najavio da će cena po naftnoj formuli za gas iz Rusije u narednom kvartalu biti 420 dolara, u prvom kvartalu naredne godine 430 dolara, da bi u drugom kvartalu, ako ne bude naftnih šokova, pala na 388 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

Bajatović je rekao da cena gasa do kraja godine neće da raste i da će se država truditi da koliko god može ne povećava cenu.

„Važno nam je da nemamo preveliki novi inflacije, hoćemo da zadržimo prevredni razvoj, radna mesta i izvoz, jer će tako svima biti bolje“, rekao je Bajatović.

On se založio da se štedi, počev od grejanja stanova do upotrebe električne energije, ali je apelovao da se kontrolišu cene drva i peleta, jer ukoliko ovi energenti budu previše skupi svi će preći da se greju na struju i gas.

Bajatović smatra da je moguće uštedeti petnastak procenata električne energije, kako ne bi morala da bude uvožena i apelovao na potrošače da se ponašaju racionalno.

On je istakao da država i sada snosi velike troškove, jer napaćije struju ispod realne cene.

„Država vam sada sigurno štedi od 1.000 do 1.500 dinara na računu od od 5.000 dinara. Nije malo, zato što je veliki broj potrošača“, istakao je Bajatović.

Direktor Srbijagasa je rekao da se u Nemačkoj zbog pogrešne politike i energetske krize zatvara svako šesto preduzeće.

„Zato je politika naše vlade odgovorna i ako potrošimo nešto više para i pomognu nam potrošači da nešto više uštedimo, mi ćemo “biti na konju“ „, smatra Bajatović.

On ocenjuje da ne treba očekivati neku naročitu pomoć od EU, dodavši da smo to kako se ona ponaša mogli da vidimo na primeru vakcina i zaključio da je politika naše države odgovorna.

Bajatović je rekao da ćemo morati da nađemo način da kupimo naftu i dovezemo je u Srbiju na preradu i da će se tek videti da li će se u NIS-u menjati način upravljanja ili nešto drugo zbog snakcija EU.

„Mi smo ipak prijateljski narodi i zemlje i moraćemo da shvatimo da u ovom momentu to pitanje ne može da se tiče toga ko je vlasnik, nego da Srbija mora da ima dovoljno nafte i derivata“, rekao je Bajatović.

Mihajlović:Srbija čini sve da smanji zavisnost od Rusije

Srbija trenutno čini sve da smanji zavisnost od Rusije i dobije nove dobavljače gasa, ističe potpredsednica srpske vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Ona je, u izjavi austrijskim novinarima, kazala da Srbija trenutno 100 odsto zavisi od ruskog gasa, i da ima sporazum o više od dve milijardi kubnih metara iz te zemlje, ali da joj je potrebno do kraja grejne sezone 3,5 milijardi kubnih metara.

Zbog toga je Srbija, naglasila je, zakupila skladište gasa sa 500 miliona kubnih metara kapaciteta.

Takođe je podsetila da u Srbiji nad skladištem Srbija ima 49 odsto vlasništva, a 51 odsto je u vlasništvu Gasproma, i da je u tom skladištu 280 miliona kubnih metara gasa.

„Daćemo dve milijarde evra za gas. Do četiri milijarde evra moglo je biti za gas i struju”, rekla je ona, prenosi agencija APA.

Mihajlović je podvukla da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali se saglasila sa deklaracijom u UN.

Prema njenim rečima glavni problem je što u vezi gasa nema diverzifikacije, pa je situacija teška za svakog ministra energetike.

Mihajlović je kazala da su već preduzeti prvi koraci kako bi Srbija postala nezavisnija od Rusije.

Tako se uz podršku EU gradi gasovod prema Azerbejdžanu, a od septembra iduće godine preko njega treba da u zemlju dospe do 40 odsto gasa izvan Rusije.

Za dve godine, navela je, biće završen gasovod prema Severnoj Makedoniji, koji će imati godišnji kapacitet do milijardu kubnih metara, šsto se gradi, takođe, uz podršku EU.

Još jedan gasovod planiran je prema Rumuniji.

Dodatno, ukazala je, planirano je priključenje na terminal za tečni naftni gas u Hrvatskoj, koji se trenutno gradi.

Isto tako Srbija treba da dobije priključak i na terminal u Albaniji, koji bi trebalo da bude kapaciteta od pet milijardi kubnih metara godišnje.

„Nije lako, ali imamo plan“, rekla je Mihajlović.

Ona je navela da je i u snabdevanju struje potrebna promena, jer trenutno oko 70 odsto proizvodnje struje otpada na stare elektrane na ugalj.

Tu je, kako kaže, potrebno preći na održivu proizvodnu energije.

Energetska kriza, smatra, doprinela je boljem razumevanju u ovoj oblasti, a kada je to u pitanju Mihajlović posebno polaže nade na inicijativu „Otvoreni Balkan“.

Početkom iduće godine Srbija, Severna Makedonija i Albanija formiraju ekonomsku zonu bez carina, ograničenja za kretanje kapitala, sa zajedničkim tržištem rata i međusobnim priznavanjem diploma.

„Kada ljudi budu videli šta ta inicijativa donosi onda će joj prići i druge zelje“, uverena je Mihajlović dodajući da je

„Otvoreni Balkan“ otvoren za sve države regiona.

Istovremeno, podvlači, Srbija je na evropskom putu.

„Vlada želi da ide evrpopskim putem. Ali podrška stanovništva EU jasno opada. Dok je na početku 56-57 odsto bilo za pristupanje EU, sada je to svega 45 procenata. Ali kada pitate ljude gde bi trebalo da im studiraju deca, onda kažu zapadna Evropa, EU i SAD. Niko ne pominje Moskvu“, istakla je Mihajlović.