Vesić navodi dva primera. Prvo, pravu hajku koju su na njega digli deo medija i novinarska udruženja zbog reakcije na pitanje novinarke N1 i drugo uvrede koje je Saša Janković uputio novinaru TV Pink, kada mu je na pitanje da li može da prokomentariše pisanje Politike da je registrovao privatnu agenciju za konsalting, a da za to nije dobio saglasnost Agencije za borbu protiv korupcije, odgovorio, citiramo, „Da se davim i da vi prolazite, ne bih tražio pomoć od vas“.

„Za razliku od Jankovića koji je odbio da odgovori na pitanje i vređao novinara, ja sam pokušao da odgovorim na pitanje koje mi je postavljeno. Kada sam rekao da je problem nastao jer je bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas u junu 2013. godine potpisao rešenje kojim je raskinut ugovor i time je umanjeno potraživanje Grada Beograda, bio sam prekinut od strane novinarke rečima „da ostavim Đilasa na miru“. Zamolio sam novinarku da me ne prekida i da me pusti da odgovorim na pitanje ali sam ponovo bio prekinut. Nema osobe na svetu koja ne bi prekinula razgovor posle takvog ponašanja, ali javna ličnost mora da ima viši stepen tolerancije. Reagovao sam na takvo ponašanje burnije nego što je trebalo. Danas mi je žao što nisam mirnije odgovorio na provokaciju novinarke koja očigledno želi da se bavi politikom umesto novinarstvom. Bez obzira na sve, razumem reakciju novinarskih udruženja jer oni su esnafske organizacije koje su uvek na strani profesije koju štite. Ono što ne razumem je zašto za domaća novinarska udruženja novinari Dacović i Nikolić nemaju isti tretman? Zašto štite novinarku Nikolić, a ne i novinara Dacovića? Da li je razlog to što novinarka Nikolić radi za televiziju čija je uređivačka politika protiv Vlade Srbije, a novinar Dacović za medijsku kuću koja podržava politiku Aleksandra Vučića? Da li zato što su lideri srpskih novinarskih udruženja politički protivnici Aleksandra Vučića koji sebi daju za pravo da novinare dele na one prvog i drugog reda, odnosno na one koje treba da štite i one u čiju zaštitu ne treba da stanu“?