Ona je dodala da jedna od tačaka platforme, usvajanje Rezolucije kojom se osuđuje genocid od 1912. godine do 1956. godine nad Albancima u Makedonijinije, nije izazvala problem kod makedonskih partija( VMRO-DPMNE i SDSM) i da su jedino tražile da se Rezolucija odnosi na genocid prema svim građanima bez obzira na etničku pripadnost.
„Ja se slažem sa tim, jer mi smo svi živeli u državi gde su žrtve nekada bili Albanci, nekada Makedonci, nekada Srbi, Jevreji, Romi, a nekada su žrtve bile ideološke u zavisnosti od vremena“, rekla je Arifi za Politiku.
Ona kaže da nije postojala namera da se etiketira neka država u regionu, a posebno ne Srbija i njen narod koji je u istoriji puno stradao.
Ona je navela da osim Rezolucije Albanska platforma predviđa proširenje upotrebe albanskog jezika, otvaranje debate vezano za zastavu, grb, himnu.
Upitana da li se platformom otvorilo i pitanje granica sa Kosovom ona kategorično tvrdi da toga u platformi nema i da politika Albanaca u Makedoniji ni u jednom periodu nije vođena crtanjem granica.
„U platformi nema nikakvog sadržaja o granicama“, rekla je gradonačelnica Tetova i dodaje da je premijer Albanije Adi Rama odigrao ulogu pomiritelja svih albanskih partija u Makedoniji i da je na razgovoru u Tirani tekst jednoglasno prihvaćen.