Apelacioni sud: Nije bilo oružane pobune pripadnika JSO Tanjug

HronikaHronika Pocetna 24. 06. 2019. 18:14:32

Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno oslobodio sedmoricu pripadnika nekadašnje Jedinice za specijalne operacije od optužbi za oružanu pobunu jedinice 2001. godine.

Ovom odlukom odbijena je kao neosnovana žalba tužioca za organizovani kriminal i potvrđena prvostepena presuda Specijalnog suda u Beogradu iz jula prošle godine.

Optužbi su odlobođeni nekadašnji komadanti JSO Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović, kao i pripadnici jedinice Dragoslav Krsmanović, Veselin Lečić, Dragiša Radići, Vladimir Potić i Mića Petraković.

U detaljnom obrazloženju odluke Apelacionog suda, koje je objavljeno na njegovom sajtu, navodi se da je prvostepeni sud je pravilno okrivljene oslobodio od optužbe da su izvršili krivicno delo oružana pobuna s obzirom da izvedenim dokazima u toku krivičnog postupka nije utvrđeno da su okrivljeni učinili to krivično delo.

Apelacioni sud smatra da nije dokazana tvrdnja iz optužnice da je Ulemek, koji je u to vreme već bio penzionisan, imao „faktičku vlast i neograničeni uticaj“ na komandanta i pripadnike JSO i da je zajedno sa sada pokojnim (vođom zemunskog klana) Dušanom Spasojevićem organizovao oružanu pobunu pripadnika JSO u nameri da ugrozi ustavno uređenje i bezbednost države.

Takođe nije dokazano da su u oružanoj pobuni učestvovali pripadnici JSO ostali okrivljeni koji su, kako je tvrdilo tužilaštvo, „bili spremni da u ostvarivanju postavljenih ciljeva oružane pobune upotrebe vatreno oružje“.

„Tvrdnje iz optužnice da je Ulemek naredio preko tadašnjeg komadanta JSO Duška Maričića, da se svi pripadnici Jednice vrate u centar u Kuli, te da su, po naređenju Ulemeka, pripadnici operativnog sastava JSO došli kod Sava centra, odnosno da je naredio Maričiću prekid pobune, prema oceni Apelacionog suda ostale su usamljene, opovrgnute su izvedenim dokazima“, navodi se u obrazloženju.

Apelacioni sud dalje ukazuje da nije dokazano da dešavanja od 9. do 17. novembra 2001. godne, predstavljaju ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti države, imajući u vidu da je za postojanje krivičnog dela oružana pobuna potrebno da ona bude upravljena na ugrožavanje ustavnog uređenja ili bezbednosti zemlje, odnosno da je cilj učesnika u pobuni rušenje, odnosno nasilna promena postojećeg državnog uredenja, odnosno ugrožavanje bezbednosti zemlje.

Tužilaštvo je teretilo pripadnike JSO da su krivično delo izvršili tako što su od 9. do 17. novembra 2001. godine otkazali poslušnost komandi, povukli se u centar u Kuli, prekinuli komunikacije s komandom i u više navrata odbili zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Zorana Đindića, da prekine sa pobunom.

Apelacioni sud je istakao da je jedno od osnovnih obeležja krivicnog dela oružana pobuna, da su ucesnici u oružanoj pobuni naoružani oružjem ili nekim orudem i spremni da ga upotrebe, iako do same upotrebe ne mora doći.

„Treba napomenuti da je oružana pobuna specifičan oblik pobune, u kojoj su njeni učesnici, svi ili delimično, snabdevni oružjem ili oruđem podobnim za napad i odbranu, pri cemu je za kvalifikovanje pobune kao oružane dovoljno da učesnici oružje, u tu svrhu, poseduju i da se njime ili povremeno koriste ili drže na mestima odakle ga mogu lako upotrebiti“, navodi Apelaiconi sud.

Prilikom utvrđivanja navedenog obeležja ovog krivičnog dela, prvostepni sud je, iz iskaza ispitanih svedoka pravilno utvrdio da nema dokaza kojima bi se potkrepila tvrdnja optužbe da su pripadnici operativnog sastava JSO bili spremni da u ostvarivanju ciljeva oružane pobune, upotrebe vatreno oružje kojim su bili zaduženi kao pripadnici Jednice i koje su nosili prilikom izlaska iz centra u Kuli.

Navedene cinjenice prvostepeni sud je, između ostalog, utvrdio kako iz odbrana pojedinih okrivljenih tako i iz iskaza ispitanih svedoka, kao i pisanih dokaza iz kojih proizlazi da je uzrok predmetnih dešavanja nezadovoljstvo Jedinice svojim učešćenjem u hapšenju braće Banović.

Prema oceni Apelacionog suda u prilog zaključku o nedokazanosti namere okrivljenih da ugroze ustavno uređenje i bezbednost države, izazivanjem najpre krize, a potom i pad Vlade, ide i činjenica da su događaji okončani 17. novembra 2001. a zahtevi JSO nisu ispunjeni.

Oni tražili smenu Ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića, smenu načelnika i zamenika načelnika resora Državne bezbednosti Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića.

Sud podseća da je Mihajlović ostao ministar, a da je Zakon o saradnji SRJ sa Haškim tribunalom donet je u aprilu 2002. godine.

Takođe, prema oceni Apelacionog suda, zaključak o nedokazanosti optužnice potkrepljuje i ponašanje vrha državne vlasti, njihove reakcije, odnosno odsustvo reakcije na događaje koje su predmet optužbe, i to kako na reakcije vrha državne vlasti tokom samih događaja, tako i u periodu posle tih događaja.

Apelacioni sud ukazuje da je prvostepenu sud ispravno primetio da Vlada Srije nije proglasila vanredno stanje, što bi, kako kaže sud, ukoliko je u pitanju oružana pobuna bio logičan sled stvari, kao i da službe bezbednosti nisu stavljene u borbenu gotovost.

Pored toga, neki od nosilaca vrha bezbednosti službi u to vreme otišli na put, odmor ili slično…, podseća Apelacio sud.

Ddaje da ni bezbednosne službe nisu imale podatke da je bilo ugroženo ustavno uređenje i bezbednost države i građana, niti je postojala bojazan da će doci do nasilnog preuzimanja vlasti, otcepljivanja dela teritorije ili promena državnog uređenja, što bi sve moglo biti posledica krivičnog dela oružane pobune.

Pored toga, JSO nisu ispunjena oba postavljena zahteva, bez ikakvog oružanog, finansijskog ili bilo kakvog drugog pritiska za smenu kadrova, čiji kvalitet je cenio premijer Zoran Đindić na 62. sednici Vlade.

Tada je, kako podseća Apelacioni sud, Ðinđić naveo da je nekoliko profesionalnih propusta napravljeno prilikom sprovođenja i hapšenja braće Banović, da su u postupku, bez ikakve potrebe, učestvovali pripadnici specijalnih jednica, koji su u resoru državne bezbednosti, a takvi vidovi bezbednosti su zadatak javne bezbednosti.

Vlada je tada zaključila da je u pitanju bila „neprimerena organizacija čitave operacije jer je za hapšenje dva civila angažovano 15 ljudi te da je sve urađeno u sred dana, na pijaci u prisustvu velikog broja građana“, podseća Apelacioni sud.

Sud je posebno ukazao da je samo četiri dana nakon okončanja spornih dešavanja, održana proslava slave JSO, od 21. novembra 2001. godine, na koju je došao i tadašnji premijer (Zoran Ðinđić), kao i veći broj državnih funkcionera, kao i koncert jedne muzicke grupe 2002. godine u Kuli, kada je takođe bio prisutan državni vrh, među njima i ministar Mihajlović.

„Nakon celog kritičnog događaja, pripadnici JSO su nagrađeni sabljama, mačevima i pištoljima, upravo od strane te iste Vlade, koja nikada nije onakvo ponašanje procesuirala, niti je okarakterisala kao oružanu pobunu, odnosno ovde okrivljeni, kao pripadnici JSO, nisu bili čak ni disciplinski kažnjeni“, ukazao je Apelacioni sud u obrazloženju pravosnažne presude.

Ulemek i Jovanović u zatvoru u Požarevcu u strogom režimu izdržavaju kazne od po 40 godina zatvora na koje su osuđeni zbog više teških krivičnih dela pored ostalih i za ubistvo premijera Zorana Ðinđića.

Ostali optuženi su se branili sa slobode.

Tokom suđenja optuženi su tvrdili da je bila reč o protestu, a ne o pobuni.

Ovom odlukom sud je obio kao neosnovane tvrdnje iz optužnice koja je pripadnike JSO teretila da su krivično delo izvršili tako što je od 9. do 17. novembra 2001. godine JSO otkazala poslušnost komandi, povukla svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Đindića, da prekine sa pobunom.

Protest JSO je prekinut nakon što su Petrović i Mijatović podneli ostavke, dok Mihajlović to nije učinio.

Optuženi su u svojim odbranama negirali pobunu tvrdeći kako su iskazali protest zbog obmane nadređenih.

Naime, pripadnici JSO su uhapsili braću Banović koji su potom izručeni Tribunalu u Hagu, iako je postojao dogovor da se pripadnici JSO ne angažuju za privođenje haških optuženika.

Komandantima JSO-a je navodno receno kako su u pitanju opasni kriminalci koji ce pružati otpor i kako niko nije spominjao Haški tribunal, ali se ispostavilo drugačije.

Tadašnji čelnici DB-a Goran Petrović i Zoran Mijatović su odbili da pričaju sa Jedinicom koja je bila u sastavu DB-a, što je rezultiralo nezadovoljstvom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povezane vesti