Identični mehanizmi primenjeni su i u pokušaju rušenja Vlade Aleksandra Vučića, upravo kada je započeo suštinske reforme. Izbor tema pomoću kojih su rušene reformske vlade, kaže urednik Antidota Marko Matić, nije slučajan, već je smišljeno koncentrisan na one oblasti na koje su građani posebno osetljivi i u kojma je, lepljenjem etiketa, najlakše diskreditovati i diskvalifikovati političke protivnike.
Vremena su se promenila. Tema nije ista kao pre petnaest godina, ali obrazac i etikete koje se lepe liderima koji pokušavaju da modernizuju Srbiju su isti, kaže urednik Antidota. Đinđiću su zamerali izručenja Srba Haškom tribunalu, iako su većinu izručili oni koji su došli posle njega. Optuživali su ga za loše privatizacije, a gotovo sve sumnjive desile su se u vreme vladavine Koštunice i Tadića. Isti akteri i scenario, sa novim temama, na sceni su i danas, kada pokušavaju da sruše Vučića.
Opozicioni savez koji danas proziva Vučića i navija da na Kosovu polomi zube i izgubi podršku naroda, ako bi se dočepao vlasti, problemom Južne srpske pokrajine bavio bi se jedan dan. Oni bi dali, ne samo Kosovo i Metohiju, već i Kopaonik i sve što bi im svako tražio i mi smo to, kaže Marko Matić, ovim istraživanjem otkrili i dokazali.
U Đinđićevom i Vučićevom slučaju postoje dve grupe protivnika. Prvi su oni koji su generalno protiv vlasti i koji kritikama i etiketiranjem daju sebi oduška. Drugi su učestvovali u rušenju prethodnog režima i očekivali su da dobiju deo plena. Akteri su gotovo isti, a njihov savez je, kaže Matić, neprincipijelna koalicija koja se zasniva na interesu.
Đinđićeva deca su bila pošteđena, jer su bila mala, ali su meta žestokih napada bili njegova žena, kumovi i prijatelji. U Vučićevom slučaju, kaže Matić, ne mogu da se otmem utisku da su protivnici jedva čekali da njegov stariji sin postane punoletan kako bi ga preedstavljali u najgorem svetlu. Tu se, kaže urednik Antidota, prepoznaje rad obaveštajnih službi, koje udaraju na najosetljivije tačke.
To, nažalost, ukazuje da je naš demokratski proces u ozbiljnoj krizi, pre svega zbog opozicione scene koja je frustrirana i ne bira sredstva u pokušaju da se vrati na vlast, kaže urednik Antidota.
