Amerikanci će u utorak izaći na birališta kako bi izabrali novog predsednika Sjedinjenih Američkih Država, ali će glasati i za članove Kongresa, koji igraju ključnu ulogu u donošenju zakona.
Pobednik će četiri godine služiti u Beloj kući, počev od januara 2025. godine.
Predsednik ima ovlašćenje da samostalno donosi neke zakone, ali uglavnom mora da sarađuje sa Kongresom kad je reč o usvajanju zakona.
Na svetskoj sceni, on ima značajnu slobodu da predstavlja zemlju u inostranstvu i da vodi spoljnu politiku, navodi Bi-Bi-Si (BBC).
Dve glavne stranke nominuju predsedničke kandidate, koji su prethodno izabrani na stranačkim predizborima.
Bivši predsednik SAD Donald Tramp dobio je podršku svoje Republikanske stranke sa ogromnom prednošću u odnosu na stranačke rivale.
Postao je zvanični republikanski kandidat na partijskoj konvenciji u Milvokiju.
Tramp je za svog potpredsednika izabrao senatora iz Ohaja, Džej Di Vensa.
Potpredsednica SAD Kamala Haris pridružila se trci za Belu kuću nakon što je aktuelni predsednik Džozef Bajden od nje odustao, a u redovima demokrata ona nije imala protivkandidate.
Njen potpredsednik je guverner Minesote Tim Valc.
Pobednik predsedničkih izbora u SAD nije osoba koja dobije najviše glasova širom zemlje. Svaka od 50 država država ima određeni broj glasova takozvanog elektorskog koledža, delimično zasnovanog na broju stanovnika.
Elektora ima ukupno 538, a pobednik je kandidat koji osvoji 270 ili više elektorskih glasova. Sve države, izuzev dve, imaju pravilo da pobednik uzima sve elektorske glasove.
Većina država se u velikoj meri naginje ka jednoj ili drugoj strani, tako da je fokus obično na desetak država u kojima bi bilo koji od kandidata mogao da pobedi. One su poznate kao neodlučne ili „sving“ države.
Moguće je da kandidat osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou, kao što je to bio slučaj sa Hilari Klinton 2016. godine, ali da ipak bude poražen.
Većina američkih državljana od 18 ili više godina starosti imaju pravo glasa na predsedničkim izborima.
Sve države osim Severne Dakote zahtevaju od ljudi da se registruju kako bi mogli da glasaju.
Svaka država ima svoj proces registracije birača i rok do kada oni moraju da se registruju.
Rano glasanje u nekim državama, uključujući ključne države Džordžiju i Severnu Karolinu, već je u toku.
Birači će sutra, takođe, birati nove članove Kongresa – doma u kojem se usvajaju zakoni.
Bira se svih 435 poslanika donjeg doma – Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, kao i 35 od stotinu članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat.
Republikanci trenutno kontrolišu Predstavnički dom, koji inicira planove potrošnje.
Demokrate kontrolišu Senat, koji glasa o ključnim imenovanjima u vladi.
Ova dva doma donose zakone i mogu kontrolisati planove Bele kuće ukoliko se stranka koja kontroliše bilo koji od dva doma ne slaže sa predsednikom.
Obično se pobednik proglašava u noći izbora, ali je 2020. godine bilo potrebno nekoliko dana da se prebroje svi glasovi.
Period nakon izbora je poznat kao tranzicija, u slučaju da dođe do promene predsednika.
Novoj administraciji to daje vremena da imenuje ministre u kabinetu i napravi planove za novi mandat.
Predsednik zvanično polaže zakletvu u januaru na ceremoniji poznatoj kao inauguracija, koja se održava na stepenicama zdanja Kapitola u Vašingtonu.

Dan uoči održavanja izbora za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, trka za Belu kuću je na mrtvoj tački – kako na nacionalnom nivou, tako i u svakoj američkoj državi ponaosob, piše BBC uz ocenu da su ankete toliko blizu, da bi i republikanski i demokratski kandidat Donald Tramp i Kamala Haris mogli da odnesu pobedu sa bodom ili dva razlike. Kako se navodi, postoji po pet uverljivih argumenata zašto bi svaki od njih mogao da ima prednost. Britanski servis je najpre analizirao zašto bi Tramp mogao da pobedi i kao argument „ZA“ naveo najpre da on nije na vlasti, a budući da je ekonomija pitanje broj jedan za birače, a da se većina Amerikanaca svakodnevno bori sa povećanjem troškova života. „Inflacija je nakon pandemije dosegla nivoe koji nisu viđeni od 1970, što je Trampu dalo priliku da zapita glasače ‘Je li vam sada bolje nego prije četiri godine?’. Samo četvrtina Amerikanaca kaže da je zadovoljna smerom u kojem zemlja ide, a dve trećine ima loše ekonomske izglede. Haris je pokušala da bude takozvani kandidat za prom“, navodi BBC. Kao drugi razlog „ZA“ trampa navodi se što izgleda da Tramp nije otporan na loše vesti, odnosno navodi se da sa jedne strane demokrate tvrde da on nije sposoban za predsedničku družnost, republikanci tvrde da je on žrtva „političkog lova na veštice“. „S obzirom na to da su obe strane tako ukopane, on samo treba da pridobije dovoljan deo malog dela neodlučnih glasača bez fiksnog pogleda na njega“, navodi se. Treći razlog zbog čega bi Tramp mogao da pobedi na izborima je taj što njegova upozorenja o ilegalnoj imigraciji odjekuju, odnosno to što osim stanja u ekonomiji, izbore često odlučuje pitanje koje najviše emotivno privuče glasače. Navodi se da se demokrate nadaju da je to pitanje abortusa, dok Tramp „igra“ na pitanje migracija. „Nakon što su ilegalni prelasci granice dostigli rekordan nivo pod Bajdenom, a priliv je uticao na države koje su udaljene od granice, ankete pokazuju da birači više veruju Trampu u pogledu imigracije i da mu ide puno bolje s Latinoamerikancima nego na prethodnim izborima“, navodi se. Četvrti razlog zašto bi Tramp mogao da pobedi jeste što puno više ljudi nema diplomu nego što je ima i što je Trampov poziv biračima koji se osećaju zaboravljenima i ostavljenima transformisao američku politiku tako što su se tradicionalne demokratske izborne jedinice poput sindikalnih radnika transformisale u republikanske jedinice. Dodaje se da ukoliko se poveća izlaznost u ruralnim i prigradskim delovima takozvanih sving država, to može da nadoknadi gubitak umerenih, fakultetski obrazovanih republikanaca. I kao poslednji razlog zašto bi republikanski kandidat mogao da pobedi na izborima BBC navodi to što se na njega gleda kao na jakog čoveka u nestabilnom svetu i to što on svoju nepredvidivost ipak vidi kao snagu i ističe da za vreme njegovog boravka u Beloj kući nisu počeli veliki ratovi. „Mnogi Amerikanci su ljuti, iz različitih razloga, što SAD šalje milijarde u Ukrajinu i Izrael – i misle da je Amerika slabija pod Bajdenom. Većina glasača, posebno muškarci kojima se Tramp udvarao vidi ga kao jačeg vođu od Harisove“, navodi se u analizi. BBC je izdvojio i pet razloga zašto bi Haris mogla da pobedi, a kao prvi navodi to što „ona nije Tramp“, koji uprkos prednostima on ostaje duboko polarizovana figura – pre četiri godine osvojio je rekordan broj glasova za republikanskog kandidata, ali je poražen jer je izašlo još sedam miliona Amerikanaca da podrže Bajdena. Ističe se da ovoga puta Haris igra na faktor straha od Trampovog povratka, naziva ga „fašistom“ i pretnjom demokratiji i obećava da će se udaljiti od „drame i sukoba“. Kao drugi razlog zašto bi Haris mogla da bude izabrana navodi se što ona „nije ni Bajden“ – demokrate su bile suočene sa sigurnim porazom u trenutku kada je Bajden ispao iz trke za predsednika, kao i da se stranka ujedinjena u želji da pobedi Trampa, brzo okupila oko Haris. „Dok su je republikanci povezivali sa Bajdenovom nepopularnom politikom, Haris je neke od njihovih linija napada specifičnih za Bajdena učinila suvišnima“, navodi se. Treći razlog u korist Harisove je što se zalaže za prava žena, pre svega prava na abortus, što je, navodi se, pitanje koje može da postakne odaziv glasača i ima stvarni uticaj na rezultat glasanja. „Ovog puta, 10 država, uključujući Arizonu, imaće glasačke inicijative u kojima će se glasači pitati kako bi trebalo regulisati abortus, što bi moglo da poveća izlaznost u korist Haris. Istorijska priroda njene težnje da postane prva žena predsednica takođe bi mogla da pojača njeno značajno vodstvo među ženskim glasačima“, navodi BBC. Četvrti razlog je taj što je verovatnije da će glasači Haris izaći na izbore, poput fakultetski obrazovanih i starijih ljudi. Tome u prilog govori činjenica da demokrate u završnici kampanje postižu bolje rezultate u grupama sa visokim odazivom, dok je Tramp postigao napredak u grupama sa relativno niskim odazivom poput mladih muškaraca i onih bez fakultetske diplome. Kao poslednji, peti razlog zašto bi Haris mogla da pobedi na izborima BBC navodi to što je sakupila i potrošila više novca za kampanju – prikupila je više otkako je postala kandidatkinja u julu nego Tramp u celom periodu od januara 2023., pokazala je nedavna analiza Fajnenšal Tajmsa, koja navodi i da je njena kampanja potrošila gotovo dvostruko više na oglašavanje. „To bi moglo da igra ulogu u tesnoj trci o kojoj će na kraju odlučiti glasači u sving državama koje su trenutno bombardovane političkim oglasima“, navodi se u analizi.