Josip Broz Tito bio je vođa jugoslovenskih partizana u Drugom svetskom ratu i lider Komunističke partije Jugoslavije.

Na čelu Jugoslavije bio je od 1945. do smrti 4. maja 1980.

Izveo je zemlju iz sovjetskog bloka i bio jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.

Sahranjen je u Kući cveća u Beogradu, a njegovoj sahrani prisustvovalo je više od 200 delegacija iz celog sveta, predsednika, premijera, kraljeva i vladara i lidera stranaka iz 107 zemalja.

Među njima su bili i Indira Gandi, Margaret Tačer, Leonid Brežnjev i mnogi drugi.

Josip Broz Tito rođen je u Kumrovcu, maja 1892. godine.

Njegov rođendan slavljen je 25. maja, kao „Dan mladosti“.

Dačić položio venac na Titov grob

Predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić položio je danas venac na grob Josipa Broza Tita u Kuću cveća u Beogradu povodom 40 godina od smrti bivšeg lidera jugoslovenskih komunista i predsednika nekadašnje Jugoslavije.

Dačić je poručio da SPS kao pravni i politički naslednik partije čiji je predsednik bio Tito, Saveza komunista i Komunističke partije, a koja je naslednik Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista), čuva dobre tradicije tog pokreta.

“Mi čuvamo tradicije od Svetozara Markovića, Dimitrija Tucovića, Filipa Filipovića, pa do Josipa Broza Tita, sve do dana SPS. Čuvamo dobre tradicije tog pokreta, i svakako treba odvojiti nekoliko segmenata onog što je bilo dobro u prošlosti i to dobro sačuvati za budućnost”, rekao je Dačić.

Dobro koje treba izdvojiti, kaže Dačić, jeste sistem u kojem je bilo besplatno školstvo, zdravstvo, u kome su građani imali sigurna i stabilna radna mesta, u kojem je vladao mir.

„To su ideje koje su aktuelne i u modernom svetu i treba videti kako se mogu realizovati u uslovima kapitalističkog sistema u kojem danas živimo”, ističe Dačić i dodaje da je građane u uslovima pandemije virusa korona upravo spasilo jako državno zdravstvo.

Zbog toga, ocenio je, u SPS i kod građana ne postoji nostalgija za Titom, ali postoji nostalgija za jednim mirnim životom, velikom i jakom zemljom koja je bila cenjena širom sveta.

“Veze i kontakti ostvareni u doba Tita nama su i danas od velike koriste, imajući u vidu Pokret nesvrstanih koji je Tito osnovao, a koliko je on bio cenjen, govori i to da je njegova sahrana bila najveća u 20. veku”, ukazao je Dačić.

Dodao je i da SPS ne misli da prošlost može da se vrati i da ne treba da se vrati, jer, kako je rekao, svi znaju i koje su slabosti tog sistema, pre svega jer nije postojala višepartijska demokratija, dok su postojali interesi različitih naroda i republika.

“Veliko je pitanje koliko su neki politički potezi u to vreme bili u skladu sa interesima srpskog naroda, ali za to su više krivi srpski komunisti, nego što je Tito”, kaže Dačić.

On se upisao i u Knjigu žalosti u kojoj je naveo:

“U znak sećanja na Josipa Broza Tita, predsednika i generalnog sekretara partije čiji je politički i pravni naslednik Socijalistička parija Srbije”.

Kumrovec: Obeleženo 40-godina od smrti Tita

Ispred spomenika kod rodne kuće Josipa Broza Tita u Kumrovcu danas je obeležena 40. godišnjica njegove smrti.

Ovogodišnja je komemoracija bila skromnija nego ranijih godina s obzirom na epidemiološki situaciju u Hrvatskoj, a cveće i sveće pred spomenik su položile delegacije Opštine Kumrovec i Saveza antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske, kao i župan Krapinsko-zagorske županije Željko Kolar, prenosi Hina.

Predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske Franjo Habulin rekao je za Tita da je političar koji je svojom pojavom i delom obeležio 20. vek.

Prema njegovim rečima Tito je bio čovek koji je za vreme svoje vladavine „demokratizovao zemlju na način da je uveo samoupravni socijalizam, novi put, novi socijalizam kojeg nije bilo nigde u svetu“.

„Čovek koji je uveo delegatski, komunalni sistem, čovek koji je doeo ustavne amandmane 1974. godine i dao republikama status država. Na međunarodnom planu zalagao se za aktivnu miroljubivu koegzistenciju iz čega je proizašao i Pokret nesvrstanih“, rekao je Habulin.

Načelnik opštine Kumrovec Robert Šplajt rekoa je da Tita ne moramo voleti, ali ga moramo poštovati.

„Tito je bio veliki vojskovođa i predsednik koji je obeležio svetsku istoriju. Svet to priznaje i poštuje, a kod nas je uvek bilo i biće problema oko levih i desnih i prihvatanja svega toga“, smatra Šplajt.