Sve više dece obolele od raka zbog bombardovanja Tanjug

DruštvoDrustvo Pocetna 19. 03. 2019. 13:36:16

Naučno-medicinska studija koju je Komisija za utvrđivanje istraživanja posledica NATO bombradovanja uradila sa Institutom za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” je pokazala da kod dece u uzrasnoj grupi od 5 do 9 godina, a koja su rođena posle 1999.godine, postoji određena tendencija rasta oboljevanja od malignih bolesti.

“Mi smo dobili podatke da postoje naznake statističke značajnosti vezano za tu grupu populacije, za maligne bolesti krvi. Možemo reći da je na tu grupu dece delovao određeni faktor da ona budu osetljivija na nastanak maligne bolesti”, rekao je predsednik Komisije Darko Laketić.

Laketić je rekao da je od suštinskog značaja da se identifikuje uzročnik.

Na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije, on je objasnio da su za potrebe naučno-medicinskog istraživanja analizirali učestalost malignih oboljenja kod dece koja su rođena u centralnoj Srbiji, pre i posle NATO bombradovanja.

Kako je objasnio, fokus istraživanja je bio na deci, jer kod odraslih postoji mnoštvo faktora rizika poput pušenja ili gojaznosti.

Prema njegovim rečima, istraživači su koristili pristup koji se sastojao u tome da se analizira učestalost određenih malignih bolesti kod različitih generacija, ali u istom uzrastu.

Za svaku generaciju se, kaže, određivao statistički rizik, odnosno sa kojim procentom verovatnoće jedna generacija ima rizik da oboli od određene maligne bolesti.

Kada su odredili rizik, analizirali su učestalost svih tumora u određenom generacijskom uzrastu i najčešći tumori koji se javljaju kod dece od 0 do 4 godine su neuroektodermalni, od 5 do 9 godine se javljaju maligne bolesti krvi, od 10 do 14 godine javljaju s tumori mozga, od 15 do 18 godine se najčešće javljaju solidni tumori.

“Ukoliko primetimo da se podaci i ta stopa rizika i stopa oboljevanja za neku generaciju razlikuju mi sumnjamo da je ta generacija bila izložena nekom toksinu koji je uzrokovao da ta deca budu pojacano osetjiva na nastanak određenih malignih bolesti”, objasnio je Laketić.

On kaže da su dobili podatke da se to dogodilo nekim generacijama koje su rođene u periodu 1999.godine u uzrasnoj grupi od 5 do 9 godine gde su ispitivali maligne bolesti krvi.

Značajan porast oboljevanja je postojao i u grupi od 15 do 18 godina ali rezultati, kada je reč o toj grupi, mogu biti poznati tek za nekoliko godina.

Istraživanje, ističe Laketić, nedvosmisleno pokazuje da su više generacija u određenom osetljivom periodu bile izložene nekom fakoru koji ih je učinio osetjivijim za oboljevanje od određenih malignih bolesti u odnosu na neke druge generacije u istom uzrastu.

Laketić je rekao i da nije siguran da postoji jedinstvena nacionalna svest o stradanju Srbije u NATO agresiji 1999.godine i dodao da se to ne sme zaboraviti, niti umanjivati, niti prilagođavati potrebama velikih ili malih sila.

“Mi smo zemlja žrtva, koja ne samo iz svojih, već i iz civilizacijskih razloga mora da sačuva istinu”, rekao je Laketić.

Podsetio je da je Komisija za utvrđivanje posledica NATO bombradovanja po zdravlje stanovništva osnovala prošle godine Narodna skupština na predlog Maje Gojković.

Kako je rekao, ova vlast je posle mnogo godina počela prvi put da govori o tome da je neophodno utvrditi posledice po zdravje ljudi i životnu sredinu koju je izazvalo korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom.

Obimna dokumentacija je tim povodom stigla iz Italije, odnosno italijanskog parlamenta koji se bavio tom temom koja se ticala oboljevanja italijanskih vojnika na KiM.

Laketić ističe da su paralelno sa tim prikupljali informacije putem iskaza građana i podataka iz zdravstvenih ustanova o oboljenjima koja mogu imati vezu sa toksinima koje komisija istražuje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povezane vesti

Vremenski podaci

Utorak
Pretežno vedro

Trenutna temperatura 21°C

Pretežno vedro

Sreda
Pretežno sunčano

Max: 31°C
Min: 20°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana