Sutra otvaranje 14. Filmskog festivala „Slobodna zona“ Tanjug

KulturaKultura Pocetna 06. 11. 2018. 13:05:22

U Kombank dvorani sutra će biti otvoren 14. Filmski festival „Slobodna zona“, na kome će do 12. novembra, u devet bioskopskih sala u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, biti prikazano pedesetak filmova, od toga 40 nacionalnih premijera.

film72008082014.jpg

 

Festival će zvanično otvoriti Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, posle čega će biti prikazan muzički film „Leto“ ruskog pozorišnog i filmskog reditelja Kirila Serebrenikova koji se nalazi u kućnom pritvoru, kao i njegov iranski kolega Džafar Panahi, čiji je film „Tri lica“ takođe uvršten u ovogodišnju selekciju „Slobodne zone“.

„Za imena Kirila Serebrenikova i Dažafara Panahija uvek se vezuju neke kontroverze. Oni su aktivisti u svojim zemljama i bore se za ugrožena ljudska prava. Kod Panahija uglavnom je reč o polažaju žena u islamskoj zajednici i on se toj temi vraća i u filmu „Tri lica“. Panahi za razliku od Serebrenikova, čije filmove drugi završavaju, ima mogućnost da sam montira svoja ostvarenja, ali obojica su u kućnom pritvoru i nisu prisustvovali premijeri svojih filmova u Kanu“, kaže direktor i selektor „Slobodne zone“ Rajko Petrović.

Petrović naglašava da u svakom društvu treba slobodno da se govori o temama koje nas tište, jer su slabi u društvu ugroženi i nad njima se sprovodi represija, ugrožavaju se njihova prava i određeni interesi.

„Dokumentarni film po definiciji uvek stoji na stranu slabijeg, drugog, onog nad kojim se vrši represija, nasilje, čija su prava ugrožava i u tom duhu i „Slobodna zona“ pokušava da funkcioniše već 14 godina“, rekao je Petrović u intervjuu Tanjugu.

Autori filmova iz ovogodišnje selekcije vraćaju publiku u prošlost da bi govorili o sadašnjem trenutku – u Lenjingrad osamdesetih, istočnonemački Staljingrad pedesetih, Španiju i Kanadu sedamdesetih, Čile u vreme Pinočeove diktature, Argentinu osamdesetih.

„Za nas kao festival važno je da se na pravi način tretira ta kultura sećanja. U filmu „Chutanje drugih“ vidimo da su u Španiji pokušavali da se bore protiv ćutanja i brisanja sećanja na žrtve Frankove diktature i mi kao festival pokušavamo da radimo sličnu stvar, da univerzalne humanističke vrednosti, koje su uspostavljene pre četiri veka ili su imenovane bez obzira što određene velike sile pokušavaju da ih destabilizuju ili preformulišu, da ih učinimo aktivnim i živim, da se zlo ne bi ponovo desilo“, objasnio je Petrović.

Sa željom da upozore na rast desnog populizma danas u Evropi, selektori „Slobodne zone“ odabrali su pet filmova koje će prikazati u Jugoslovenskoj kinoteci i to u sali u kojoj je nakon Drugog svetskog rata suđeno generalu Aleksandru Leru.

„Počinjemo od filma „Sumrak bogova“ Lukina Viskontija, koji je možda i najbolji film u istoriji kinematografije koji govori o tome kako nastaje fašizam. Nažalost u ovom trenutku nema puno autora koji direktno ili indirektno se bave ovom temom. Mi smo odabrali još četiri filma – „Tranzit“ Kristijana Pecolda, „Kapetan“ Roberta Švenkea, „Utoja, 22. juli“ Erika Popea i „Zarobljena“ Bernadet Tuze-Riter“, rekao je Petrović.

Filmske autore, primećuje selektor, interesuju i migranti, što se vidi na primeru filmova „Tranzit“, „Fortuna“ Žerminala Roua, „Voljeni“ Gustava Picija, kao i neki bizarni momenti i surovosti savremenog sveta i tehnologije poput film „Tri identična stranca“ Tima Vordla o tri jednojajčana blizanca koji se prvi put igrom slučaja sreću posle 20 godina i shvataju da su žrtve bizarnog eksperimneta.

„Trudimo se da nam teme ne budu imperativ, već kvalitet, ali na kraju se sve složi da ipak selekcija govori o savremenom svetu“, istakao je Petrović.

On je posebno skrenuo pažnju na hrvatski dokumentarni film „Srbenka“ Nebojše Slijepčevića, koji prati nastajanje predstave o Aleksandri Zec i njenom ubistvu 1991. koju je Oliver Frljić postavio pre dve godine i riječkom HNK, a uloga glavne junakinje je dodeljena 12-godišnjoj Nini, devojčici srpskog porekla.

„Oko toga kreće cela dramaturgija filma koji je proglašen dokumentacem godine u Kanu, dobio „Srce Sarajeva“, kandidat je za najbolji dokumentarni film Evropske filmske akademije i radi se o jednom od najboljih dokumentarnih filmova snimljenih u poslednje dve-tri decenije na Balkanu“, podvukao je Petrović.

Junaci i junakinje odabranih filmova ovogodišnje „Slobodne zone“ su ostavljeni na milost i nemilost države, sistema, patrihalnih normi, lične i kolektivne prošlosti i sećanja i zato su oni buntovnici koji traže pravdu, koji pred kamerama igraju sebe i svohe traume, nalašavaju selektori festivala.

Za festival, prema Petrovićevim rečima, vlada veliko interesovanje publike, a posebno za filmove „Bergman – godina života“ Jane Magnuson, „Tri lica“ Panahija, „Leto“ Serebrenikova i „Beskonačni fudbal“ Kornela Porumboja.

U pratećem programu planirane su panel diskusije, radionice i razgovori sa gostima festivala i biće dodeljene nagrade za najbolje angažovane filmove u međunarodnoj i regionalnoj selekciji, najbolji film u selekciji „14 +“, nagrada „Human Rights“ i nagrada publike.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezane vesti

Vremenski podaci

Subota
Pretežno oblačno

Trenutna temperatura 5°C

Pretežno oblačno

Nedelja
Susnežica

Max: 5°C
Min: 2°C

Susnežica

Vremenska prognoza za 5 dana