Šta koči kupovinu nekretnina koje spadaju u kulturno dobro? Tanjug

EkonomijaEkonomija Pocetna 14. 10. 2018. 15:25:46

Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine, čiju izmenu NALED zagovara godinama zbog odredbi koje privredi nameću obavezu da nepotrebno čuva velike količine poslovne dokumentacije na papiru kao potencijalnu arhivsku građu, ima još jednu problematičnu odredbu – pravo preče kupovine države nekretnina koje spadaju u kulturna dobra.

naled

Naime, ova odredba nije primenjivana više od 20 godina, ali kako su od prošle godine u katastar upisane još neke kulturno-istorijske celine na teritoriji beogradskih opština Vračar, Stari grad, Palilula i Zemun, veliki procenat stanovnika ovih opština koji odluče da prodaju stan, sada moraju prvo da ga ponude Zavodu za zaštitu spomenika Beograda, pa tek onda drugom kupcu.

Ova odredba usporava promet nepokretnosti za 15 i više dana, koliko pred Zavodom za zaštitu spomenika traje procedura pribavljanja odgovora o zainteresovanosti po pravu preče kupovine, objašnjava saradnik NALED-a Ðorđe Vukotić.

„To je stara odredba, ali se nije primenjivala jer tog upisa nije bilo. Sada imamo problem jer imamo veliki broj nekretnina koje su zavedene kao kulturna dobra u katastru u poslednjih godinu dana „, objasnio je Vukotić.

U NALED-u objašnjavaju da to praktično znači da će Zavod morati da odgovori na najmanje 1.000 ponuda, i zaposleni će pored svog redovnog posla morati da troše vreme i na posao odgovaranja na ponude koje će u većini slučajeva verovatno morati da odbiju jer budžet Zavoda nije dovoljan za kupovinu stanova.

NALED se, kako kaže sagovornik Tanjuga, zalaže za pojednostavljenje procedura, a sada se s pojavom ove procedure gubi vreme i usložnjava postupak.

„Ako neko ko hoće da proda stan, mora da prvo ponudi Zavodu za zastitu spomenika pravo preče kupovine, a opet, po propisu koji uređuje promet nepokretnosti, propisano je da Zavod ima pravo da odgovori u roku od 15 dana“, ističe Vukotić.

To znači da neko ko prodaje nekretninu mora da sačeka da mu Zavod odgovori na ponudu zato što nijedan javni beležnik ne može da overi o ugovor o kupoprodaji nepokretnosti ukoliko mu prodavac ne donese dokaz da zavod nije zainteresovan za tu kupovinu.

„Praktično prolongirate 15 dana prodaju stana, iako znate da zavod neće da ga kupi“, ističe Vukotić.

U NALED-u se zalažu za promenu sporne odredbe člana 119. Zakona tako što bi država imala pravo preče kupovine isključivo spomenika kulture, a ne svih kulturnih nepokretnih dobara, jer je reč o formulaciji koja je preširoka.

Praktično omogućuje da svaka zgrada bude uvedena u ovaj režim iz najrazličitijih razloga, jer je na primer, u njoj živela neka značajna ličnost, desio se neki istorijski događaj, deo je neke ambijentalne celine ili je pak podignuta na antičkim nekropolama (grobljima) …

„Važno je da se pravo preče kupovine ustanovi isključivo u odnosu na spomenike kulture za koje zaista grad ili država može da ima interes da ih otkupi, ili vrati prvobitnoj nameni, kao i da odredba nečemu služi i da ima efekat, a ne samo da komplikuje proceduru prometa nepokretnosti“, naveo je Vukotić.

Sličnu začkoljicu ovaj zakon ima i kod obaveze čuvanja dokumentacije.

Kako ne postoje kapaciteti da se utvrdi koji dokumentarni materijal, bilo da je pisan, crtan, fotografisan ili štampan, može da bude od posebnog značaja za kulturu i nauku, zakon je građanima i privredi nametnuo obavezu da sve što kreiraju čuvaju o svom trošku i da pre uništavanja zahtevaju odobrenje nadležnog arhiva.

Iako je jasno da je ova odredba neprimenljiva u slučaju građana, jer takav materijal može da bude i selfi fotografija, video sa letovanja ili dečiji crtež, ona je privredi nametnula visoke troškove skladištenja dokumentacije koja nema nikakav kulturni niti istorijski značaj.

Veće firme u Srbiji godišnje potroše značajna sredstva na čuvanje ugovora, faktura i drugih papira koje su u obavezi da drže u svojoj arhivi najmanje 10 godina.

Iako Zakon o kulturnim dobrima kaznenim odredbama ne propisuje sankcije ukoliko građani ne ponude Zavodu za zaštitu spomenika da po pravu preče kupovine kupe stan ili kuću u objektu koji je u režimu zaštite kulturnog dobra, ova odredba

se uvek sprovodi jer bi u suprotnom Služba katastra Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) odbila upis prava svojine, s obzirom na to da je Zavod u prethodnoj godini izvršio zabeležbu ovog svog prava u katastar.

Kada je reč o tome na kojim lokacijama u Beogradu ima najviše kulturnih dobara, Vukotić navodi da ih ima na Crvenom krstu, i praktično svi soliteri u okolini Beogradskog dramskog pozorišta upisani su kao kulturno dobro. Zatim tu spadaju i Krunska ulica, Ulica kneza Miloša, Knez Mihajlova, teritorija Palilule, Zemuna, Dorćola…

One Response to “Šta koči kupovinu nekretnina koje spadaju u kulturno dobro?”

  1. Vintage kaže:

    Znaci, opet preko svojih filijala kojekakvih paradrzavnih parasluzbinih NALEDA, satro stranih komora itd, investitori sa koca i konopca bi da nastave da ruse i da divljaju u istorijskom jezgru Beograda!?!
    Ambijent je vec isuvise narusen, a gospoda iz NALEDA ocigledno su servis onih koji su dosli do para na sebi svojstven nacin, sigurno ne okopavanjem basti i nosenjem gajbica.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezane vesti

Vremenski podaci

Utorak
Vedro

Trenutna temperatura 11°C

Vedro

Sreda
Sunčano

Max: 19°C
Min: 9°C

Sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana