Srbija sve bliža „Turskom toku“ Tanjug

EkonomijaEkonomija Pocetna 09. 12. 2018. 11:48:00

Srbija ima velike šanse da dobije dozvolu od Energetske zajednice za nastavak gradnje Turskog toka, od bugarske do mađarske granice, što bi našoj zemlji donelo velike prihode od tranzita ruskog gasa, o čemu bi EU trebalo da odlučuje 5. februara sljedeće godine.

gasovod72009082014.jpg

Zajednička srpsko – ruska kompanija Gastrans pokrenula je proceduru za izgradnju Turskog toka kroz Srbiju, a stručnjaci, uz podsjećanje da je EU 2014. stopirala projekat realizacije Južnog toka, rekli su Tanjugu da se ovog puta EU, najvjerovatnije, neće ispriječiti gradnji gasovoda.

Južni tok je obustavljen zbog primene tzv. Trećeg energetskog paketa EU, koji predviđa da ne može da bude isti vlasnik gasa i gasovoda.

Mješovita kompanija Gastrans koja će graditi gasovod u Srbiji je u 51 odsto vlasništva Gasproma, a 49 odsto Srbijagasa.

Zato je Savjet Agencije za energetiku Srbije u oktobru donio odluku o izuzeću „Magistralnog gasovoda granica Bugarske – granica Mađarske” od Trećeg energetskog paketa EU.

Stručnjak za energetiku Jelica Putniković kaže da je zbog toga Energetska zajednica krajem novembra tražila od Agencije za energetiku Srbije (AERS) da do 5. decembra dostavi dodatne informacije, što je i učinjeno i da sada Energetska zajednica ima rok od dva mjeseca odnosno do 5. februara da dostavi svoje mišljenje da li će to prihvatiti.

Putniković navodi da u Energetskoj zajednici kažu da je postupak izuzeća nove gasne infrastruture, kao što je interkonektor, regulisan Trećim energetskim paketom u EU i u Energetskoj zajednici.

Naša zemlja je preuzela obaveze iz Trećeg energetskog paketa Zakonom o energetici iz 2014. godine.

Srbija je, u međuvremenu, pripremila i u skupštinsku proceduru uputila Predlog izmena i dopuna zakona o eksproprijaciji i pribavljanju dokumentacije za izgradnju sistema za transport prirodnog gasa „Južni tok“, kojim se menja naziv „sistem za transport prirodnog gasa Južni tok“ nazivom „magistralni gasovod granica Bugarske – granica Mađarske“.

Cilj izmjena i dopuna tog zakona je da se ubrza postupak eksproprijacije i izdavanja dozvola potrebnih za sprovođenje tog projekta.

Predsjednik Skupštine Udruženja za gas Vojislav Vuletić ističe da je Južni tok bio odličan projekat i da bi Turski tok trebalo da bude ‘mala zamjena’ za Južni tok, zato što je predviđeni kapaciatet Južnog toka bio 63 milijarde kubika godišnje, dok bi krak Turskog toka prema Srbiji trebalo da ima 16 milijardi kubika.

„Gasprom je sada uradio sljedeće – došao sa gasom do granice EU, to jest granice sa Bugarskom u Turskoj i rekao: gospodo gradite mrežu ako hoćete da koristite gas. U takvoj situaciji Turski tok bi mogao da bude zamjena za Južni tok samo sa smanjenim kapacitetom“, rekao je Vuletić Tanjugu.

Srbija troši oko 2,5 milijarde kubika godišnje i u slučaju tranzita ruskog gasa, pored velikih prihoda od tranzitnih taksi, mogla bi da uzme gasa koliko god joj bude potrebno.

„Gasovod bi doneo tranzitne takse i zaposlilo određen broj ljudi na poslovima održavanja gasovoda“, ističe Vuletić.

Kaže da su vlade Srbije i Rusije ranije predvidjele da Srbija u okviru Južnog toka može da troši pet milijardi kubika gasa godišnje, pošto je EPS planirao da neke svoje kapacitete prevede na gas i izgradi nove koji bi koristili taj energent.

Na pitanje gde bi nastavak gasovoda trebalo da uđe u Srbiju, Vuletić kaže da bi najednostavnije bilo da uđe kod Dimitrovgrada preko gasnog interkonektora koji će se graditi između Niša i Dimitrovgrada odnosno bugarske granice.

„To je najkraća trasa, umesto da ide u Grčku pa preko Makedonije da dobijamo gas, koja bi bila dosta skuplja. Jednostavnije je da se odmah iz Turske pređe bugarska granica i da se gasovod dovede do Dimitrovgrada, umesto da ide preko planine Balkan (Stara planina) da bi ušao u Srbiju kod Zaječara,“, rekao je on i podsetio da je Južni tok trebalo da uđe u Srbiju kod Zaječara.

Vuletić ističe da u narednih 10 godina jedino ruski gas može da podmiri potrebe Evrope, koja troši godišnje oko 500 milijardi kubika godišnje.

„Ne kažem da od Katara ne može da se dobije pet, 10 ili 15 milijardi kubika iz tečnog gasa, ali to nije nikakva količina za evropske potrbe. Sa druge strane, izvoz gasa iz Rusije zadovoljava oko 30 do 35 odsto potreba Evrope. Ostatak se dobija iz sopstevenih izvora zemalja“.

Dodaje da Srbija ima malo i svog gasa, kao i Hrvatska i Rumunija, ali da su najveći izvoznici gasa u Evropi, ne računajući Rusiju, Holandija i Norveška.

„Ima gasa u svijetu, ali je on daleko od Evorpe i bio bi sigurno znantno skuplji“.

Na primjer, Poljaci dobijaju od Amerikanaca tečni prirodni gas, napravili su postrojenje i do sada su uspjeli da dobiju jedan tanker prošle godine i jedan tanker ove godine, a njegov kapacitet je oko dve do dve i po milijarde kubika gasa, što su veoma male količine.

„Amerikanci nisu u stanju da proizvodu gas iako stalno pricaju da će snabdevati ceo svet tečnim gasom. Imaju nekoliko postrojenja i njihov ukupni kapacitet proizvodnje gasa je 20 milijardi kubika gasa“, istakao je on.

Ostale zemlje koje imaju gas su i Katar, Saudijska Arabija, Sirija, Iran, Irak i Turkemenistan koji izvozi Kini oko 35 milijardi kubika gasa i druge.

„Tako da su te priče za gasovode TAP i TANAP, Nabuko i druge, samo fine priče koje su političari izmislili. Zamislite gasovod se zove Nabuko, zato što su ti koji su to pričali te večeri slušali operu Nabuko, pa se dogovorili – hajde da ga nazovemo Nabuko. A gde je gas? Nema gasa“, istakao je Vuletić.

Napomenuo je da postoji projekat za Arapski gasovod, kojim bi Katar i Saudijska Arabija trebalo gas da šalju preko Turske u Evropu, kao i projekat za tzv. Islamski gasovod kojim bi gas iz Irana, Iraka i Sirije trebalo da ide do Turske i preko Sredozemnog mora do Evrope.

Vuletić kaže da je 2011. postojao dogovor da Sirija, Irak i Iran naprave taj gasovod, ali da je samo mesec dana od potpisivanja dogovora „ođednom Bašar el Asad postao diktator i dobio revoluciju u svojoj zemlji i od tog gasovoda nije bilo ništa“.

Na pitanje da li očekuje da Rusija u narednom periodu obustavi isporuku gasa preko Ukrajine, Vuletić je naveo da će se to sigurno desiti, ali ne zato što Rusi ne vole Ukrajinu već zato što je taj gasovod sagrađen još 1970. godine, tako da će morati da se renovira ili da se pored njega naprave paralelni gasovodi, što je veoma skupo.

„Gasovod preko Ukrajine je odslužio svoje i trebalo bi da se gradi neki novi koji bi bio znanto skuplji od Sjevernog i Južnog toka“, dodao je Vuletić.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezane vesti

Vremenski podaci

Petak
Oblačno

Trenutna temperatura 14°C

Oblačno

Subota
Mogući pljuskovi

Max: 19°C
Min: 13°C

Mogući pljuskovi

Vremenska prognoza za 5 dana