To su pokazali rezultati Projekta „Merenje medijskog klijentelizma u šest zemalja Jugoistocne Evrope“ koji je vagao politicki uticaj na medije na osnovu statističkih podataka, postojeće stanje zakonodavnog i institucionalnog medijskog okvira, kao i uslove u kojima novinari rade u državama Jugoistocne Evrope, a koji je predstavljen 7. marta u Briselu.

Merenje je sprovedeno u organizaciji Partnerstva za društveni razvoj, u okviru IPA projekta EU, a njime su bile obuhvaćene BIH, Crna Gora, Makedonija, Srbija, Hrvatska i Rumunija.

Najznačajniji pad medijskih sloboda zabeležen je u Hrvatskoj, zatim u Makedoniji i Bosni i Hercegovini, a jedan od zaključaka Projekta je da je to opšta tendencija u Evropi, čak i u nordijskim državama.

U državama Jugoistocne Evrope u kojima je istraživanje rađeno, kao glavni problem je identifikovana netransparentnost vlasništva u medijima, pa je tako u Hrvatskoj otkriveno da su „nekadašnji pripadnici zločinackih organizacija i kriminalnih grupa vlasnici pojedinih radio i TV stanica“.

U toj zemlji, kako je rečeno u Briselu, skoro u svim glavnim medijima, naročito nacionalnim televizijama, postoje skriveni vlasnički ugovori, a sve to rezultira izostankom kvalitetnog istraživačkog novinarstva.

Kada je u pitanju Srbija, kao jedan od glavnih problema navedena je netransparentnost vlasništva, ali je konstatovano da su u prethodnom periodu zabeleženi i napadi i pretnje novinarima.

Kao pozitivno je istaknuto pripremanje nove Medijske strategije, kao i nepristrasno izveštavanje javnih servisa, među kojima se istakla RTV Vojvodina.

Kada je reč o Rumuniji, ocenjeno je da je medijska situacija u toj zemlji „katastrofalna“, da svi jači političari imaju svoje medije koji emituju emisije samo o njima, a da je posebno zabrinjavajuće što je ukinuta pretplata za Javni RTV servis.

Kao glavni problemi u Makedoniji izdvojeni su napadi na novinare, politički pritisak na medije, što su problemi, kako je ukazano, koji muče i BiH, uz još netransparentnost vlasništva medija i finansiranje javnih medijskih servisa.

Posebno zabrinjavajuća stavka u svim analiziranim državama jesu napadi na novinare i na nezavisne medije, te ekonomski pritisak koji dodatno pogoršava već veoma loš socijalno-ekonomski status novinara.

Projekat je finansiran iz Instrumenata pretpristupne pomoći EU (IPA) Civil Society Facility i sufinansiran je od strane Kancelarije za udruženja Vlade Hrvatske.