Slej: Ljudi i tehnologija ključ za rešavanje problema Tanjug

DruštvoDrustvo Pocetna 23. 11. 2017. 16:56:25

Moderne tehnologije, upravljanje podacima, regionalna i saradnja svih u društvu doprinose jačanju otpornosti i smanjenju rizika od katastrofa, kaže Ben Slej iz Regionalnog centra UNDP u Istanbulu.

Slej---konf-Investirajmo-u-buducnost-drustva

Odgovor na izazove katastrofa mogu da nam daju odgovarajuća tehnologija i upravljanje podacima, podvukao je Slej na panelu „otpornost na prirodne katastrofe“ u okviru konferencije „Investirajmo u otpornost društva“.

“Svet se menja i tehnologija omogućava da se u realnom vremenu odgovori na izazove i smanji cena odgovora na katastrofu”, rekao je Slej.

On je posebno podvukao da se smanjenje rizika od katastrofa i jačanje otpornosti stiče i regionalnom saradnjom i u tom smislu podsetio na poplave koje su zadesile ovaj region, i Srbiju i BiH i Hrvatsku, 2014. godine.

“Ako želimo da sprečimo katastrofe i izgradimo otpornost društava, postoji potreba za saradnjom zemalja, u zajedničkom upravljanju rizicima ili međusobnom upozoravanju”, rekao je Slej.

On je ukazao da ranjivost od prirodnih katastrofa ne može da se odvoji od drugih socio-ekonosmkih rizika, odnosno da se rizici od katastrofa poklapaju sa socio-ekonomskim rizicima, pa su najugroženije grupe uvek one socijalno najranjivije u društvu.

Govoreći o ranjivim kategorijama, u najvećim problemima su najčešsće Romi, jer žive u područjima koji su podložni poplavama.

Takođe, deca i stari su oni koji najčešće iskuse najveće gubitke, dok su žene više pogođene posledicama katastrofa nego muškarci.

“U većem su riziku i porodice sa nižim prihodima, u ruralnim oblastima, jer je i manja verovatnoća da su osigurane”, rekao je Slej.

Prema njegovim rečima, iz poplava na Zapadnom Balkanu 2014. godine izvučene su odgovarajuće pouke, a jedna od njih je, kaže, da su neophodni strategija zaštite i planiranje.

Planiranje je, dodao je, u tesnoj vezi, sa finansijama, odnosno, prirodna katastrofa nije odgovornost samo službi za vanredne situacije, već i ministarstva finansija, privrede i svih drugih, različitih institucija, pa i država.

Vlade, naveo je, treba da sarađuju i sa privatnim sektorom i građanskim inicijativama.

“Ljudi nisu uvek uzrok, naprotiv, oni mogu biti ključ za rešavanje problema”, podvukao je Slej.

Država ne može sve, građani i privreda da se osiguraju

Učesnici panela o finansijskim rizicima usled prirodnih katastrofa ističu da se osim budžeta Srbije koji stoji na raspolaganju mora raditi i na drugim izvorima finansija, ali da je važno i podići svest običnih ljudi i privrede da država ne može sve sama već da moraju svoju imovinu da osiguraju.

Savetnica ministra finansija Jelena Miljković kaže da prirodne katastrofe i nepogode predstavljaju i fiskalni rizik za budžet Srbije jer je on zansovan na keš principu što znači da se sredstva opredeljena za to, ako se ne potroše u jednoj godini, ne mogu prenositi i akumulirati za kasnije.

Kako je navela, u budžetu je za tu svrhu izdvojeno 570 miliona dinara, postoji budžetska rezerva od dva miliona dinara i tekuća budžetska rezerva od dve milijarde dinara.

Srbija, međutim, traga i za drugim izvorima finansijskih sredstava, navela je Miljković, podsetivši da je sa Svetskom bankom sklopljen stend-baj aranžman u iznosu od 70 miliona dolara.

Ta sredstva SB, ukoliko se ne povuku, ostaju za naredne godine, dodala je ona.

“Međutim, potrebno je da se deluje na svim nivoima – nacionalnom, lokalnom i individualnom. Na lokalnom nivou lokalne samouprave treba da rade na osiguravanju budžeta”, kaže Miljković.

Ona kaže da su neke samouprave to radile i ranije ali da se često dešava da neka samouprava, ukoliko se jedne godine ne desi nikakva nepogoda, u narednoj ne osiguravaju budžet što nije dobra praksa.

Takođe, dodala je, stanovništvo mora da ima svest o potrebi osiguravanja sopstvene imovine.

“Cilj je da do 2020. godine imamo 5 odsto stanovništva sa osiguranom imovinom jer je sada to svega 2,5 odsto. To je izuzetno mala cifra”, napominje Miljković.

Marijana Lemić Saramandić, izvršna direktorka Europa Re, ističe da elementarne nepogode utiču na BDP i konkurentnost zemlje.

“Šteta od nepogode ili katastrofe nikada se ne može u celini nadoknaditi. Građani, međutim,očekuju da država pokrije svu štetu ”, kaže ona.

Navodi da bi se zbog ograničenosti budžeta lokalne samouprave, ako bi se ponovile poplave iz 2014, suočile sa nemogućnošću da adekvatno reaguju u uspostavljanju komunalnih usluga i obnovi infrastructure.

Europa RE pomaže vladama regiona da se izbore sa tim.

“Poslednje dve godine radili smo na novim instrumentima i od januara naredne godine možemo očekivati njihovu primenu. U fokusu je bilo 25 lokalnih samouprava u slivu Zapadne Morave i Kolubare”, najavila je Saramandić.

Ona smatra da bez sveobuhvatne akcije i edukacije neće biti rezultata, a kako kaže, potrebno je obezbediti zaštitu na svim nivoima uključujući građane i privredu koji se i dalje i previse oslanjaju na državu.

“Godine 2014. bilo je veoma teško objasniti donatorima kako neko ko je godinama ulagao u svoju kuću ne želi da je osigura već očekuje pomoć od države”, dodala je ona.

Uloga osiguravajućih društava je veoma važna ali mora se puno raditi na tome da građani shvate da država ne može sve.

Miljković i Saramandić su učestvovale na panelu u okviru konferencije “Investirajmo u otpornost društva”.

ucesnici-konf-investirajmo-u-buducnost

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezane vesti

Vremenski podaci

Subota
Oblačno

Trenutna temperatura 13°C

Oblačno

Nedelja
Moguća kiša

Max: 8°C
Min: 6°C

Moguća kiša

Vremenska prognoza za 5 dana