Kuburović:Tribunal ide u istoriju-ostavlja selektivnu pravdu Tanjug

PolitikaPolitika Pocetna 06. 12. 2017. 21:10:43

Ministarka pravde Nela Kuburović ocenila je danas da će, iako Haški tribunal odlazi u istoriju, iza njega ostati nasleđe koje se ogleda u deljenju „selektivne pravde“, kao i zaključak da su srpske žrtve njemu bile manje važne.

kuburovic-sbun-tribunal

Obraćajući se članicama Saveta bezbednosti Ujedinijenih nacija na sednici posvećenoj poslednjem Izveštaja o radu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ – Haškog tribunala) koji je 30. novembra okončao svoj rad, Kuburović je ukazala da je pred Tribunalom najveći broj optuženih i osuđenih bio sprske nacionalnosti.

Istovremeno je podsetila da je Srbija posle ratova imala skoro milion izbeglica iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Metohije.

U postupcima pred Tribunalom, optuženo je ukupno 161 lice, od kojioj je njih 109 srpske nacionalnosti, 33 hrvatske, 10 bošnjačke, sedam albanske i dva lica makedonske nacionalnosti, dok su pravnosnažno su okončani postupci protiv 156 lica.

Od ukupnog broja pravnosnažno osuđenih lica 70 odsto je osuđenih Srba, Hrvata 19 odsto, Bošnjaka 6 odsto i Albanaca svega odsto.

„Ovi podaci svedoče o selektivnom postupanju MKSJ, naročito kada se ima u vidu mandat suda u utvrđivanju pune istine o oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji i pomirenju“, ocenila je ministarka pravde Srbije.

Podsestila je da se izveštaju Komesara za izbeglice i UNHCR-a navodi da je po završetku sukoba iz 1990-tih u Srbiji bilo 330.000 srpskih izbeglica iz Hrvatske, 266.000 iz Bosne i Hercegovine i 287.000 lica interno raseljenih sa KIM, posle bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.

Zbog toga je, kako je rekla, teško razumeti kako je utvrđen tako mali broj odgovornih lica za stotine hiljada prognanih i ubijenih Srba, dok su sa druge samo Srbima dosuđivane doživotne kazne zatvora, čak u pet slučajeva.

„Da li smo u pravu, ako zaključimo da je srpska žrtva bila manje važna za Haški tribunal“, rekla je Kuburović obraćajući da se članicama Saveta bezbednosti.

Ocenjujući da „selektivno gonjenje predstavlja legitimno pravno pitanje“, ona je navela da u nekim od najrazvijenijih pravnih sistema, selektivno gonjenje predstavlja i odbranu, kao u slučaju Sjedinjene Američke Države protiv Armstrong-a, 517 US 456 1996.

Ta činjenica, kako je navela, ostaje tema za razmatranje i buduće ocene o radu Tribinala, uključujući i ocenu istorije.

„Tribunal odlazi u istoriju, ali njegovo nasleđe ostaje. Pitanje je da li je ispunio svoju svrhu. Nažalost, statistički pregled njegovih odluka, iz naše perspektive, dodatno pojačava utisak “selektivne pravde““, navela je Kuburović.

Ona je napomenula da ta selektivna struktura optuženih, presuda i kazni, zajedno sa povredom prava na suđenje u razumnom roku i nepoštovanjem procesnih garancija, takođe predstavljaju nasleđe Tribunala.

„Za Republiku Srbiju, kao i mnoge druge zemlje sa razvijenom svešću o nezamenljivosti pravosudnog sistema kao najsavršenijeg poznatog mehanizma za poštovanje i zaštitu osnovnih ljudskih prava, slučaj 13-godišnjeg procesa protiv gospodina Vojislava Šešelja, koji se dobrovoljno predao Tribunalu i koji je okončan nepravnosnažnom oslobađajućom presudom, svakako predstavlja mrlju u radu ovog suda“, napomenula je Kuburović.

Ona je članicama Saveta bezbednosti UN ukazala na stanovište Srbije prema kojem Tribunal, nakon više od dve decenije rada nije uočio dve bitne činjenice.

Prvu, da je na proslavi prve godišnjice nezavisnosti Hrvatske 1992. godine, na trgu u Zagrebu pred više od 100.000 ljudi tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman javno priznao da je rat mogao biti izbegnut, ali da on to nije želeo.

Drugu, da je Alija Izetbegović, tadašnji predsednik BiH, povukao potpis sa „Kutiljerevog plana“ 1992. godine, koji su prvobitno potpisale sve tri strane, čime je, kako je navela Kuburović, propuštena prilika da se okončaju ratna dejstva i izbegnu žrtve građanskog rata u BiH.

„Te činjenice MKSJ u svom radu nije uzeo u obzir, iako se radi o nepobitnim i javnim istorijskim potezima. Stoga je ovaj sud, za koji svi verujemo da je osnovan sa ciljem da nepristrasno deli pravdu, bio vođen nesumnjivo vanpravnim motivima i propustio je da suštinski doprinese bilo pomirenju u regionu, bilo ostvarenju načela pravičnosti i jednakosti, koja predstavljaju osnov svakog pravnog poretka“, ocenila je ministarka.

Ističući da je Srbija u potpunosti ispunila svoju obavezu u pogledu saradnje sa Tribunalom, Kuburović je naglasila da je za nju zato neprihvatljiv deo navoda iz Završnog izveštaja MKSJ, prema kojima u Srbiji postoji nedostatak političke volje za saradnju sa MKSJ jer mu nije izručila Vjericu Radetu i Petra Jojića, optužene za nepoštovanje suda.

Za takvu odluku države, kako je ukazala, odlučna činjenica je bila što je nadležni, nezavisni sud odlučio da odbaci ovaj zahtev za izručenje imajući u vidu relevantni zakon koji je u potpunosti u skladu sa Statutom MKSJ, jer ta lica nisu počinila krivična dela za koja je MKSJ nadležan.

Ministarska pravde Srbije je članicama SB takođe ponovo skrenula pažnju na inicijativu Srbije da osuđena lica pred Tribunalom služe kazne zatvora u zemljama porekla, ukazujući na stanovište naše države – da je teško postići svrhu kažnjavanja i resocijalizaciju u slučajevima kada osuđene osobe služe kaznu zatvora u dalekim zemljama.

„U državama u kojima izdržavaju kaznu im nije omogućeno sporazumevanje na maternjem jeziku niti imaju priliku za susret sa porodicama ili sa bliskim osobama.

Neka od osuđenih lica drže se u neadekvatnim uslovima i sa neadekvatnom zdravstvenom negom“, navela je Kuburović.

Ona je istakla da je Republika Srbija spremna da pruži sve garancije da bi, u slučaju upućivanja osuđenih da nastave izdržavanje kazne u Srbiji, mere bezbednosti bile u potpunosti osigurane i napomenula da Republika Srbija prihvata međunarodni nadzor nad izvršenjem navedenih sankcija.

Govoreći o saradnji Srbije sa MKSJ, Kuburović je podsetila da je efikasnim i neselektivnim procesuiranjem i krivičnim gonjenjem ratnih zločina Srbija pokazala spremnost da se kazne počinioci najtežih krivičnih dela kršenja međunardnog humanitarnog prava, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.

O tome, kako je navela, svedoče pravnosnažno okončani postupci pred srpskim sudovima.

Takođe je ukazala da je Srbija je u potpunosti uskladila svoje zakonodavstvo sa relevantnim standardima i omogućila saradnju sa MKSJ bez izuzetka, u vezi sa svim delima koje je SB u Statutu MKSJ prepoznao kao teške međunarodne zločine.

„Time je Srbija dokazala posvećenost borbi protiv nekažnjivosti, koja se jasno vidi kroz ukupan broj i rang optuženih koji su procesuirani pred MKSJ“, navela je Kuburović i podsetila da je Srbija izručila Tribunalu 45 od ukupno 46 optuženih lica čije se izručenje zahtevalo, pošto je jedan optuženi izvršio samoubistvo pre nego što je mogao biti izručen Tribunalu.

Neki su, kako je podsetila, bili visoko rangirani zvaničnici, neki sa vodećih funkcija u srpskoj vojsci, neki i u izvršnoj vlasti.

„To je nesumnjiv znak da je Srbija sarađivala sa MKSJ na sveobuhvatan način. Nisam sigurna da se isto može reći za bilo koju drugu državu“, napomenula je Kuburović.

Pored toga, kako je napomenula, Srbija je omogućila tužiocu MKSJ slobodan pristup važnim dokazima, dokumentima, arhivama i dozvolila da 759 svedoka slobodno svedoči, uprkos pravu koje su ti svedoci imali da se uzdrže od svedočenja zbog poštovanja državnih, vojnih ili službenih tajni.

Ministarska pravde Srbije je još jednom izazila najdublje žaljenje zbog svih žrtava oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, bez obzira na njihovu nacionalnu, versku ili političku pripadnost i podvukla nezamenljivu potrebu za zajedničkim radom na međusobnom razumevanju, budućoj saradnji i pomirenju u regionu.

„Osnov buduće regionalne stabilnosti leži u naporima svih zemalja u regionu da se angažuju u aktivnom, otvorenom, konstruktivnom dijalogu i saradnji, okrenutom budućnosti, stabilnosti, ekonomskom razvoju i normalizaciji odnosa u svakom pogledu“, navela je Kuburović.

Ona je istkla da će Srbija nastaviti da procesuira ratne zločine te da isto očekuje i od drugih zemalja u regionu.

Unapređenje nacionalnog pravosudnog sistema u skladu sa smernicama koje su, između ostalog, definisane i Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina, usvojenom 2016. godine, ostaje jedan od prioriteta Srbije, napomenula je Kuburović.

Ukazala je da je Vlada Srbije osnovala Mehanizam za praćenje implementacije te strategije, kojim rukovode ministar pravde i Tužilac za ratne zločine.

„Smatramo da će ovaj mehanizam doprineti efikasnosti progona svih lica odgovornih za ratne zločine“ zaključila je Kuburović.

Sednica Saveta bezbednosti UN o Haškom tribunalu

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija danas će, na redovnoj sednici u Njujorku, razmotriti 24. Izveštaj o radu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, koji je ujedno i poslednji izveštaj o radu tog tribunala. Srbiju će, pred Savetom bezbednosti UN, predstavljati ministarka pravde Nela Kuburović.

Na sednici, sazvanoj uoči zatvaranja Haškog suda za zločine počinjene na području bivše Jugoslavije, biće predsednik tribunala Karmel Ađijus, glavni tužilac Serž Bramerc, kao i Teodor Meron, predsednik Mehanizma za međunarodne krivične sudove, koji nastavlja rad Haškog tribunala.

Uoči sednice, ministarka Kuburović sastala se u utorak sa glavnim tužiocem Bramercom, koji je pozdravio stav Srbije i izjave srpskih zvaničnika povodom prvostepene presude generalu Ratku Mladiću.

Kuburovićeva je istakla da je Srbija od početka rada Tribunala bila posvećena procesuiranju ratnih zločina, kako pred samim Haškim tribunalom, tako i pred domaćim pravosudnim organima.

Ona je istakla da Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji vodi postupke protiv počinilaca najtežih dela protiv čovečnosti bez obzira na njihovu nacionalnost i etničku pripadnost, što nije slučaj kod ostalih država bivše SFRJ.

Bramerc je naveo da reakcije koje su došle iz Hrvatske povodom izrečene presude u „slučaju Prlić“, nisu naišle na pozitivnu reakciju, kako Haškog tribunala, tako i Evropske unije.

Za hrvatski državni vrh je, naime, neprihvatljiva optužujuća haška presuda bivšim liderima takozvane „hrvatske republike Herceg-Bosne“, kao i utvrđivanje postojanja udruženog zločinačkog poduhvata, zbog čega su najavili i njeno osporavanje pred Savetom bezbednosti UN.

U skladu sa time, na današnjoj sednici Saveta bezbednosti UN Hrvatsku će predstavljati njena predsednica Kolinda Grabar Kitarović.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezane vesti

Vremenski podaci

Četvrtak
Slaba kiša

Trenutna temperatura 11°C

Slaba kiša

Petak
Moguća kiša

Max: 16°C
Min: 8°C

Moguća kiša

Vremenska prognoza za 5 dana