Nataša Tasić Knežević u pozorišnom ogledalu

04. 06. 2019. 14:07:37

 Nataša_Tasić_Knežević

Nataša Tasić Knežević je rođena Beograđanka. Osnovne studije je završila u klasi prof. Jasne Šajnović. Usavršavala se radeći sa Jasminom Trumbetaš Petrović, Radmilom Bakočević, Katarinom Jovanović, Davidom Bižićem, Đorđem Nešićem, Irom Sif, Liorom Mauer, Lusi Arne i Mirelom Freni. Na velikoj sceni Narodnog pozorišta uspešno je debitovala u dve produkcije opere Karmen kao Fraskita i kao Mikaela.

Specijalističke studije na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu završava u klasi profesorke Višnje Pavlović. Sa suprugom Sašom Kneževićem, pijanistom, ostvaruje značajne nastupe u Norveškoj, Italiji, Sloveniji, Francuskoj, Hrvatskoj, Estoniji, Češkoj, Makedoniji i Nemačkoj.

Solistkinja opere u Srpskom Narodnom Pozorištu u Novom Sadu.

Izdvojila je malo dragocenog vremena, da nam odgovori na pitanja: 

  1. Kakav je odnos savremenog čoveka prema pozorištu, i kako pozorišta prave svoj repertoar?

 Sam život i pozorište su nekako išli oduvek ruku pod ruku, jedno sa drugim.

Pisci čuvenih pozorišnih komada, drama i komedija su inspiraciju pronalazili u svim slojevima društva, a svedoci smo da neki pozorišni komadi nikada ne zastarevaju, već se i te kako možemo pronaći u njima. Što se tiče repertoarske politike, ona se pravi u dogovoru sa svim sektorima i vezano za budžetska sredstva, koja nisu dovoljna da bi se neki programi izvodili kako treba.

  1. Ima li danas dovoljno dobrih ideja i kakav je položaj umetnika?

 Ideja uvek ima dovoljno, ali sredstava i ne toliko. Kod nas je uvreženo mišljenje da umetnike ne treba plaćati i ako se spomene honorar odmah se stvori neka vrsta distance. Pre jedno dve godine sam na RTS –u  u jutarnjem programu pogledala intervju sa jednim našim analitičarem koji inače piše i knjige. On je rekao da se raduje otvaranju poglavlja vezano za autorska prava, jer će onda dobijati honorar, a mene je, iskrena da budem, iznenadila njegova rečenica, “pa nisam ja umetnik  da radim za džabe.”

Umetnik je osoba koja je svestrana i ne bi li postigla svoj pun potencijal, ona ili on se mora stalno razvijati i usavršavati. Bez umetnosti ovaj svet nikada ne bi bio ispunjen lepotom. Stari hilandarski zapisi govore o pozitivnom uticaju umetnosti, muzike i glume kod raznih bolesnih i depresivnih stanja. Moje lično mišljenje je da je danas umetnost u zapećku, kao i umetnici, a da su  primat preuzeli sadržaju koji su neprimereni savremenom drušu.

  1. Da li su predstave koje igrate odraz stanja u društvu?

Ima predstava koje oslikavaju naše društvo, na neki način.

  1. Jesu li nasa pozorišta konzervativna ili sklona pomodarstvu?

Ima i  jednog i drugog. Ako se savremeni izraz unese na jedan dobro smišljen način, takva predstava može da opstane dugi niz godina.

  1. Napravite top listu od pet predstava koje obavezno treba pogledati.

Florens Foster Jankins sa Goricom Popović, Atelje 212

Suze su ok, Zvezdara teatar

Sigurna kuća za muškarce, DK Vuk

Čarobna frula, opera za decu, Srpsko Narodno Pozorište

Trubadur, Srpsko Narodno Pozorište

6. Kako privući pažnju publike?

Publika treba da se neguje i da se stvara nova. Moje lično mišljenje je da su naša deca, naša budućnost i na taj način bismo trebali da razmišljamo. Ukoliko bi se umetnici zajedno sa našim Ministarstvom kulture dogovorili da započnu kampanju npr. “Kroz umetnost rastemo”, to bi bio neki okvirni naziv i odlazili u škole, domove za nezbrinutu decu, svratišta i radili sa tom decom, mislim da bismo imali ne samo dobru publiku, već i stabilne mlade ljude jednog dana koji će biti stub razvitka ove zemlje.

Bez omladine, i bez sadržaja koji oplemenjuju, edukuju i ispunjavaju pozitivnim vibracijama našu sadašnjicu, ne možemo ni da imamo zdravu budućnost.

 

Najnovije vesti

Vremenski podaci

Četvrtak
Pretežno oblačno

Trenutna temperatura 21°C

Pretežno oblačno

Petak
Poslepodnevni pljuskovi

Max: 30°C
Min: 21°C

Poslepodnevni pljuskovi

Vremenska prognoza za 5 dana