Nađa Rodić u pozorišnom ogledalu

Nadja Rodic

Karijeru je započela 1965. godine dobijanjem nagrade u Sarajevu za najbolju ulogu u predstavi ,,Zona Zamfirova“. Za uspešno odigrane uloge u komadu ,,Ko bi se jedio na muške“, na susretima profesionalnih pozorišta Srbije u Nišu 1967. godine,  pripala joj je nagrada ,, Joakim Vujić“. U kategoriji za najbolju glumicu, na čuvenom međunarodnom pozorišnom festivalu u Varni 1975. godine, odlukom publike i žirija uručena joj je prestižna internacionalna nagrada ,,Zlatni delfin“. Naredne godine za muzičku kuću Jugoton snima ploče sa kompozicijama Dragana Tokovića pod nazivom ,,Ostala sam sama“ i ,,Bolujem, tugujem“. ZA PGP – RTB i Ansambl ,,Daniluška“ snimala je ruske izvorne pesme koje je izvodila u specijalnim zabavnim emisijama Radio Televizije Beograd. Svojevremeno je osnovala privatno pozorište – odnosno putujući mini teatar ,,Čuperak“ koji su sačinjavali članovi njene porodice. Nađa, suprug Strahinja (svojevremeno upravnik Ustanove kulture ,,Vuk Karadžić“) njihova deca, sin Alek i ćerka Sandra. Teatar ,,Čuperak“ je godinama putovao od grada do grada, od sela do sela širom Jugoslavije i činilo mališane srećnim. Nastupali su u najeminetnijim dvoranama, pozorištima, centrima za kulturu i ostalim kulturnim institucijama. Glumica i prvakinja Nađa Rodić se može pohvaliti mnogim značajnim priznanjima: Nagradom za najbolju glumicu u komadu ,,Priča jednog kalendara“ u Novom Sadu 1972, zatim plaketom za najbolje glumačko ostvarenje u Bugojnu, Saveznom nagradom za još jedno glumačko ostvarenje u Bugojnu, specijalnom nagradom na jugoslovenskom festivalu deteta u Šibeniku za komad grupe ,,Plavi čuperak“, nagradom ,,Božidar Valtrović odlukom Malog pozorišta u Begradu. Odlukom publike i medija, za rad, doprinos i stvaralaštvo nagrađena je Titulom Dame. Igrala je u mnogim domaćim filmovima i serijama: ,,Parničari “ , ,,Veliki dan“ , ,,Vruć vetar“ , ,,Švedski aranžman“, ,,Profesije“, ,,Muzikanti“,  ,,Sazvežđe belog duda“ , ,,Život je lep“ , ,,Sve je za ljude“  , ,,Seljaci“, ,,Urgentni centar“ i drugim. Ulogom Bogdanke, žene iz naroda, u seriji ,,Seljaci“ režisera Dragoslava Lazića stekla je veliku popularnost. Napisala je monodramu ,,Nit’ sa njime, nit’ bez njega“ – ,,’Bem mu lebarnik“ koju s vremena na vreme odigra.

Krajem 2016. godine, objavila je roman ,,Život na dlanu“ koji je posvetila svim ženama sveta sa porukom da se ne plaše, jer ništa nije tako crno, kao što je nebo plavo“. U romanu je pisala o teškoj borbi sa kancerom dojke, porodici, uspešnoj karijeri, pozorištu.

Na sceni ,, Raša Plaović“ u Narodnom pozorištu u Beogradu, 15, maja 2018. godine, Kulturno – prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije; dodelila je Nađi Rodić  ,, Zlatnu značku’ Kulturno prosvetne zajednice Srbije za 2018. godinu, za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti, za nesebičan, predan i dugotrajan rad. 

Krajem prošle godine objavila je zbirku pesama ,, Oblaci u samoći plaču“ povodom 50 godina umetničke karijere. 

  1. Kakav je odnos savremenog čoveka prema pozorištu, i kako pozorišta prave svoj repertoar?

Iako je nastankom filma kao nove sedme umetnosti  pretila opasnost da će pozorište polako nestati, čini se da je ono ne samo opstalo, već da danas polako preuzima primat nad filmom.  Pozorišta su i dalje puna, a bioskopske sale su poluprazne. Razlog je svakako digitalizacija i dostupnost filmskih ostvarenja, jednim klikom na kompujuteru. Dok je pozorište kao mesto gde publika oseća dušu tih dasaka, na kojima se igra, na kojima staje čitav vek u samo dva sata trajanja. Naš narod je odvajkada voleo pozorište. Bilo je to za svakog posebno, otići u hram Boginje Talije. Osetiti posebne vibracije, toplinu, šaputanje. Kao što je crkva Božja kuća, isto tako je i pozorište. Publika oseća ljubav, i samo ljubav,  a to je neophodno. Tako je to bilo, tako je sada, tako će biti!

  1. Ima li danas dovoljno dobrih ideja i kakav je položaj umetnika?

Dobrih ideja i kreativnih ljudi uvek ima. Samo je pitanje da li i koliko im se prostora daje da se umetnički izraze. Naročito bih se osvrnula na mlade, koji treba da unose savremeni duh razmišljanja . Pozorište prati i prikazuje tekuća dešavanja u svetu  i sopstvenoj državi.  Osluškuje narod i kaže, plasira se živa reč. Nekome će se dopasti, nekome neće. Kritika se takođe mora poštovati! Nije ona samo stvar ukusa, važno je razmišljanje. Pametan je naš narod, zna da proceni i oceni kvalitet. Sučeljavanje mišljenja je važno,  sumiranje utisaka nakon odigrane predstave.

  1. Da li su predstave koje igrate odraz stanja u društvu?

Autori poput Nušića i Domanovića su bili i ostali odraz stanja u našem društvu. Smelost kojom su oni nepogrešivo pisali našu stvarnost. Retko ko danas sme da pokuša, tamo gde ima mere, nema satire. Biti u pozorištu, raditi je Božja privilegija.  Odredio je On … probrao određeni broj zaljubljenika i kazao, ,,Vi ste ti i ti… određeni baš za ovu profesiju, neće vam biti lako, borite se i ne pitajte za platu kolika je!’’  I ne pitamo. Svoju veru i entuzijazam darujemo publici, zaljubljenici smo onog skromnog hleba koji zarađujemo. Penjemo se na pozorinicu, skakućemo po daskama koje život znače, one škripuću a mi uživamo. Čuvaju nas od propadanja. Pomažu nam da se nesmetano razmahnemo, poletimo ka nebesima visoko, visoko.  Iščekujući  da nas publika gromoglasnim aplauzom nagradi.

  1. Jesu li naša pozorišta konzervativna ili sklona pomodarstvu?

Ne mislim ni da su konzvervativna niti sklona pomodarstvu, osim kada govorimo o alternativnim ili ad hoc scenama. Tradicionalno se poštuje klasičan repertoar, oduvek bilo i nadalje će biti riznica dobrih tekstova, dobrih uloga, poruka. Čast je za svakog glumca da se oproba u dramskim tekstovima Čehova, Tolstoja, Šekspira.  Piscima velikih teških i dubokih pouka. Pre svega o životu i našem bitisanju u njemu, sa svim lepim i manje lepim, čak i tragičnim trenucima, koje zna nenadano da nam priredi. Mislim da se isprobavanje ponekad pojavi tu i tamo, ne kao pomodarstvo nego kao nadolazak mašte i ideja.  Želje reditelja što pre da pokažu svoje umeće pogotovo mladih, da se dokažu kao kvalitetni stvaraoci. Osim talenta, treba i zanat ispeći. Rad, rad i samo rad.

  1. Napravite top listu od pet predstava koje obavezno treba pogledati.

Na prvo mesto sa razlogom bih stavila predstavu ,,Sudbina jednog Čarlija’’, lepa, poetična i nadasve poučna u svakom pogledu, na repertoaru beogradskog pozorišta Duško Radović.  To dečje pozorište od malena edukuje i obrazuje buduću publiku za ostala pozorišta. Priprema ih i uči da kada odrastu, što bolje shvate i prihvate životne nedaće, koje će zadesiti.  Sada su mali  ali još samo malo, pa će postati veliki, veliki! Ostala mesta zauzimaju,  ,, Petrijin venac’’ Atelje 212, ,,Žanka ’’ Madlenianum, ,,Opasna igra’’ Slavija teatar, ,,Suze su ok’’ Zvezdara Teatar.

  1. Kako privući pažnju publike?

Volja, želja i ljubav prema odlasku u pozorište ne manjka našoj publici. Nije potrebno veliko reklamiranje predstava, dovoljno je obaveštenje gde se šta prikazuje. Kada su premijere u pitnju, uglavnom je sve puno! Publika je tu, ne oskudevamo što se nje tiče ali ima jedno… ,, ali’’ . Previsoka je cena karata za naše uslove, jednom mesečno je teško izdvojiti novac za samo dve ulaznice, a kamo li za više.  Sada je tako, ostalo je da se nadamo da će doći bolja vremena, da će država biti u mogućnosti da izvdvoji veća sredstva i dotira pozorištima.  Ništa nije tako crno, kao što je nebo plavo!

Najnovije vesti

Vremenski podaci

Sreda
Sumaglica

Trenutna temperatura 17°C

Sumaglica

Četvrtak
Sunčano

Max: 29°C
Min: 14°C

Sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana