Mladen Miljković u pozorišnom ogledalu

MladenMiljkovic
Mladen Miljković, rođen 22.09.1990. iz Kušiljeva. 2013 godine  završio je glumu na Fakultetu Umetnosti u Prištini, a diplomirao u Narodnom pozorištu u Beogradu. U svom rodnom mestu, Svilajnac, osnovao je amatersko pozorište Maska koje radi u kontinuitetu od 2012 godine. 2017. osniva amaterski pozorišni festival „Svilena maska“ u Svilajncu. U Svilajncu trenutno vodi Omladinsko pozorište pri Centru za kulturu u Svilajncu, pozorište broji više od 100 glumaca. Iza sebe ima reklame za naše, Sirijisko i Italijansko tržište, uloge u filmu „Preobraženje“, u seriji „Zvezdara“ Dragoslava Lazića, zapaženu ulogu u „Urgentnom centru“ i uloga Adolfa Mihalića, hrvatskog pravnika u  seriji na RTS-u. Trenutno radi na pripremi dečije predstave „Avanture u kraljevstvu Deponijum“ Katarine Borisavljević, koja će biti izvedena krajem meseca juna.

  1. Kakav je odnos savremenog čoveka prema pozorištu, i kako pozorišta prave svoj repertoar?

Današnja publika ide u pozorište da uživa, da se smeje, da pobegne od svih problema u privatnom životu. Izbegavaju teške teme, jer svakodnevno se susreću sa njima ili plaše da otvore oči i menjaju svet. Zato repertoar i treba da bude raznolik za sve ljude, različit ali da ostavi trag a ne korist. Repertoar mora da napravi stručni tim. A ne pojedinac!

  1. Ima li danas dovoljno dobrih ideja i kakav je položaj umetnika?

Kada umetnik pripada samo sebi, kada svakodnevno radi na sebi, kada ne dozvoljava da ga vreme u kojem živi odvede daleko od umetnosti. Kada se sklanja od komercijale, politike, manipulisanja. A okreće radu, veri i time menja svet, edukuje, trudi se da ostavi pečat. Tek tada je vaš položaj na zavidnom nivou i takav umetnik je plodan idejama, spreman za stvaranja i promene.

  1. Da li su predstave koje igrate odraz stanja u društvu?

Jesu, ali želim da igram u predstavama koje će derektno uticati na sve stvari u zemlji i svetu, na dešavanja koje smetaju individui. To može samo pozorište, da vičemo i menjamo svet. Jako sam ponosan na svoje kolege, profesiju, jer nam uspeva.

  1. Jesu li naša pozorišta konzervativna ili sklona pomodarstvu?

One koje sam gledao nisu. Ali  u toku trajanja predstave ako osetim sve ove stvari o kojima pričamo napustim predstavu u desetom minutu.

  1. Napravite top listu od 5 predstava koje obavezno treba pogledati.

„Pad“, Kokana Mladenovića, velika čast mi je jer sam bio deo predstave u organizatorskom smislu. „Zonu Zamfirovu“ na Terazijama, „Tartif“, „Neću da ćutim“ – Šid, i neka bude predstava za decu „Čarobnjakov osmeh“ Stefana Lazarevića.

  1. Kako privući pažnju publike?

Živimo u vremenu kada publika gleda ono šta joj je servirano, kako u pozorištu tako i na tv-u. I tu može da nastane problem, da li je sve vredno, edukativno, moralno? Slažem se da treba uživati i gledati ono što nas uzbuđuje, dopada ali ne po svaku cenu. Cilj odraslog čoveka da najmlađima pokaže put, vaspitava na pravi način. Bojim se da ovo vreme komercijale, interneta, decu odvodi na nivo čitanja dužine jednog statusa do tri rečenice. Borimo se protiv toga! Drago mi je da sam na tom putu,  da taj proces traje i trajaće.

  1. Šta za glumca predstavlja rad na tv-u a šta u pozorištu?

To  su dva sveta. Za glumca je to novo sazrevanje i rađanje. Ta dva sveta meni menjaju život.  Taj osećaj ne može stati na papir. Moram priznati da je najdivnija stvar što sam bio deo tima serije na RTS-u. I najveća transformacija mene u istorijski lik Adolfa Mihalića.

Najnovije vesti