Marija Mitić – Vasić u pozorišnom ogledalu

Marija Mitić-Vasić

Marija Mitić – Vasić, je završila srednju muzičku školu „Mokranjac“ u Beogradu a 2013. godine specijalističke studije na Fakultetu Muzičke Umetnosti  u Beogradu, na studijskom programu izvođačke umetnosti-solo pevanje u klasi vanr. prof. Violete Pančetović Radaković. Nastupala je u Narodnom pozorištu u Beogradu kao puž u Verdijevoj operi “Rigoleto”, uloga Barbarine u operi “Figarova ženidba” W.A.Mocarta, uloga Ninete u Prokofjevoj operi „Zaljubljen u tri narandže“, uloga balerine Ide u Štrausovoj operi “Slepi miš” … takođe je nastupala i u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu. Bavi se i pedagogijom u muzičkoj školi, kao profesor solo pevanja. Nastupala je na Kolarčevom Narodnom Univerzitetu kao i u mnogim drugim poznatim kulturnim zdanjima u Beogradu, poput galerije SANU, Progres, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Etnografskom muzeju. Sa velikim uspehom je nastupala i po gradovima širom Srbije kao i u inostranstvu.

  1. Kakav je odnos savremenog čoveka prema pozorištu, i kako pozorišta prave svoj repertoar?

Institucije kulture od nacionalnog značaja kao što su teatri, programski bi trebalo da se oslanjaju, s jedne strane na tradiciju i „stare“ naslove koji su klasici i bez kojih niti jedna kuća ne bi trebala da bude. A onda kada to imate, sa punom pažnjom, u skladu sa mentalitetom i sredinom, birate naslove koje publika voli da čuje/ gleda . Nužna je komedija ali i drama, raznolikost sadržaja i puno inovacija. Tako jedan teatar mudro „koketira“ sa publikom dajući joj sve što je potrebno da zadovolji njenu znatiželju i ljubopitljivost.

  1. Ima li danas dovoljno dobrih ideja i kakav je položaj umetnika?

Umetnici uvek traže inspiraciju. Za nekoga je to sreća i osećaj radosti, voljenosti. Ali najčešće patnja i slične njoj emocije izazivaju umetnike da stvaraju, kreativno transformišući svoje emotivne tokove dajući im obličje.

Naravno da nadahnuće i dobre ideje postoje. U kakvom god položaju da su se umetnici nalazili kroz vreme oni su uvek imali nepresušnu potrebu za stvaranjem. Pa tako i u današnje vreme umetnost kao i umetnici ipak opstaju uzdižući se kao feniks iz pepela, spremni za novoudahnuti kreativni život.

Kao što dualnost postoji na svim nivoima i u svemu tako su i umetnici koliko god bili degradirani ipak kreativci koji nastavljaju da stvaraju uprkos vremenu i uslovima.

  1. Da li su predstave koje igrate odraz stanja u društvu?

Trenutno pevam dve uloge u Verdijevoj operi Rigoleto, što je za mene novo iskustvo. U istoj predstavi u toku jedne večeri sam i dečak i starija gospođa, karakterno potpuno drugačiji a i vizuelno. U svakom vremenu pa i u današnjici možete pronaći ove likove ili se poistovetiti i sami sa nekim od njih. Figure koje imaju iskrivljen pogled na svet odraz su svakako i današnjice i stanja u društvu.

  1. Jesu li naša pozorišta konzervativna ili sklona pomodarstvu?

Naše predstave imaju i sklonost ka pomodarstvu i konzervativnosti. Treba naći zlatnu sredinu ispratiti nove tokove ali i zadržati tradiciju. Kroz pozorišne predstave uvek se skretala pažnja javnosti na sva aktuelna politička i uopšteno govoreći dešavanja u društvu, da li otvoreno i bez dlake na jeziku ili u zavijenoj formi, ali tako je bilo oduvek.

Kulturno nasleđe naše zemlje, naši kompozitori, naše opere, srpska solo pesma trebalo bi da se neguju i dobiju zasluženi medijski prostor u cilju očuvanja naše tradicije. Svest o tome mora da postoji a i način da se sve što nam je dato u amanet ne zaboravi.

  1. Napravite top listu od 5 predstava koje obavezno treba pogledati.

Opera „Pepeljuga“, opera „Trubadur“, opera „Rigoleto“, opera „Boemi“, opera „Pop Ćira i pop Spira“. Gotovo u svim navedenim naslovima pevam značajne uloge.

  1. Šta privlači publiku u pozorišta?

Ovom temom se bavi Institut za razvoj publike sa sedištem u Novom Sadu koji vrlo opsežno temeljno i uz puno istraživačkog rada sprovodi profesor FDU Dušica Dragin. Kako zainteresovati publiku, da dobije motiv i inicijaciju za kuturnim događajima, kako muzički opismeniti i vaspitati buduće naraštaje. Jer zapravo od mlađih dana se kreće sa idejom da je umetnost u kojem god obliku ona bila prisutna, eliksir i blagodet za svaku personu. Veliki doprinos najmlađoj publici daje udruženje „Visoko C“ koje radi operske predstave (bajke)za decu, gde na edukativan način i kroz zabavu približava deci značaj umetnosti. Sa njima sam sarađivala i pevala u tri opere „Pepeljuga“, „Snežana i sedam patuljaka“ kao i „Baš Čelik“.

Za one prave sladokusce kojima je imperativ kulturno uzdizanje odgovor bi bio  da samo pozorište privlači publiku kao institucija sa svime što nudi.

A za one druge kojih  nažalost ima puno ili više od prethodno pomenutih istinskih nosioca društveno -kulturnog nasleđa, pozorište je samo deo pomodnog načina razmišljanja i življenja, površna zabava bez suštinskog pijeteta prema njemu.

  1. Šta za glumca predstavlja rad na tv-u a šta u pozorištu?

Obzirom na to da se opera vezuje uglavnom za teatar i scenu, televizijskog pojavljivanja izuzev u intervjuima gotovo da nema. Kao neko ko ima iskustvo soliste u operi, mislim da je rad u pozorištu specifičan i zahtevan u smislu živog kontakta sa publikom i instantne reakcije koja nam  se vraća kao bumerang. Na televiziji ili pak ako snimate nešto od kompozicija u studiju uvek postoji mogućnost ponavljanja i korigovanja u svrhu kvalitetnijeg prezentovanja. U pozorištu sve što radite ide uživo i kao da uvek ima svoju premijeru. Svaka predstava iako odigrana/otpevana već puno puta je nekako svaki put nova jer ni vi niste isti vi koji ste bili. To je po meni lepota umetnosti. Ona poziva na stalni tok, transformaciju i beskrajnu maštovitost i igru. Oživljavajući jednu epohu kroz nečije stvaralaštvo, priču i njene likove, umetnik proživljava razne senzacije kroz koje spoznaje raznolikost ljudskog karaktera i duše.

Najnovije vesti

Vremenski podaci

Sreda
Sumaglica

Trenutna temperatura 17°C

Sumaglica

Četvrtak
Sunčano

Max: 29°C
Min: 14°C

Sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana