Katarina Barjaktarević u pozorišnom ogledalu

06. 06. 2019. 08:21:03

Katarina Barjaktarevic

Katarina Barjaktarević, diplomirana glumica, trenutno radi u Sportsko-kulturnom centru „Obrenovac“ i angažovana je u radu i razvoju aktivnosti Obrenovačkog pozorišta. Već osam godina se bavi dramskim pedagoškim radom u okviru dramskog studija za decu.

  1. Kakav je odnos savremenog čoveka prema pozorištu i kako pozorišta prave svoj repertoar?

Odnos savremenog čoveka prema pozorištu je sve lošiji. Nedovoljna motivacija pojedinca da uradi nešto što nije dnevna, osnovna ljudska potreba, posledica je načina života u kom je razumljivo da ljudi kada dođu s posla, preopterećeni, novčano nezadovoljni, previše odsutni iz porodičnog doma, a samim tim i neupućeni jedni na druge, sve više hrle za televizijom i internetom kao jedinim medijima razonode i kulturnog uzdizanja. Mladi su nezainteresovani, previše im je sporo i dosadno da sede u pozorištu ili bioskopu, što je posledica nerazvijanja tih navika, kako iz roditeljske kuće, tako i iz školskih klupa. S druge strane, penzioneri „koji su jedva dočekali doba kreativne dokolice, kada će moći da prate kulturna dešavanja, da čitaju knjige i da putuju“, su najređa, ako ne i nepostojeća kategorija kod nas.

Sredstva koja se odvajaju za kulturu u lokalnim samoupravama su nedovoljna i često je neizvodljivo pokriti sve troškove za jedan osrednji projekat, tako da je izlišno i govoriti na tu temu u vremenu kada je kultura obezvređena. Pozorišni repertoari, koji bi trebalo da budu prepuni dela od antike do savremene literature, sve više primaju obrise estrade i populizma.

  1. Ima li danas dovoljno dobrih ideja i kakav je položaj umetnika?

Ideja uvek ima, ali upravo položaj današnjeg umetnika je takav da ne može svaka ideja da bude realizovana. Sve zavisi od novca, položaja u društvu i mnogi odustanu na tom putu. Uglavnom onaj ko ima dobru ideju, nema način da to izvede ili prođe trnovit put do finalnog proizvoda. Nije svako ko završi umetnički fakultet umetnik. Mlade kolege misle da ih nakon završenog fakulteta sve čeka „na izvol’te“ u našoj prestonici, a danas je sve teže ostati svoj i dosledan, pa kada se suoče sa činjenicom da je mnogo više glumaca, nego što je projekata, da su klanovi i dalje jedan od načina za angažman, posustanu ili postanu arogantni i sujetni. Ali kada pogledamo kroz istoriju, položaj umetnika nikada nije bio idealan, tako da svi mi treba da se borimo širom Beograda, jer samo decentralizacijom ćemo poboljšati svoj položaj. Kada bi svako imao mogućnost da doprinese svojoj lokalnoj zajednici svojim obrazovanjem i interesovanjem, pomak bi morao da se vidi. Kada govorimo o pozorištu, repertoarima i umetnosti uopšte, imam utisak da se sve svodi na glavni grad, a toliko je kvalitetnih kulturnih ustanova van Beograda, kojima se ne posvećuje dovoljno pažnje.

  1. Da li su predstave koje igrate odraz stanja u društvu?

Mislim da su sve predstave, direktno ili indirektno, odraz stanja u društvu. Bez obzira da li opisuju neke konkretne ili apstraktne teme, one su slika našeg doživljaja realnosti, samim tim što je NEKO imao potrebu da to prikaže. Moj odabir je bio da ostanem u svom gradu posle završenog fakulteta, upustim se u borbu i da učestvujem u razvoju kulturnog života lokalne zajednice kojoj pripadam. Naše Obrenovačko pozorište je mlado pozorište, mi se tek borimo za svoj institucionalni položaj i opstanak. Dugo smo funkcionisali putem projekata, raznih udruženja i drugih alternativnih načina kako bismo imali priliku da se bavimo svojim poslom. Uz podršku, kako  Sekretarijata za kulturu, tako i ostalih ustanova pod okriljem Grada Beograda, formiramo repertoar osluškujući potrebe naših sugrađana, ali se trudimo da uvek bude uvršetno nešto „svevremeno“ od naših dramskih dela.

  1. Jesu li naša pozorišta konzervativna ili sklona pomodarstvu?

Mislim da reč „konzervativna“ nema više ono značenje koje je nekada imala, nekadašnji tabui su prevaziđeni, neke stvari su i previše ogoljenje, što je posledica sunovrata sistema vrednosti. To više nije ključni problem pozorišta, danas su cenzura, nedovoljno obrazovan kadar i mizerna sredstva zaslužna za ono što gledamo kako u pozorištu, tako i na televiziji. Pomodarstvo je svuda oko nas, počevši od susednog stola u kafiću, preko komšijskih vrata, pa ni pozorište nije odolelo ovom pojmu. Rekla bih da je pomodarstvo prisutnije u publici, nego na sceni. Mnogo je više onih što ne znaju šta gledaju… Nadajmo se samo da ta pojava neće uzeti maha.

  1. Napravite top listu od 5 predstava koje obavezno treba pogledati

„Velika drama“, u režiji Siniše Kovačevića

„Kad su cvetale tikve“, u režiji Bobana Skerlića

„Tartif“, u režiji Igora Vuka Torbice

„Ko to tamo peva“, baletska predstava, koreografija i režija Staša Zurovac

„Perikle“, u režiji Nikite Milivojevića

  1. Kako privući publiku?

Neophodno je da podižemo svest dece i mladih, jer oni su naša buduća publika. Takođe, moramo podizati marketinške aktivnosti na viši nivo kroz bolju promociju i kroz popuste za studente, đake, kao i višečlane porodice. Ispitivanje publike, s vremena na vreme, kroz pismene i usmene ankete, radi upoznavanja sa njihovim potrebama, kao i ukazivanje na značaj njihovog učestvovanja u razvoju pozorišnog života je, takođe, poželjno. Škole bi trebalo, kao što je nekada bilo, da animiraju đake, i da ih organizovano odvode u pozorište i ostale ustanove od kulturnog značaja. Danas, nažalost, tempo svakodnevnog života je taj,  koji određuje učestalost poseta pozorištu. S boljim prilikama, biće i bolja publika.

 

Najnovije vesti

Vremenski podaci

Četvrtak
Pretežno oblačno

Trenutna temperatura 21°C

Pretežno oblačno

Petak
Poslepodnevni pljuskovi

Max: 30°C
Min: 21°C

Poslepodnevni pljuskovi

Vremenska prognoza za 5 dana