Jelena Končar u pozorišnom ogledalu

Jelena Končar

Prvakinja opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, jedna je od najistaknutijih operskih pevačica mlađe generacije u Srbiji. Diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi naše renomirane operske umetnice, prof. Radmile Bakočević.

Tokom obrazovanja osvojila je brojne nagrade  na  međunarodnim takmičenijma i takmičenjima održanim u Srbiji.

Na operskoj sceni debitovala je još kao student. Od tada je ostvarila mnoge uloge u operama: Travijata (Flora), Nabuko (Fenena), Rigoleto (Madalena), Lučija od Lamermura (Alisa), Vojvoda od Rajhštata (Marija), Madam Baterflaj (Suzuki), Karmen (Mercedes), Kavalerija rustikana (Lola), Norma (Adalđiza), Don Đovani (Elvira), Kneginja čardasa (Silva), Boemi (Mizeta), Pikova dama (Prilepa), Zorka ( Mileva), Seviljski berberin (Rozina), Karmen (Karmen), Posljednji ljetni cvijet (g-đca N. N.) Džeraldina(Partija bridža), Pepeljuga ( Pepeljuga).

Njena internacionalna karijera počela je 2006. godine kada je dobila stipendiju CEE Muzikteatra iz Beča. U njihovoj produkciji Figarove ženidbe (Marselina) je gostovala u Nacionalnom teatru u Bukureštu i Temišvaru.

Na  operskom festivalu Armel u Segedinu (Mađarska) osvojila je nagradu za najboljeg ženskog izvođača za 2013. godinu tumačeći ulogu gospođice N. N.         (Posljednji ljetni cvijet- Z. Juranić). Kao pobednica na ovom festivalu učestvovala je na Novogodišnjem koncertu u Viktorija holu u Ženevi (Švajcarska).

Godine 2015. debitovala je kao Karmen u Državnom teatru Opere i Baleta-Krasnojarsk, Rusija.

Iste godine je pozvana da sa ulogom Karmen otvori sezonu 2015/2016 u Državnom teatru u Alma Ati, Kazakstan.

Dobitnica je brojnih nagrada Srpskog narodnog pozorišta među kojima se izdvajaju nagrade za ulogu Adalđize u Normi, Rozine u Seviljskom berberinu, Silve u Kneginji čardaša, Zorke u Milevi i Pepeljuge u istoimenoj operi.

Nakon 14 uspešnih sezona, velikog profesionalnog napretka i brojnih zapaženih nastupa van granica naše zemlje, dobila je status Prvakinje opere Srpskog narodnog pozorišta.

  1. Kakav je odnos savremenog čoveka prema baletu i kako pozorišta prave svoj repertoar?

Imajući u vidu da je svaka priča tj.opera ispričana puno puta do sada i da, za onog ko dolazi u pozorište na operu, ne postoji neočekivanih obrta u smislu dramskog toka, savremeni čovek očekuje da se ta ista priča prezentuje i ispriča na drugačiji način. Stoga je jako važno pričati priču iz pozicije čoveka iz 21. veka. I svi na sceni moramo biti saglasni u tome. Pevači/glumci, balet, orkestar i naravno sama režijska koncepcija.

Svako pozorište bira repertoar prema solistima koje ima u kući. Što se same Opere tiče, postoje nekoliko predstava koje bi trebalo da ima svaka iole ozbiljna kuća. Pored klasičnog gvozdenog operskog repertoara u koji ulaze dela Verdija i Pučinija, nezaobilazna su i dela Mocarta i Rosinija kao i nekoliko naslova domaćih kompozitora.

  1. Ima li danas dovoljno dobrih ideja i kakav je položaj umetnika?

Ideja uvek ima. Naravno da je pre pedesetak godina bilo lakše smisliti nešto originalno i novo u pogledu interpretacije ali druga polovina dvadesetog veka je donela veliki razvoj čovečanstva i naše civilizacije uopšte. Zemlja je u neprekidnoj ekspanziji. Ljudska svest se širi velikom brzinom i čovek u naučno tehnološkom smislu čini i otkriva stvari o kojima je pre  samo 150 godina mogao jedino da sanja. Ta eksplozija ideja se odražava i na teatar. Ima puno predstava kod nas a pogotovo u inostranstvu koje su sjajno urađene, sa puno dobrih ideja i poruka.

Umetnik je uvek morao da se bori za svoju poziciju. Pogotovo dok je mlad. To je put neprestanog dokazivanja, kako sebi tako i drugima. Ne bih se osvrtala na položaj umetnika u našoj zemlji jer dok god su u medijima dominantni ljudi sa dna lestvice društva, publika kojoj se mi obraćamo je nažalost u velikoj manjini.

  1. Da li su predstave koje igrate odraz stanja u društvu?

Predstave su refleksija vremena u kojem živimo pa tako i trenutnog stanja u društvu. Pri tom mislim na problematiku društva uopšte a ne samo na situaciju kod nas. Naša je dužnost i obaveza kao umetnika da se time bavimo. Da nateramo ljude da se zapitaju i preispitaju sopstvene vrednosti. Ako barem jedan čovek to uradi, naša misija je uspela.

  1. Jesu li naše predstave  konzervativne ili sklone pomodarstvu?

I mi kao i ostatak sveta pokušavamo da se oslobodimo okvira konzervativnog. Možda malo kaskamo u tom procesu za svetom ali sa druge strane imamo toliko predstava koje su napredne i inovativne da bi nam svet pozavideo. Mi smo nacija puna duha, izuzetno temperamentna i emotivna, topla. Svedok sam velikih promena u našim teatrima u poslednjih deset godina. Srpsko narodno pozorište je u tom smislu vrlo smelo, imali smo nekoliko izuzetno ekstravagantnih kao i smisleno modernih predstava u najboljem smislu reči. Sjajni režiseri, dirigenti i koreografi su prošli kroz ovaj teatar i ostavili veliki trag. Zahvaljujći tome privukli smo novu i inteligentnu mladu publiku koja je izuzetno probirljiva i sa istančanim osećajem za estetiku.

  1. Napravite top listu od pet baletskih predstava koje obavezno treba pogledati.

Obavezno pogledati:

Rogoletto

Boemi

Seviljski berberin

Pepeljuga

Karmina burana

  1. Šta privlači publiku u pozorišta?

Publiku je oduvek pozorištu privlačila magija. Vreme u pozorištu teče drugačije. To je raj za sve one koji sanjaju, koji žele da vide dalje, čuju više, za sve one koji traže, svesno ili nesvesno, odgovore na pitanja.

Najnovije vesti

Vremenski podaci

Ponedeljak
Delimično oblačno

Trenutna temperatura 23°C

Delimično oblačno

Utorak
Pretežno sunčano

Max: 27°C
Min: 15°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana