Andrej Šepetkovski u pozorišnom ogledalu

Andrej_Šepetkovski

Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu 1998. god, u klasi prof. Vladimira Jevtovića i dobio nagradu ,,Mata Milošević“ kao student sa najboljim prosekom ocena . Zaposlen u Beogradskom dramskom pozorištu, odigrao preko dvadeset uloga na filmu, od kojih nekoliko glavnih, tumačio popularne likove u mnogim TV serijama i igrao u više od šezdeset predstava u zemlji i inostranstvu. Dugo se bavio pedagoškim radom, a godine 2013. dobija zvanje vanrednog profesora glume. Član je i Udruženja dramskih pisaca Srbije. Autor je četiri drame, od kojih su dve izvođene u Beogradu. Autor je scenarija TV serije u pripremi.

Živi u Beogradu, oženjen, otac troje dece.

  1. Kakav je odnos savremenog čoveka prema pozorištu, i kako pozorišta prave svoj repertoar?

Živo predstavljanje priče i neposredna komunikacija kroz pozorišnu igru je prisutna od nastanka čovečanstva. Dakle, postojala je ozbiljna potreba za takvim vidom  stvaralaštva i zajedničarenja. Mislim da je savremeni čovek gladan pozorišta. Veći deo našeg stanovništva vrlo retko ili nikada ne odlazi u teatar, nesvestan štete koju sebi nanosi i zaslepljen lako dostupnom zabavom ispred TV ekrana koja ga otupljuje. Naravno, pitanje je da li bi ga baš svaka predstava do kraja oživela, ali bi ga sigurno, za početak,  drugačijim iskustvom obogatila.

Ima različitih pristupa u pravljenju  repertoara. Negde se radi stihijski, negde se povlađuje ,,niskim strastima“ i jeftinom ukusu, negde se pokondireno juri u kvaziintelektualni mrak i lažni, samodovoljni elitizam koji opustoši gledaoca, ali postoje i pozorišta  koja naprave precizan godišnji plan u skladu sa jasno definisanom repertoarskom politikom, negujući savremeni izraz i svevremenske ideje koje društvo mogu da promene na bolje.  U odnosu na takav cilj se bira tekst i reditelj koji bi ga svojim konceptom najbolje oživeo na sceni.

  1. Ima li danas dovoljno dobrih ideja i kakav je položaj umetnika?

Uvek ima dobrih, novih, originalnih, oplemenjujućih , pa i genijalnih ideja. Pitanje je samo koliko društvo  u određenom vremenu podržava i prepoznaje  nosioce tih ideja. Tu je potreban kontinuiran, dugogodišnji rad na promeni sistema po kojem  se neće nagrađivati i podržavati neko po inerciji, po rođačkoj ili partijskoj liniji i iz najnižih koristoljubivih motiva. Ovo se ne odnosi samo na umetnost. Znam da zvuči detinjasto i utopistički, ali kad bih mogao, pokrenuo bih kroz sve medije  kampanju kroz koju ćemo se podsetiti da smo svi u ovoj zajednici neraskidivo povezani, da te spone treba da budu satkane od ljubavi, te da samo ono što je zaista dragoceno, iskreno i istinito treba uzdići,  za svačiju korist  i na  radost svih nas.

  1. Da li su predstave koje igrate odraz stanja u društvu?

Pa, trudim se da budem u onim predstavama koje su ogledalo društva. I koje pokazuju put ka boljem  društvu. Inače bi se besmisleno šepurio na sceni.

  1. Jesu li naša pozorišta konzervativna ili sklona pomodarstvu?

Moramo da napravimo razliku između pomodarstva i težnje da se bude savremen. Mislim da je ovo drugo neophodan preduslov za dobro pozorište. Treba voditi računa da  brzina i način na koji savremeni gledalac prima informaciju ili tumači određeni scenski simbol, nije ista kao pre samo deset godina. Niti je svet isti, niti problemi širom sveta kojima se u teatru bavimo.   Mislim da trenutno u Srbiji  postoje jako kvalitetne predstave u svakom pozorištu.

  1. Napravite top listu od pet predstava koje obavezno treba pogledati.

Na žalost, zbog obaveza sam ove godine postao neredovni posetilac. Uskoro ću biti u žiriju jednog značajnog festivala, pa ću, nadam se , napraviti relevantniji spisak. A sada ću, s obzirom na to da ste mi rekli da pozovem ljude na dobre predstave, a ne da napravim spisak najboljih, vrlo sebično i krajnje neprimereno izdvojiti nekoliko predstava u kojima igram ili koje su iz mog matičnog pozorišta. Jedino nemam nikakve veze sa maštovitom i dirljivom predstavom ,,Dar“, u režiji Miloša Đorđevića.

Moje dete , BDP

Trpele, BDP

Dar, Akademija 28

Upoznaj mog tatu, Slavija

Koštanin tvist, Slavija

 

  1. Na koji način publika bira predstave?

Najbolja preporuka je  ,,od usta do usta“. Kada je predstava razumljiva, zanimljiva, duhovita, uz dobar marketing, uvek je puna. Ponekad ljudi idu da vide uživo omiljene likove sa televizije. A neretko žele samo da se opuste i gledaju komediju koja će ih dobro nasmejati.

  1. Kako privući pažnju publike?

Ako me pitate kako da prizovemo gledaoce u pozorište, poželjno je, normalno,  da imamo kvalitetnu predstavu. I dobro  je  da bude mestimično i duhovita, ako već nije komedija. Ljudima je taj odušak u ovoj sredini nužan.  Ako znamo da smo napravili dobru predstavu,  reklamiraćemo je slobodno i radosno, bez obmanjivanja publike i sebe. I tu iskrenost će potencijalni gledaoci osetiti i doći će. Recept za dobru predstavu sam već rekao: Zanimljiv i sadržajan tekst, dobar reditelj, prava podela. Ali, čak i kada se sve kockice slože i kada turbulentni  proces nastanka predstave dođe do samog kraja, uvek ostaje neizvesnost kako će to publika da primi. Zato su premijere uzbudljive.

U svim fazama rada je nužno podsećati se plemenite ideje sa kojom se radi baš to delo. Ta ideja treba da objedini ansambl i  nadiđe sve sujetne zamke.

A ako ste me pitali kako na sceni , kao glumac,  biti zanimljiv, recept je takođe jednostavan: ne tražiti pažnju publike, već biti usredsređen na partnere i zaigrati se sa njima. Tako ćemo gledaoce vešto namamiti i uvući u scensku priču… Kada na poklonu vidimo njihova ozarena i čista lica sa kojih su sve brige nestale,  znamo da je urađena prava stvar.

 

Najnovije vesti