Park na krovu filharmonije Beoinfo

BeogradBeograd Pocetna 11. 01. 2017. 10:22:25

Kuća muzike u parku, park na njenom krovu – ukratko bi se moglo opisati buduće zdanje filharmonije na temeljima nikad sagrađenog muzeja revolucije.

park-krov-filharmonije-bi

Taj park na vrhu objekta je zeleni krov i vidikovac troetažne zgrade, novo mesto okupljanja i rekreacije, koje su osmislile arhitekte Dragan Marčetić i Milan Maksimović, autori pobedničkog rešenja konkursa za dizajn dela Bloka 13 u Novom Beogradu.

Prema njihovom projektu, kako piše „Politika”, fontana, biciklistička staza i mini-trg krasiće 47,2 hektara između Palate „Srbija” i poslovne zgrade „Ušće”. Mondenska prestonička publika u zdanje filharmonije (oko 27.000 kvadrata) ulaziće iz Bulevara Mihajla Pupina, a pored glavnog ulaza biće letnja scena. Stepenipggem će se uspinjati na prvu etažu, na kojoj je predviđen ulazni hol i foaje velike koncertne sale od 1.500 mesta i bina od 500 kvadrata, gde će slušati dela klasične muzike.

Taj prostor moći će da primi dvaput više ljubitelja lepih tonova nego Kolarac, čiju salu jedan od vodećih evropskih orkestara – Beogradska filharmonija iznajmljuje za koncerte. Jer, njeno sedište na Studentskom trgu 11 je neuslovno. Osim posetilaca, na dobitku će biti  i muzičari jer će imati neuporedivo više prostora nego što im je sada dostupno u zdanju od 1.200 kvadrata rekonstruisanom 2004.

– Sa zadnje strane velike koncertne sale su službeni prostori namenjeni izvođačima, garderoba, sobe za dirigente i odmor, sale za vežbanje orkestra, sekcija i pojedinaca, za instrumente, tonski i video-studio, prostorije za tehniku, administraciju… Bočno iz Bulevara Nikole Tesle predviđen je službeni i tehnički prilaz objektu automobilima, koji bi sa te strane ulazili u podzemnu garažu sa 3.961 parking mestom – objašnjava Marčetić.

U kompleksu filharmonije biće i deo sa ekskluzivnim radnjama, restoranima i kafićima, oko 19.000 kvadrata, koji će raditi i kada ne bude koncerata.

Izabrani rad biće osnov za izradu planskog rešenja za taj deo novobeogradskog bloka, koji je u planskim dokumentima rezervisan za javne objekte, kulturna zdanja od nacionalnog značaja, što filharmonija i jeste.

– Plan će biti usvojen do kraja godine, a naredne sledi projektovanje kompleksa. U toj fazi Ministarstvo kulture kao investitor ovog nacionalnog projekta angažovaće svetski priznatu kuću koja treba da se pozabavi koncernom dvoranom, odnosno srcem filharmonije – ističe gradski urbanista Milutin Folić, predsednik žirija, koji je jednoglasno od 34 rada izabrao rešenje arhiggekata Marčetića i Maksimovića za najbolje.

Dok urbanisti nisu pikirali ovu poziciju, kuća muzike šetala se po gradu.

Predlagano je da bude podignuta na Dunavu pored hotela .Jugoslavija” i u gradiću „Pejton” na Čuburi. U potragu za lokacijom išao je i Ivan Tasovac, bivši ministar kulture. Logično je da je njemu i te tako stalo da Beogradska filharmonija dobije novi dom jer je godinama bio na njenom čelu. Da bi ubrzao realizaciju te ideje, pre šest godina u Beograd je doveo Camjara Kalatravu, čuvenog španskog arhitektu. Tada je pobrao sve simpatije stručne javnosti, ali osim šturog saopštenja iz Beogradske filharmonije javnost ništa nije saznala o detaljima Kalatravine posete.

O novom zdanju Beogradske filharmonije ne sanjaju samo domaće arhitekte i muzičari već i slavni umetnici koji su kod nas gostovali. Jedan od njih je Zubin Mehta, dirigent svetskog glasa, koji godinama podržava Beogradsku filharmoniju. On je u više navrata skretao pažnju stručnoj javnosti, ali i najvišim državnicima da je ovoj kulturnoj instituciji preko potreban novi dom nalik na svetske. Pretprošle godine u razgovoru sa premijerom Aleksandrom Vučićem dobio je obećanje da će početi izgradnja koncertne dvorane i da ona neće, kazao je Vučić, koštati više od 50 miliona evra. U premijerovu računicu uklapa se i procena troškova izgradnje autora pobedničkog rešenja. Marčetić kaže da će za podizanje filharmonije sa uslužno-komercijalnim sadržajima i parkingom – 75.000 kvadrata, biti potrebno najmanje 30 miliona evra.

Pobedničko rešenje arhitekata Marčetića i Maksimovića predviđa izgradnju i četiri solitera od po 24 sprata između Palate „Srbija” i „Ju biznis centra”. Reč je o poslovnim zdanjima (220.000 kvadrata) koja bi imala po dve podzemne parking etaže (74.000 kvadrata), a njihova gradnja koštala bi oko 110 miliona evra, kaže Marčetić. U tom delu Bloka 13 nema mesta za sadašnju benzinsku pumpu.

Na konkursu za dizajn dela Bloka 13, koji je sprovela Direkcija za građevinsko zemljište sa Udruženjem arhitekata Srbije, dodeljene su tri umanjene nagrade, dok su četiri rešenja otkupljena za po 184.500 dinara. Vrednost prve je 1.000.000 dinara. Druga od 650.000 pripala je arhitektama Branislavu Redžiću, Draganu Ivanoviću, Zoranu Milovanoviću, Milici Tasić, Dušanu Miloševu, Borisu Husanoviću i Suzani Tisovec. Treću umanjenu nagradu, vrednu 300.000 dinara, dobili su autori Zoran Dmitrović i Zorica Savičić.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezane vesti

Vremenski podaci

Utorak
Pretežno vedro

Trenutna temperatura 19°C

Pretežno vedro

Sreda
Promenljivo oblačno

Max: 26°C
Min: 16°C

Promenljivo oblačno

Vremenska prognoza za 5 dana