Oktobarski salon – Čudo kakofonije Tanjug

KulturaKultura Pocetna 07. 09. 2018. 13:51:11

Oktobarski salon-Čudo kakofonije, predstavlja jednu od najvećih izložbi savremene umetnosti u Beogradu, od 15. septembra do 28. oktobra privući će veliki broj sugrađana i gostiju prestonice, ali i izvodjača iz celog sveta. Organizatori su pripremili bogat i zahtevan program i nadaju se da će ispuniti očekivanja svih ljubitelja umetnosti. Ulaz na sve koncerte je besplatan.

izlozba72017072014.jpg

Izložba 57. Oktobarskog salona pod nazivom „Čudo kakofonije“ otvara se 15. septembra u pet prostora, a tokom šest sedmica 72 umetnika će istaknuti izuzetnu raznolikost savremene svetske umetničke produkcije, kako na planu sadržaja tako i u domenu korišćenih materijala, podloga, tehnika i jezika.

Umetnici svih generacija, različitog porekla i senzibiliteta, počev od Larija Bela, Eroa, Anselma Kifera, Žan-Žaka Lebela, Joko Ono, Vladimira Veličkovića ili Dušana Otaševića, umetnika aktivnih od šezdesetih godina, pa sve do Atine Papadopulos, Darje Bajagić, Maje Ðorđević, Jelene Mijić, Paula Nimera Pežote, Hane Vajnberger ili Urbana Celvegera, najnovijih predstavnika aktuelne scene, kao i afirmisani umetnici, kao što su Sindi Šerman, Cao Fej, Romuald Hazum, Fabris Iber, Bjarn Melgor, Takaši Murakami, Helen Marten, Torbjern Redland, Tom Saks i Anika Ji – svako na svoj način predstavlja deo kakofonije umetnosti, višeglasja koje će biti izloženo u različitim izložbenim prostorima.

U današnje vreme, u svetu umetnosti ne postoji dominantan pokret ili scena povezana s određenim geografskim centrom, ističu organizatori.

Staru, vertikalnu hijerarhiju zamenila je horizontalna struktura čiji je centar svugde i nigde i u tom globalnom prostoru, postavljenom po principu jednakosti, sve prakse, žanrovi, stilovi i diskursi koegzistiraju, hrane se lokalnom kulturom i stvarnošću kao uporištima i spoljnim izvorima inspiracije.

Novo izdanje Oktobarskog salona je bez prinudnog tematskog ili formalnog koncepta, zamišljeno je kao kakofonijska eksplozija različitih dela, često hibridnih, koja se slobodno šire i smenjuju u izložbenim prostorima.

Umetnici se vrednuju zbog onog što oni suštinski jesu i nije im bilo zadato ništa osim da predlože delo ili više dela koja su karakteristična za njihov rad, u datom prostoru.

Stoga, kako navode iz Kulturnog centra Beograda, skup odabranih vizuelnih i skulptorskih radova pokriva široko polje praksi, kao što su crtež, slikarstvo, fotografija, skulptura, reljef, kolaž, asamblaž, video, zvučna instalacija, interaktivni radovi, instalacija, umetnost envajornmenta, performans, participativna umetnost ili direktna informatička simulacija.

Pitanja pamćenja i identiteta zauzimaju centralno mesto u radovima više umetnika.

Ciharu Šiota, na primer, koristi materijale koji se tradicionalno povezuju s feminizmom, Sumakši Sing oblikuje krhke morske i botaničke vrste od crnog veza da bi odala poštu majci, Dineo Seše Bopape istražuje afrički identitet u video-radu koji strukturiše oko igre odsustva i prisustva.

Fabris Iber na platnu afirmiše svoj mnogostruki i promenljivi identitet, Tom Saks donosi nam takođe autoportret sa svojom vitrinom i zbirkom raketa, koje ga fasciniraju i kojima daje imena kultnih ličnosti, Elika Hedajat postupkom koji je dokumentaristički i politički, sučeljava dve generacije muškaraca u savremenom Iranu.

Stanje, konstrukcija i predstavljanje žene u centru su interesovanja umetnica Darje Bajagić i Joko Ono, istražujući svoje arhive, Sindi Šerman prilaže seriju stereotipa o ženama koji cirkulišu na internetu, u umetnosti, na filmu, televiziji i u štampi u novim fotomontažama, a u svom performansu Marta Jovanović dovodi u pitanje kanone lepote.

Ženska figura je na centralnom mestu i na humorističkim slikama Maje Ðorđević, koja beleži detinjaste scene pune života, vođena estetikom video-igre, kao i u slici-kolažu njenog kolege Eroa posvećenom Silver Sejbl, hiperseksualizovanoj i ratobornoj superheroini iz stripa.

Priroda i neposredno okruženje je već dugo inspiracija za slikarstvo Helgjija Torgjilsa Friđonsona ili radove umetnica Hemali Buta, Fernande Gomez ili Mari-Anž Gijmino, koje manipulacijom i transformacijom elemenata iz svog okruženja sugerišu novi odnos prema svetu i drugima.

Agnješka Polska video-animacijom sa antropomorfizovanim suncem komentariše ekološke probleme i nestabilnu političku situaciju u svetu, a Pamela Rozenkranc, sa svoje strane, uranja posetioca u prostor svojom svetlosnom instalacijom upućujući na životnu okolinu i probleme zagađenja.

„Oktobarski salon zamišljen je kao veliki praznik raznolikosti, kao tačka susreta različitih senzibiliteta, različitih umetničkih izraza, različitih univerzuma. Umetnost ulepšava, uzbuđuje, zabavlja, umiruje, uči, svedoči, objašnjava, pripoveda, predviđa, uzbunjuje, iznenađuje, preispituje, opominje, osporava, uznemiruje, problematizuje, izaziva, otkriva, eksperimentiše, sanja, deluje. Omogućava nam da zaronimo u sebe… i da izađemo iz sebe. Najzad, čini život zanimljivijim i bogatijim, dajući nam da iskusimo čudo kakofonije čiji je odblesak i izraz“, ističu kustosi Danijel Kvaran i Gunar Kvaran.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezane vesti

Vremenski podaci

Subota
Oblačno

Trenutna temperatura 16°C

Oblačno

Nedelja
Malo i umereno oblačno

Max: 27°C
Min: 13°C

Malo i umereno oblačno

Vremenska prognoza za 5 dana