Od kaldrme do asfalta: počeci evropeizacije Beograda

KulturaKultura Pocetna 05. 05. 2016. 20:32:01

Sa organizacijom i evropeizacijom Beograda nije kasno počelo, niti je nedostajalo novca.

Beograd, 5. maja 2016 - Istoricarka Dubravka Stojanovic drzi predavanje "Od kaldrme do asfalta: poceci evropeizacije Beograda"  u EU info centru. FOTO TANJUG / RADE PRELIC / bb

Problem je što je zbog politike i „partijske države“ bilo potrebno mnogo decenija da se: to ostvari.pa je tako od trenutka kada se odlučilo da se uvede kanalizacija u glavni grad prošlo 35 godina do njenog uvođenja, rekla je danas istoričarka Dubravka Stojanović.
Ona je na predavanju u EU info centru „Od kaldrme do asfalta: počeci evropeizacije Beograda“, navela da je uvreženo mišljenje da je Srbija u evropeizaciji prosto kasnila i da nikad nije imala para, a da će se ona potruditi da dokaže suprotno.

„Mi ne da mi nismo kasnili, čak smo krenuli mnogo pre raznih velikih evropskih gradova, čak pre vremena, a drugo, nije problem bio ni u parama. Problem je što smo krenuli na vreme, ali onda strašno mnogo decenija je bilo potrebno da se to ostvari“, rekla je Stojanović Tanjugu.

Istakla je da se do pitanja novca u političkim raspravama skoro nikada nije ni došlo, jer se tu uvek radilo o međusobnim sukobima, surevnjivostima, ljubomorama, a pitanje novca se ostavljalo za kraj.

Navela je da je u Beogradu struja uvedena godinu dana posle Rima i godinu dana pre Milana, što znači da Srbija nije kasnila za Evropom, ali i da je to isključivo zasluga ličnog entuzijazma profesora Đoke Stanojevića, koji je to uzeo kao ličnu misiju kao pojedinca protiv sistema.

„Evropa je tada bila osvetljena gasnim lampama, u međuvremenu se pojavila struja. Čitava javnost digla se protiv Stanojevića, a naročito protiv struje. Govorilo se da će tu razne bolesti da se razviju, masovno oslepljenje građana, predlagalo se da pre nego što se pusti, da građani nagarave ugljem naočare, jer ako odmah „grune“ struja, odmah će svi oslepeti, a i ogluveće se i onemeti“, rekla je Stojanović.

Ali, kako ističe, struja je u Beogradu uvedena 20 godina pre kanalizacije i sada je to još jedna kontroverza u redosledu, kao i da su se od 1885. do 1912. vodile neprekidne rasprave o uvođenju kanalizacije.

„A još apsurdnija stvar bilo je pitanje na kome se zadržalo 35 godina, da li da kanalizacija ide u Savu, ili u Dunav. Čim su radikali i samostalci ušli u koaliciju, sve je vrlo brzo rešeno i kanalizacija se napravila za godinu dana. To govori da kada ima te famozne političke volje, stvari se mogu vrlo brzo rešiti“, navela je profesorka.

Dodala je da je oko toga izgubljena ogromna energija, potrošen mnogo veći novac, te da je u tim političkim zavrzlamama potrošeno mnogo više, nego da se išlo ispravnim redosledom.

Kao jedan od osnovnih problema iz te vrste političkog života su problemi sa sistemom funkcionisanja, rekla je Stojanović i navela ulice kao dobar primer.

Kako je rekla, političari su 25 godina debatovali da li prvo srediti ulice, pa ih prokopati zbog kanalizacije, ili prvo staviti kanalizaciju, pa srediti ulice.

„Dvadesetpet godina se raspravlja o tom pitanju i ne može da se reši. Neke ulice su sređene pa prokopane, neke obrnuto, a najveći broj nije ni prokopan, ni sređen“, rekla je Stojanović.

Kao zanimljiv, navela je odgovor Gradske uprave s početka 20. veka na žalbu građana Požarevačke ulice, koja je prethodnog leta dobila kaldrmu, a sada se pojavljuju majstori koji je vade i odnose i neće da kažu ko su i zašto to rade.

„Tačno je, vama je ulica prošle godine sređena, ove godine žalili se građani Nebojšine ulice, nismo imali dovoljno kaldrme, pa smo odlučili da izvadimo vašu kaldrmu i prenesemo u Nebojšinu, a ako vi budete mnogo nezadovoljni, mi ćemo vam je vratiti“, stajalo je u tom odgovoru Gradske uprave s početka 20. veka stanarima Požarevačke.

Procesi modernizacije i urbanizacije Beograda paradigmatični su za ukupne procese razvoja Srbije, rekla je profesorka i dodala da su oni obeležili dva veka pokušaja da se uhvati korak s evropskim tokovima, ali i zaustavljanja, odustajanja, blokiranja modernizacije.

Zato smtara da razumevanje kontroverzne modernizacije Beograda znači i put za razumevanje podsticaja i kočnica na koje je Srbija nailazila tražeći svoj put u modernost.

Predavanje „Od kaldrme do asfalta: počeci evropeizacije Beograda“ profesorke Dubravke Stojanović šesto je od 18 predavanja na temu „Evropa i Srbija kroz vekove prožimanja“, dok će sledehe predavanje održati Stanko Crnobrnja na temu: „Prva srpska ruža Montrea“ 19. maja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezane vesti

Vremenski podaci

Subota
Oblačno

Trenutna temperatura 13°C

Oblačno

Nedelja
Moguća kiša

Max: 8°C
Min: 6°C

Moguća kiša

Vremenska prognoza za 5 dana